Davidovac za MBS: Žao mi je zbog odlaska igrača koji su bili lice Zvezde! Bez euforije na zlato

Jul u Beogradu, sinonim za paklene temperature, ali i za to brujanje u košarkaškim krugovima, dok se Dejan Davidovac, jedan od najvažnijih igrača reprezentacije Srbije, oporavlja od povrede. Njegov pad u Minhenu, u meču plej-ina protiv Bajerna, ostavio je dublje tragove nego što se prvobitno mislilo. Međutim, Davidovac za MaxBet Sport potvrđuje: povreda je iza njega.

KVALIFIKACIJE ZA LŠ: Kvota kladionice MaxBet na igru 2-2 u meču Linkoln – Crvena zvezda (18:00) je 1.53.

U otvorenom razgovoru, Dejan Davidovac se dotiče oporavka, turbulentne sezone Crvene zvezde, promena u timu, sjajne atmosfere među „orlovima“ i očekivanja pred Evropsko prvenstvo – bez lažne skromnosti, ali sa dozom opreza.

Na početku i najlogičnije i jedino moguće pitanje za Dejana Davidovca: Kako teče oporavak?

– Povreda je, u principu, prošlost, oporavak teče dobro – hvala na pitanju – počinje Davidovac razgovor za MaxBet Sport i odmah razjašnjava gde je trenutno sa povratkom na teren:

– Krenuo sam sa treninzima pre nekih mesec dana. Polako sam se uvodio, povećavao opterećenje… Sad se osećam dobro, spreman sam za veće napore. Okupljanje reprezentacije je 28. jula, treba da budem u top formi da mogu da ispratim sve te treninge. To je to, samo da ‘izdržimo’ do tada i jedva čekam da se okupimo!

ŽAL ZA FINIŠOM SEZONE 

Mnogo se spekulisalo o povredi, čak se pričalo i o tome da mu je karijera dovedena u opasnost. Istina je, kako to obično biva, negde između.

– Polomio sam neke transverzalne nastavke na pršljenovima. Nije to ništa spektakularno, ali nije ni bezazleno. Redak tip povrede, ali nije dramatično – samo je trebalo vremena da zaraste. Nije bila potrebna operacija, već samo strogo mirovanje. Slično je kao sa slomljenim rebrom, te male koščice se koriste pri svakom pokretu, pa zato oporavak duže traje.

Povreda se dogodila u samom finišu sezone, u ključnom plej-in meču protiv Bajerna u Minhenu. U vezi sa tim Davidovac ne krije žal.

– Žao mi je što se dogodilo baš tada, u tom momentu. To je najbitniji deo godine za sve nas – borba za trofeje. Kad se desilo, nisam ni slutio da je ozbiljno. Otišao sam na snimak ‘reda radi’, čisto da isključimo svaku mogućnost. Međutim, snimak je pokazao suprotno. Da nisam otišao, mislim da bih možda i igrao! Da, nezgodan je momenat, žao mi je što se desilo tad, žao mi je što možda nisam mogao da pomognem – mada, niko ne zna šta bi bilo. Sad je to prošlost i čekam reprezentaciju.

Ni pored terena nisu bila prijatna dva bolna ispadanja u polufinalima. Naprotiv. Porazi od Budućnosti i Spartaka ostavila su gorak ukus na celokupnu sezonu – Crvena zvezda je sezonu završila sa samo jednim trofejom.

– Ispadanje od Budućnosti mi nije toliko neočekivano. Naravno, ne očekuješ da ispadneš kad si Zvezda, godinama si tu, osvajaš… Mada, Budućnost je realno cele sezone igrala sjajno, bila je ozbiljan tim. zato kažem da me nije me to toliko iznenadilo. Na kraju krajeva, borili smo se do kraja, detalji su odlučili.

