Zemunelo je naš!

Za naslov me inspirisao komentar mog dragog kolege Zorana Pavića, i njegov naslov koji glasi „Čiji je njihov Zemunelo“. A za tekst me inspirisalo saopštenje Fudbalskog kluba Partizan od 22. maja, u kome se kaže da je bivšim igračima Lazaru Markoviću, Milošu Jojiću i Ivanu Obradoviću zabranjeno da ubuduće ulaze u klupski sportski centar Teleoptik, popularni Zemunelo. Razlog – sva trojica su odbili sporazum o odlaganju isplate dugova, mada su ranije u više navrata pristajali na reprograme kako bi klub mogao da dobije licencu za evropska takmičenja.

DANSKA: Od 19 igraju Randers – Arhus, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu gostiju 1.70.  

Rečeno je tom prilikom da su ova trojica fudbalera „blokirala“ Partizan i otežala mu put u Evropu. Mada je prava istina da je Partizan blokirao samog sebe samim tim što duguje neki novac fudbalerima. I tu dileme nema.

Navodno je klub u ionako teškoj materijalnoj situaciji morao još da isplati Markoviću 450 hiljada evra, Jojiću 260 hiljada i Obradoviću 80.000. Sad, navodno, može da dobije evropsku licencu jer su sva ostala dugovanja, a njih je baš podosta, reprogramirana.

Prosta računica govori da je Partizan isplatio ovoj trojici fudbalera ukupno 790.000 evra, pa je sada taman za toliko umanjio dug koji zvanično iznosi 36 miliona. I tu bi priča mogla i da se završi, da nema nekih stvari koje bacaju potpuno drugačije svetlo na ceo ovaj događaj.
Dug prema trojici fudbalera nastao je tokom njihovog drugog boravka u Partizanu, posle povratka iz inostranstva. A kad se pre deceniju i nešto više odlazili Partizan je na njihovim transferima zaradio višestruko više.

ZARADIŠ NA IGRAČIMA, PA KASNIJE TIM ISTIM DUGUJEŠ

Konkretno, Lazar Marković je prodat lisabonskoj Benfiki za okruglo deset miliona evra. Miloš Jojić je svojevremeno otišao u Borusiju iz Dortmunda, a na račun Partizana je leglo 2,20 miliona evra. Od Ivana Obradovića i njegovog transfera u špansku Saragosu Partizan je zaradio 3,5 miliona. Evra, naravno. Ispada da je od prodaje ova tri fudbalera Partizan ukupno zaradio 15,7 miliona evra. Tu nisam računao procenat od njihovih sledećih transfera, jer je to nemoguće utvrditi (verujem da to nije nemoguć posao i za poresku inspekciju).

Dakle, prodaš „robu“ za 15,7 miliona, kasnije tim istim ljudima ostaneš dužan 790.000 evra, i onda Miloš Vazura, direktor Partizana ‘ladno izjavi:

– Niko ko nije pod ugovorom sa Partizanom ne može da koristi usluge Teleoptika bez znanja kluba… Igrači su navikli da koriste Teleoptik kako im se prohte i kad nisu pod ugovorom sa Partizanom… Dešavalo nam se da nam u Teleoptik ulaze razni menadžeri, da se tu pije kafa, da dolaze roditelji igrača ili dece koja igraju za Partizan. Sa tom praksom smo prekinuli, a bivši igrači neka piju pića u kafićima. Ne može niko u Teleoptik ko nije pod ugovorom…

Eto, nema više kafe u Zemunelu, može u kafiću ili bilo gde, ali tu gde je Vazura direktor – više neće moći.

Evo jednog kratkog podsećanja: popularni Zemunelo je počeo da se gradi početkom devedesetih godina prošlog veka na inicijativu tada vodećih ljudi Partizana, Nenada Bjekovića i Žarka Zečevića. Prostire se na preko sto hiljada kvadratnih metara. Svečano je otvoren i pušten u rad 28. maja 1998. Tog dana sadašnji direktor Partizana imao je 12 godina…

Da li je sada Zemunelo Vazurin? Ili Vučelićev? Ili Ostoje Mijailovića? Ili Partizanov?

Ne. Sportski centar Teleoptik, ili Zemunelo, je naš! Plac je kupljen i sva infrastruktura je izgrađena od naših para, jer je Partizan kao zvanično „udruženje građana“ neprofitna organizacija, pa samim tim nema ni sopstvena sredstva.

Naravno da i u Zemunelu, kao i svuda oko nas, treba da postoje neka pravila, i treba ih poštovati. Istina je da tamo ne može da uđe ko hoće i kad hoće, i da igra fudbal na nekom od terena, da koristi teretane, ili da jednostavno pije kafu u predvorju zgrade gde se može popiti i neko bezalkoholno piće. Baš na tom mestu i ja sam pio kafu u više navrata dok sam intervjuisao tadašnjeg trenera Ljubišu Tumbakovića.

RAZRAĐENA FORMULA ZA PREVARE

E, od sad to više neće moći. Bar neće moći da kafenišu Marković, Jojić i Obradović. I nisam džabe napisao da je Miloš Vazura imao 12 godina kad je pušten u rad Zemunelo. On je imao više od trideset godina, i već je bio na funkciji direktora FK Partizan kad je nastao dug prema pomenutoj trojici fudbalera. Funkcija ga je obavezivala da dobro zna šta radi, i da poštuje zakone. On očigledno nije mario za to, a Partizan se poneo kao najgori prevarantski klub (kakvih je kod nas, nažalost, mnogo). Ukratko, to ovako funkcioniše: obećaš igraču ugovor od, na primer, milion evra godišnje. Daš mu dve-tri plate, i onda prestaneš da ga isplaćuješ.

Kad se igrač, ili njegov menadžer pobune, kažeš im da su ugovorom vezani još, na primer, tri godine. Da je klub u teškoj finansijskoj situaciji, nema para za plate, ali eto izaći će u susret igraču. Ako oprosti sva dugovanja daće mu se odrešene ruke mnogo pre isteka ugovora, pa će tako neki drugi klub moći da ga uzme bez obeštećenja. Igrač (ako se ne zove Asano) to prihvati oberučke, odrekne se nekoliko plata i pojavi se na fudbalskom tržištu kao slobodan i besplatan fudbaler. E – tako to funkcioniše. Odavno.

Ima i onih koji pristaju na beskrajne reprograme dugovanja, i za takve u klubu kažu da su „legende“.

A ima i onih koji tvrde da je Zemunelo njihov. Taj ima ime i prezime – Miloš Vazura.

Za kraj, zamislite sebe u sličnoj situaciji u kojoj su se našli Lazar Marković, Miloš Jojić i Ivan Obradović. I da vam zabrane da popijete kafu na mestu gde ste naučili da igrate fudbal, gde ste proveli godine trenirajući. A to mesto je napravilo od vas to što jeste, i od još brojnih je napravilo Partizanove asove koji su klubu doneli stotine miliona evra (Mitrović, Jovetić, Nastasić, Milenković…). Brane vam da uđete i pozdravite se sa trenerima koji su ugradili delove svog života u vas i stvorili od vas to što jeste (pomenuću samo Nikicu Klinčarskog, a bilo ih je mnogo). Pa čiji je onda taj Zemunelo?

Naš, naravno.

PROČITAJTE JOŠ:

KAO U NAJBOLJIM DANIMA Žoc na treningu rame uz rame sa svojim igračima (VIDEO)

SVE SPREMNO ZA BARAŽ Radi VAR u Inđiji