POČEO KAO ŠPIC, A ZAVRŠIO KAO GOLMAN Rosić za MBS: Mnogo sam naučio od Rajkovića i Milinkovića Savića! Vojvodina ima kvalitet za grupnu fazu u Evropi (FOTO+VIDEO)

(Od izveštača MaxBet Sporta sa priprema FK Vojvodina na Zlatiboru)

Neka vrsta prokletstva svih golmana na svetu ogleda se u tome da u retkim slučajevima mogu da dođu u prvi plan jer zasluge da dobre partije ekipe redovno pokupe golgeteri. Ako dobro brane, niko ih i ne hvali previše, ali zato kada naprave neki kiks, o tome se priča danima. Neki golmani su se među stativama našli postali sasvim slučajno, kada bi ih trener kao klince poslao na gol, ređe su one priče da je nekome još od malih nogu bila usađena želja da stoji na gol-liniji, a opet postoje i kombinacije te dve pomenute varijante.

IRSKA: Kvota naše kladionice na pobedu Dandalka protiv Voterforda (20:45) je 2.15.

Takav je slučaj kod golmana Vojvodine, Dragana Rosića. Kako kaže u razgovoru za MaxBet Sport u samom početku karijere bio je špic, ali mu je oduvek u podsvesti bila želja da bude čuvar mreže. Ima s tim i veze ona izreka „kakav otac, takav sin“. Naime, Rosićev otac je takođe bio golman, a pa je bilo samo pitanje vremena kada će to da postane i on. Iako je igrao u napadu, na gol-liniju je stao jer njegova ekipa u tom momentu nije imala golmana, a onda je shvatio da više voli da brani mrežu nego da je pogađa.

Sada brani boje “stare dame” u koju je stigao u januaru iz Radničkog iz Niša kao veliko pojačanje. Sticajem okolnosti, iako je počeo kao prvi golman, posle četiri meča se preselio na klupu. Ipak, u predstojećoj sezoni očekuje da upiše mnogo veću minutažu.

Maestralnim intervencijama na golu Nišlija preporučio se selektoru Stojkoviću koji ga je pozvao za A selekciju, najpre onu koja je sačinjena mahom od superligaških igrača, ali i onda kada su igrane zvanične utakmice u kvalifikacijama, protiv Crne Gore i Litvanije. Rosić je stekao i bogato inostrano iskustvo u Španiji, gde je branio za Almeriju i Seltu Vigo, a onda se vratio u Srbiju kako bi u niškom Radničkom “oživeo” karijeru.

U tome je i uspeo, a veruje da je prava odskočna daska za ponovni izlet u inostrane vode upravo novosadska Vojvodina. Trenutno je Rosić sa ekipom “stare dame” na pripremama na Zlatiboru, u svom rodnom mestu. Kako kaže, u sledećoj sezoni očekuje da se nametne stručnom štabu kao prvi izbor, ali nije sujetan i u prvom planu mu je uvek dobar rezultat tima.

– Došao sam u januaru u Vojvodinu koja je bila pokazala veliko interesovanje za mene. Prethodno sam imao veoma dobru polusezonu u Radničkom iz Niša i sa tim dobrim partijama sam nastavio i u Voši. Namestile su se stvari tako da nisam branio posle te četiri utakmice u kontinutietu. Očekujem, kao i svaki sportista, da dobijem više minuta. Međutim, zadovoljan sam jer stavljam uvek ekipu ispred sebe koja je napravila dobre rezultate, tako da sam tim učlinkom ekipe zadovoljan. Voleo bih da ponovim ta izdanja iz prošle sezone dok sam branio za Radnički. Smatram da sam od tada i napredovao uz rad sa trenerom golmana Srđanom Žakulom. Još sam neke stvari unapredio, iako nisam mnogo bio na terenu u Vojvodini. To sve želim da ispoljim na utakmicama u novoj sezoni, ukoliko šef bude odlučio da ja branim – kaže Rosić na početku opširnog razgovotra za naš portal.

Iako nije dobio značajniju minutažu u Voši, veruje da je dolazak na „Karađorđe“ pravi potez.

