GDE SU SADA I ŠTA RADE? Najbolji igrači na EURO U21

Verujem da svi znate koliko obožavam takmičenja na najvišem nivou za mlađe kategorije – bilo da je u pitanju Svetsko prvenstvo ili ipak EURO kao što je to sada, uvek mi je posebna draž bila da gledam mlade i perspektivne igrače koji se nadmeću između sebe i postepeno (neki) izrastaju u najveće zvezde fudbala. Nije li čitava lepota i draž ovog sporta kada prepričavaš drugu, devojci ili deci kako si gledao određenog igrača još dok je nastupao za U21 selekciju svoje zemlje i dominirao još pre nekoliko godina na najvećoj sceni, a baš si usput i predosetio da će postati veliki igrač?

Za slučaj da ne znate, pre dva dana je počelo Evropsko prvenstvo za igrače U21, održava se u Gruziji i Rumuniji, prepuno je talentovanih momaka od kojih ste verovatno za mnoge već i čuli, a ja nisam uspeo da odem u komšijsku zemlju da sve to uživo ispratim. Šalu na stranu, odlučio sam da se malo pozabavim ovom temom i u nastavku teksta „preletim“ prethodna imena koja su osvajala priznanje za najboljeg igrača Evropskog prvenstva za mlade, odnosno tzv. nagradu „Zlatni dečko“. Neki su nadmašili očekivanja i napravili vrhunske, pa čak i legendarne karijere, ali ima i onih koji nisu baš ostvarili onoliko koliko se možda mislilo da mogu. Spremite se i krećemo!

PORTUGALIJA U21 – HOLANDIJA U21 2 „LALE“ SU KVALITETNIJE

LUIS FIGO – 1994.

Mislim da ovom čoveku posebna najava ili uvod apsolutno nisu potrebni. Priznanje za najboljeg mladog igrača na Evropskom prvenstvu 1994. godine koje je osvojio sa Portugalijom „lansiralo“ je njegovu karijeru u pozitivnom smeru i dobre stvrari su samo krenule da dolaze jedna za drugom. Još godinu dana posle prvenstva ostao je u Sportingu iz Lisabona, a onda ga „krade“ Barselona i Luis Figo zapravo počinje da gradi svoje ime u samom vrhu evropskog fudbala. Fenomenalan igrač.

FABIO KANAVARO – 1996.

Nakon što su Italijani bili ti koji su dve godine ranije (1994.) stali na put Figu i Portugaliji, pobedivši ih u finalu, dve godine kasnije ponovo su „azuri“ postali prvaci Evrope, pre svega zahvaljujući „čeličnoj“ odbrani koju je predvodio baš Fabio Kanavaro. Još pre prvenstva je javnost bila upoznata sa njegovim kvalitetima, ali fenomenalne partije su mu omogućile da napusti Napoli i pređe u Parmu, koja mu je kasnije predstavljala odskočnu dasku ka najkvalitetnijim timovima na popularnoj „Čizmi“. Odlična karijera, a kasnije se okušao i u menadžerskim vodama (Gvangžu Evergrande, selekcija Kine, Benevento).

FRANSESK ARNAU – 1998.

Možda će mnoge iznenaditi ime španskog golmana na ovoj listi, ali ne sme nikako da se zaboravi činjenica da je bio jedan od najzaslužnijih za trijumf mlade selekcije Španije na Evropskom prvenstvu 1998. godine. U tom trenutku je Arnau već bio u Barseloni, za koju je igrao i tri godine posle velikog uspeha sa reprezentacijom, ali se nikada nije „iskristalisao“ kao dominantni prvi izbor na golu katalonskog kluba. Selidba u Malagu, karijera nije baš išla onako kako je zamislio, a vredi napomenuti da na kraju nije ni debitovao za A selekciju nacionalnog tima.

ANDREA PIRLO – 2000.

Kao igrač Intera iz Milana je „doktorirao“ na Evropskom prvenstvu 2000. godine, međutim, sve dok se nije preselio u velikog rivala iz istog grada, karijera nikako nije mogla da krene uzlaznom putanjom. Osvojio je fenomenalni Andrea mnogo trofeja u klupskom, ali i reprezentativnom fudbalu. Postao je i dugo bio oslonac Italijanskog nacionalnog tima, koji je bio među favoritima za osvajanje gotovo svakog velikog i značajnog turnira.

PETR ČEH – 2002.

Prva ikada pobeda za Češku na EURU U21 i MVP priznanje za Čeha (ovo je slučajno ovako ispalo), koji je branio fenomenalno tokom celog turnira. U tom periodu svoje karijere je branio za Ren, a 2004. godine je Čelsi pobedio u trci za njegov potpis. Prava ikona Premijer lige, na kraju je postao poznat i po čuvenom „šlemu“ koji je nosio dobar deo karijere, nažalost zbog stravične povrede koju je doživeo. Penziju je dočekao 2018. i odmah se prebacio u savetničke vode na Stamford Bridžu.

RUMUNIJA U21 – UKRAJINA U21 2 DOMAĆIN JE PRESLAB

ALBERTO ĐILARDINO – 2004.

