Poraz je poraz, ali se u ovom naziru znaci Vošinog ozdravljenja

U principu nikako nije sportski da se slave porazi, niti da se u njima traži nešto što bi moglo u drugi plan da baci neuspeh jer je to na neki način laganje samoga sebe i beg od istine. A istina je da je Vojvodina porazom od Zvezde (5:3) produžila agoniju u derbijima sa beogradskim crveno-belim u Novom Sadu, gde nema pobedu skoro 13 godina, što je za klub takvog renomea i veličine zaista frapantan podatak.

SRBIJA FUDBAL: Železničar – Čukarički (19:30), a kvota naše kladionice na igru GG je 2.05.

Međutim, imajući u vidu krizu koja je drmala Vojvodinu od prolećnog dela sezone, a koja se nije odnosila samo na loše rezultate, već i na vrlo neubedljivu i napadački bezidejnu igru (ceh platio Nenad Lalatović), onda ne mogu da se ne pomenu neki znaci ozdravljenja Novosađana. Kao kada se pacijentu postepeno vraća boja u lice, tako može da se kaže da se i posrnuloj Vojvodini polako povratilo rumenilo, a navijačima nada da ovaj tim, ipak, može da spase sezonu (čitaj: izbori Evropu), jer „Karađorđe“ odavno nije tako „eksplodirao“ kao što je bio slučaj posle vođstva „lala“ od 2:0, kada je prednost udvostručio Romanić u 37. minutu, posle prethodnog evrogola Njegoša Petrovića.

Iako je posle tih tridesetak minuta delovalo da će Novosađani konačno na svom stadionu da sruše srpskog šampiona, koji je veoma dominantan na domaćoj sceni u poslednjih osam sezona, na kraju su izabranici Miroslava Tanjge položili oružje. Jesu postigli tri gola, čak i jedan od njih za izjednačenje (3:3) sa igračem manje, ali su zato primili „petardu“.

NAVIJAČE MOŽE DA RADUJE ODVAŽAN PRISTUP

Ipak, ono što može da raduje navijače „stare dame“ jeste, pre svega, energija koju su fudbaleri Novosađana emitovali na terenu. Za razliku od ranijih mečeva, kada je novosadski tim izgledao bezvoljno, ovog puta im se video žar u očima. U prilog tome govori i to da je već posle malo više od dva minuta igre Voša zapretila preko Romanića, ali tu stoodstonu priliku bivši kapiten Železničara nije pretvorio u gol. Moguće da su bili Novosađani dodatno motivisani jer su prekoputa sebe imali godinama unazad najbolji tim u državi, ali je činjenica da je četa Miroslava Tanjge ušla odvažno, spremno da preore teren za pobedu, a to je ono što pristalice svakog kluba traže od svojih ljubimaca.

OFANZIVCI SOLIDNO ODRADILI POSAO

Osim toga što su pokazali želju i borbenost, treba da se pohvali i napadački učinak Novosađana jer nikome, a ponajmanje Crvenoj zvedi, nije lako da se daju tri gola. Jeste opredeljenje Novosađana bilo da se stoji u niskom bloku i čeka kontranapad, ali je ključna bila agresivnost i pritisak napadača Vojvodine na poslednju liniju beogradskih crveno-belih. Uostalom tako se, zbog neopreznosti Kange i odlične reakcije Romanića, stvorio prostor da Njegoš Petrović ispali strelu u 21. minutu i podigne zapadni deo „Karađorđa“ na noge. Drugi gol bio je plod jednostavne, ali lepe akcije. Krenulo je sve od golmana Rosića, pa preko Bukinca koji je lepo proigrao Bamidela, a onda je Nigerijac pobegao defanzivcima gostiju i omogućio Romaniću da odbitak (odbranio Glazer) smesti u mrežu.

Ipak, loše postavljanje odbrane i ostavljanje previše prostora po bokovima koštalo je Vošu pozitivnog ishoda. Bilo je tu doduše i magije Aleksandra Kataija, a posle drugog žutog kartona, odnosno isključenja Crnomarkovića pri vođstvu gostiju od 3:2, bilo je jasnpo da Vojvodina teško može da ostane neporažena. Međutim, opet treba da se pohvali reakcija „lala“ u tim momentima, jer su uspele da i sa igračem manje ožive. Bamidele je iskoristio lošu reakciju Zvezdinih defanzivaca i doneo poravnanje, a da je par minuta kasnije veliki zicer u gol pretvorio Mladenović, mogla je Voša i do vođstva.

IMPERATIV POBEDE U NAREDNA DVA MEČA

Kako to nije bio slučaj, usledila je kazna i „petarda“ u mreži Dragana Rosića. Toliki broj golova na svom terenu, pa čak i od Zvezde i uz činjenicu da su Novosađani igrali sa 10 igrača više od pola sata, ne može da predstavlja alibi. Problema je u Vošinoj igri mnogo, ali naznake boljih dana postoje. Ovog puta su igrači ispraćeni aplauzima, za razliku od nekih prethodnih kada su se često čuli zvižduci.

Publika ceni borbenost i želju i nju po tom pitanju ne možeš da prevariš. Ipak, da idu ka ozdravljenju Novosađani će morati i da dokažu najpre u meču četvrtfinala Kupa u Nišu sredinom nedelje, pa onda i u Lučanima protiv Mladosti, u poslednjem kolu pre podele superligaške tabele na plej-aut i plej-of, koji će Voša morati prvo da obezbedi, pa kroz njega da pojuri evrovizu.