– Smatram da je dolazak u Vojvodinu pravi potez jer sam došao u klub u trenutku kada je jako dobra situaciji i kada su dobri uslovi za rad. Sajan su odnosi prema igračima, kao i finansijski uslovi. Vidim to kao dobar potez, iako nisam imao dobru minutažu u prvih šest meseci. Mislim da će tek sada da se pokaže da je ovo bio pozitivan iskorak u mojoj karijeri.

NA PRIPREMAMA KOD KUĆE

Trenutno su fudbaleri Vojvodine tempiraju formu za izazove u ligi i Evropi na Zlatiboru, rodnom mestu Vošinog čuvara mreže. Prema tome, Rosić je na pripremama praktično kod kuće.

– Odavde sam i na pauzi posle završetka sezona sam takođe bio ovde kod svojih. Možda mi je malo već dosadilo ovde jer bukvalno sam ovde odrastao i živeo 20 i nešto godina. Lep je osećaj kad dođeš kući uvek, ali gledam da se više fokusiram na treninge i pripreme, kao da smo na nekom drugom mestu. Svaki trenutak iskoristim da odem do mojih jer volim kad sam s njima, ali to mi svakako ne pomera fokusa sa treninga.

Rosić ima veoma visoke ambicije sa „starom damom“ u narednoj sezoni. Veruje da Vojvodina može do prva tri mesta u ligi, ali je takođe čvrsto uveren da može i do grupne faze u Evropi, što bi za novosadskog superligaša bio istorijski uspeh.

– Smatram da Vojvodina zaslužuje bolji plasman nego lani i želimo da budemo među prva tri tima na tabeli sledeće sezone. To nismo mogli da ostvarimo u prošloj sezoni zbog nešto lošijeg učinka u jesenjem delu, ali sada krećemo od nule. Takođe, i u Evropi želimo iskorak. Izvukli smo Ajaks, mnogo teškog protivnika, ali na osnovu toga ćemo moći da vidimo koliko možemo. Naravno, voleo bih da prezimimo u Evropi. Imamo potencijal i za Ligu Evrope, ali ako to ne bude moguće ove godine, sigurno će da dođe vremenom. Ipak, smatram da ove sezone ne bismo smeli da ispustimo grupnu fazu Lige konferencije.

Novosađani evropski put započinju dovmečom s Ajaksom, sa kojim se sastaju najpre u Amsterdamu 25. jula, a zatim u Bačkoj Topoli 1. avgusta.

– Probaćemo, naravno, prvo da se izborimo za plasman u grupnu fazu u Ligi Evrope jer nam sportski duh ne dozvovljava da tek tako otpišemo sami sebe protiv Ajaksa, iako su oni veliki favoriti. Međutim, ako i ne uspemo u Ligi Evrope, Vojvodina defintivno, bez ikakve dileme, ima kvalitet da igra grupnu fazu Lige konferencije.

ŠPANIJA NEZABORAVNO ISKUSTVO

Posle dobrih izdanja u Jedinstvu iz Užica i lučanskoj Mladosti, Rosić se otisnuo u inostranstvo. Na red je došla Almerija, pa pozajmica u Selti. Bogato inostrano iskustvo Vošin golman želi da primeni u dresu „lala“.

– Ne zaboravljam te tri godine koje sam proveo tamo. Išao sam i mnogo po pozajmica jer nisam spreman stigao u Španiju jer je teško da se sa našeg nivoa prebaciš na tako visok nivo kao što je u Španiji. Došao sam u vrlo ambiciozan klub, u Almeriju koja je jurila ulazak u La ligu u jakoj konkurenciji. Međutim, po dolasku trenera Gutija poslali su me na pozajmicu u Sletu, gde sam odlično branio za B tim, a onda sam prebačen A tim Slete, gde sam trenirao sa sjajnim igračima kao što su Smolov, Aspas, Rafinja, Denis Suarez… Upoznao sam mnogo dobre igrače i imao priliku da budem na klupi u mečevima La lige i da vidim kakav je to nivo fudbala. Nosim samo pozitivna iskustva iz Španije. Pokušao sam da ostanem i malo duže tamo, ali nije više bilo pravih opcija za mene, pa sam odlučio da se vratim u Srbiju.