Da, Italijana ima mnogo na ovoj listi, znam. Đilardina bih svrstao u onu grupu igrača koji nisu do kraja ispunili sav svoj potencijal. Dominirao je te 2004. godine na Evropskom prvenstvu za mlade, dok je još uvek nosio dres Parme. Ispostaviće se da mu je period u Parmi bio možda i vrhunac karijere, kasnija epizoda u Milanu jeste bila dobra, ali sve je to moglo i moralo mnogo bolje.

KLAS JAN-HUNTELAR – 2006.

Holanđani su osvojili taj EURO i Huntelar je percipiran kao jedan od najperspektivnijih napadača u Evropi, sve zahvaljujući odličnim nastupima na prvenstvu. U tom periodu je igrao u Ajaksu i brzo pokupio pažnju brojnih većih evropskih timova, izdejstvovao je i transfer u Real Madrid, ali taj potez će se ispostaviti kao potpuni fijasko i prekretnicu posle koje je Huntelarova karijera krenula silaznom putanjom. Nisam očekivao da postane superzvezda, ali definitivno je trebao da ostvari mnogo više u karijeri nego što je uspeo.

ROJSTON DRENTE – 2007.

Holandija je odbranila trofej osvojen godinu dana ranije i gotovo pola Evrope je bilo zainteresovano da pokupi ono najkvalitetnije što „zemlja lala“ ima da ponudi. U toj grupaciji igrača najviše su se isticali Drente i Rajan Babel.

Posle brilijantnog turnira i dobrih partija u Fejnordu, Drente je prešao u Real Madrid, a onda se dogodilo ono što se relativno često dešava igračima koji prerano iskorače u sam vrh evropskog fudbala – mala minutaža, previše sporednih faktora i na kraju karijera koja nije bila ni V od velike, a mogla je i te kako da bude.

MARKUS BERG – 2009.

Sedam golova za Švedsku na tom Evropskom šampionatu 2009. godine donelo mu je nagradu „Zlatni dečko“. U datom momentu je igrao za Groningen i nakon sjajnog turnira prešao je u Hamburg. Kada se podvuče crta, izuzetno respektabilna karijera za Markusa.

HUAN MATA – 2011.

Osovina Alkantara-Erera-Mata donela je Špancima titulu prvaka 2011. godine na U21 prvenstvu Evrope, posle kojeg je Mata prešao iz Valensije u Čelsi. Tu već negde počinje čuveni period dominacije španskih veznjaka i njihovo pozicioniranje u sam „krem“ evropskog fudbala. Možda je Mata mogao i bolje, pogotovo u Premijer ligi, ali izuzetno kvalitetna karijera i dobra „kilometraža“ je iza njega.

ŠPANIJA U21 – HRVATSKA U21 1-1&D2+ PREJAKA JE „FURIJA“

TIJAGO ALKANTARA – 2013.

Slično kao njegov prethodnik sa liste, Alkantara je odigrao fenomenalan turnir dve godine nakon Mate i svoje ime „bacio“ na fudbalsku mapu. Postao je standardan u Barseloni, koja mu je ipak dala „zeleno svetlo“ za odlazak nedugo posle toga, iako je prošao kroz omladinsku školu katalonskog kluba. Vrhunska tehnika, veoma pouzdan fudbaler i na kraju krajeva sjajna karijera.

VILIJAM KARVALJO – 2015.

Karvaljo je osvojio priznanje za najboljeg igrača turnira 2015. godine uprkos činjenici da je promašio najvažniji penal u porazu Portugalije od Švedske u finalu. Pričalo se iz sezone u sezonu da ga žele premijerligaški timovi, ali prelazak na Ostrvo se nikada nije dogodio. Otišao je 2018. iz Sportinga u Real Betis, koji mu je doslovno savršeno legao kao klub.

DANI SEBALJOS – 2017.

Ponovo vrhunski turnir za Španiju, Saul Nigez je bio najbolji strelac tima, ali je Dani Sebaljos osvojio priznanje za najboljeg igrača. Treći Španac u samo šest godina koji je postao „zlatni dečko“, to je bio taj tip igrača koji je „Furija“ redovno proizvodila i predstavljala Evropi. Međutim, opet taj Real Madrid i nemogućnost da se izbori pozicija u startnih 11, što je kasnije prouzrokovalo i neke pozajmice na kojima se Dani i nije baš pokazao.

FABIJAN RUIZ – 2019.

Ne nameštam ljudi, stvarno je Španija imala toliko dobar omladinski pogon. Fabijan je bio ključ još jednog sjajnog uspeha U21 selekcije te 2019. godine. Stiče se utisak da je u Napoliju propustio svoju šansu da pređe na viši stepenik, stoga se i može reći da svoj potencijal (makar ne još uvek) nije ispunio do kraja.

FABIO VIJEIRA – 2021.

Poslednji „Zlatni dečko“, makar još mesec dana. Pomogao je Portugaliji da se domogne svog drugog finala na Evropskim prvenstvima (U21), ali im se isprečila Nemačka u finalu. Njegovi sjajni nastupi zainteresovali su mnoge velike klubove, ali najuspešniji u nameri da ga dovede bio je Arsenal. Mislim da mu je potrebno još vremena da bi pokazao sav svoj potencijal i kvalitet u Premijer ligi, a neminovno je da ga poseduje.

GRUZIJA U21 – BELGIJA U21 GG3+ OVDE SAMO ZABAVU GAĐAM

Ko je sledeći koji se priključuje svim ovim imenima?

Da vas čujem, nemojte biti stidljivi!