ZASIĆENJE POSLE EVROLIGE

– Ispadanje od Spartaka, iskreno, jeste ime znenadilo! Naravno, i oni su odlični, nema šta da ih neko potcenjuje. Bili smo psihološki ispražnjeni. Posle eliminacije iz Evrolige i poraza u ABA ligi – jednostavno kao da je došlo do zasićenja. Mislim da je to bilo neko gađenje. Ne trebaju tu neki razlozi, jednostavno, ja sam to tako nekako doživeo.

Ne krije Dejan Davidovac da mu je žao zbog odlaska nekih od dugogodišnjih saigrača i prijatelja. Izvesno je da će Lazić, Mitrović, Nedović i Petrušev karijeru da nastave van Malog Kalemegdana.

– Dugo smo zajedno gradili ovu priču. Nekako su mi oni bili i lice Zvezde. Ko zna koliko godina su tu. Žao mi je što više neće da ih bude – zastaje na trenutak Dejan pa nastavlja:

– Očigledno da su u planu neke radikalne promene. Još se ne zna tačno kako će da izgleda tim, ali biće dosta novina. Činjenica je da se dešavaju velike promene, pa ćemo videti kako će to da se sklopi.

NEVEROVATNA HEMIJA MEĐU NAMA

Pred Srbijom je još jedno veliko takmičenje – Evropsko prvenstvo u Rigi. Očekivanja su, kao i uvek, ogromna. Interesuje nad da li popularni „DeDa“ oseća  taj pritisak.

– Ljudi se raduju, to je lepo i tako treba, ali nisam od onih koji vole da se stvara euforija. Znamo kako to zna da se završi – kao u Berlinu 2022. godine! Treba verovati u ono što radiš, ali ne sme da se poleti. U Parizu i Manili smo pokazali da smo dobra ekipa, da sve možemo, pravimo od sebe moćnu celinu. Verujem u to, ali i dalje moramo hladne glave.

O odnosima u reprezentaciji govori sa iskrenom toplinom, maltene sa zanosom:

– Atmosfera je odlična! Od Manile i onog Pariza, sve je potpuno drugačije. Stvorila se neverovatna hemija među nama. Ta WhatsApp grupa… stalno smo u kontaktu, šaljemo jedni drugima klipove, informacije, pričamo… Jedva čekamo da se okupimo! Svi to doživljavamo kao nešto posebno. Naravno, pritisak postoji, ali odnosi su vrhunski, nema problema. I verujem, ma ne verujem nego znam, da će da se nastavi sa takvom atmosferom. Svi volimo da dođemo u reprezentaciju.

PRAVIĆEMO MI NAŠ DOKUMENTARAC

Osvrnuo se Davidovac i na dokumentarac koji je Netflix snimio o čuvenoj utakmici sa Amerikancima u Parizu.

– Iskreno, nisam ga gledao odmah. Bilo mi je onako… Pomalo teško. Pogledao sam tek pre nekoliko dana, ako mi verujete. Nisam mogao, bre, tad. I to me je žena naterala jer ja inače ne gledam TV, serije, filmove… Ne gledam takve stvari. Ljudi me pitaju zašto nisam više učestvovao… Nisam osećao potrebu da ponovo proživljavam to. Sve  su lepo rekli Aleksa, Bogdan, Šegi i Gudura, pokrili su priču. Što se tiče kako su nas predstavili? Pa, pravili su ljudi to generalno za Amerikance, ne za nas. Pravićemo mi naš, brate, pa će da bude bolje – odgovara Dejan Davidovac uz širok osmeh.

Znači biće, konačno, i to zlato…

– Ne volim velike reči. Imamo moćan tim, imamo atmosferu, imamo kvalitet. Sve se to poklopilo, ali hajde da idemo korak po korak. Fokus na pripreme, pa onda da vidimo gde smo. Ne smemo da letimo.

Za kraj, sa dozom šampionskog optimizma, Dejan Davidovac poručuje:

– Ako sve bude kako treba – možda opet vidimo balkon, ali ovog puta kao šampioni. Samo da budemo zdravi, pametni i da se borimo do kraja. Imamo to u sebi.