Povratak u Srbiju mu je iz tadašnje perspektive delovao kao korak unazad, ali su mu sjajne partije u dresu niškog Radničkog bile odskočna daska za poziv u našu A reprezentaciju.

– To jeste bio korak unazad, nema šta. Naš fudbal, uz sve dužno poštovanje je na nižem nivou od španskog i bio sam svestan da taj korak unazad mora da se narpavi kako bih se vratio na gol i branio standardno. Dolazak u Radnički iz Niša me je izbacio u A reprezentaciju Srbije i zato sam sećan što sam taj potez napravio, iako mi nije bilo lako da se vratim u Srbiju u tim godinama kada sam hteo da ostanem u Španiji. Tamo sam želeo da napravim nešto više. Pre svega mi je mnogo značilo reprezentativno iskustvo na turneji u Americi, gde su išli većinom fudbaleri iz Superlige, uz nekoliko igrača koji igraju u MLS-u. Posle toga sam dobio poziv i za mečeve kvalifikacija protiv Litvanije i Crne Gore jer je selektor bio zadovoljan mojim izdanjima u Americi. Zbog toga je odlučio da me uvrsti i u, da kažem tako, pravu A reprezentaciju. Mnogo mi je značilo to da vidim kako funkcionišu i rade naši najbolji igrači koji igraju na najvećem evropskom i svetskom nivou. Za te nepune dve nedelje mnogo toga sam naučio od Rajkovića i Vanje Milinkovića Savića.

Ne opterećuje se novim pozivom, ali nada se da će jednog dana opet da nastupa u dresu najdražih boja.

– Znam da je jaka konkurencija jer su svi golmani sa šireg spiska na sjajnom nivou. Pre svega tu mislim golmane koji su bili na EP, Petrovića, Rajkovića i Milinkovića Savića, a tu je i Svilar koji sjajno brani, ali nije dobio poziv. Iz domaće lige bih pomenuo Aleksandra Jovanovića iz Partizana koji brani na sjajnom nivou. Naravno da želim uvek da budem deo reprezentacije kao i svaki profesionalni fudbaler, ali trenutno se ne opterećujem mnogo time. Fokusiran sam na to da dobro branim u klubu, pa će to da dođe možda nekada samo od sebe.

Cilj mu je da se opet jednom oproba u inostranstvu.

– Svakom igraču je želja da odigra dobru sezonu ili dve kod nas i da onda ode u inostranstvo jer gledamoo svi da napreudjemo ovde i kada dođemo do određenog nivoa, želimo nešto više od toga. Želeo bih, naravno, opet da se oprobam u inostranstvu jer svi žele „lige petice“, ali sada je pomalo nerealno da razmišljam o tome. Osim toga mi je zanimljiva belgijska i poljska liga recimo, ali nemam neku baš specijalnu želju.

KURTOA MI JE UZOR

Rosić nam je otkrio i ko mu je bio uzor u karijeri.

– Kurtoa mi je bio oduvek uzor, još dok je branio za Atletiko Madrid. Imamo sličnu građu, mada je on malo viši od mene. Najlepši mi je trenutak bio kada sam sedeo na klupi u Almeriji protiv Real Madrda i kada sam ga video uživo. Tada mi je još više porastao u očima.

Za kraj razgovora 27-godišnji momak sa Zlatibora otkrio nam je kako je postao golman.

– Kad sam krenuo da igram fudbal sa šest godina, bio sam špic. Nisam se najbolje snalazio i igrom slučaja na jednu utakmicu nije došao naš golman, pa sam se ja oprobao. Iako sam u početku bio špic, u komšiluku kada bismo igrali fudbal, ja sam uvek branio. Moj otac je bio golman, on mi je bio uzor, tako da je bilo samo pitanje vremena kada ću da stanem na gol. Uvek je u meni bila pristuna ta želja – zaključio je razgovor golman „stare dame“ Dragan Rosić.