Kako bi fabrička postrojenja mogla da nastave da rade punim kapacitetom, s vremena na vreme je neophodno da se uradi detaljan remont. Bez toga napretka u proizvodnji ne može da bude, a takav je slučaj i u Vojvodini, čiji će kolektiv teško da ugleda progres ukoliko se remont ne desi po završetku sezone. Istina, do tada bi trebalo da se tekuća spase, pa je primarni zadatak rukovodstva Novosađana da što pre pronađe adekvatno rešenje na mestu šefa stručnog štaba, sa kojeg bi svakog časa trebalo i zvanično da bude razrešen Nenad Lalatović.
LA LIGA: Viljareal – Espanjol (21:00), a kvota naše kladionice na „keca“ je 1.42.
Šekspir je u svom „Hamletu“ pisao: „Nešto je trulo u državi Danskoj“. To bi moglo da se primeni i na slučaj Vojvodine u aktuelnom momentu jer je jasno da nešto u sistemu ne funkcioniše i da nijedan trener ne može da posloži kockice na pravi način. Jasno je i da nimalo nije lako da se u ovom momentu nađe slobodan trener koji je kadar da popravi haotičnu atmosferu koja trenutno vlada na „Karađorđu“ i da kurs posrnule novosadske lađe usmeri ka sigurnoj luki, odnosno prema Evropi. Četvrto mesto, koje je poslednja karta za evroscenu, sada je prilično daleko, ne toliko bodovno, koliko zbog psihološkog stanja ekipe koja će u ovoj sezoni da dobije i četvrtog stratega.
LALATOVIĆ NIJE ONAJ OD PRE PET GODINE
Podsetimo, sezonu je na klupi Novosađana počeo Božidar Bandović, ali je smenjen posle neuspeha u Evropi (eliminisani od Maribora) i kikseva u domaćem šampionatu (poraz od Napretka je bila kap koja je prelila čašu). Nastavio je prelazni period dotadašnji njegov pomoćnik Nemanja Krtolica, a onda je Voša insistirala na dolasku Nenada Lalatovića, za kojeg je i plaćeno obeštećenje lučanskoj Mladosti. Ispostavilo se to kao veliki promašaj jer je utisak da Lalatović više nije trener koji bi mogao da vodi timove sa izuzetno visokim ambicijama. U drugom mandatu u Novom Sadu jeste doneo pehar Kupa, ali od tada je prošlo skoro pet godina. Njegov treći mandat na „Karađorđu“ završio se posle samo 17 utakmica, na kojim je ostvario sedam pobeda (od toga dve u Kupu nad Radničkim iz Sremske Mitrovice i Grafičarom).
Od prolećnog dela Voša je izgledala izuzetno loše na terenu, a bleda izdanja su potkrepili i rezultati: najpre remi s Napretkom u Kruševcu (1:1), potom nerešen ishod s Partizanom kod kuće (0:0), kao i sa Železničarom u Pančevu (1:1), da bi usledila dva poraza u Novom Sadu, od IMT-a (1:0) i na koncu od Spartaka (3:1). Između njih se umetnula pobeda u Nišu (4:1), ali pitanje je šta bi bilo da Radnički nije ostao s igračem manje pri vođstvu od 1:0.
KO BI MOGAO DA NASLEDI LALATOVIĆA I JOVANOVIĆA?
Dok se čeka da Vojvodina ozvaniči rastanak s temperamentnim strategom, čelnici moraju istovremeno da traže novog trenera, nekog ko može da spase ono šta može da se spase u ovom momentu. Šok terapija je preko potrebna novosadskom kolektivu, a na ruku bi „lalama“ moglo da ide što u narednom kolu dočekuju fenjeraša sa Uba, što je bar na papiru laka utakmica i dobra prilika za pobedu s novim strategom kojom bi se razdrmao tim.
Ne zaboravimo da je „stara dama“ trenutno klub koji nema ni sportskog direktora jer je ceh poraza od IMT-a prethodno platio Marko Jovanović. Moraće zato rukovodstvo što pre da reše ova pitanja jer veličina i renome posrnulog novosadskog velikana zahtevaju da na mestu šefa stručnog štaba i sportskog direktora budu zvučna i(li) proverena imena. Čini se da je kredit kod navijača istrošen i da je poverenje nestalo, pa to situaciju i izbor pravih imena na pomenute funkcije čini još težim i složenijim.
Možda bi Miroslav Tanjga mogao da preuzme mesto sportskog direktora jer je osetno da se više uključio u sportska pitanja u poslednje vreme. Uz to, reč je o čoveku od ugleda, koji je s Novosađanima osvojio poslednju šampionsku titulu i koji ima veoma dobre kontakte u svetu fudbalu.
DAMJANOVIĆ, BANDOVIĆ, DRINČIĆ, POPOVIĆ…
Postavlja se pitanje ko bi mogao da naseldi Lalatovića na klupi. Ako ćemo da se vodimo po liniji karakterističnoj za Superligu, a to je da se dovede slobodan trener koji je već radio u domaćem fudbalu, onda bi na klupu Vojvodine mogao, recimo, Jovan Damjanović koji se nedavno rastao sa TSC-om. Pod njegovom palicom Topolčani su igrali napadački fudbal, uspeli da se domognu nokaut faze Lige konferencije, ali su u domaćem šampionatu napravili veoma loš niz, da bi posle dva poraza od Jagjelonije i eliminacije iz iz Evrope, rastanak s Damjanovićem bio neminovan.
Takođe, slobodan je trenutno i Nikola Drinčič koji se u nedelju rastao s Radničkim iz Niša, ali je problem što nekadašnji fudbaler Vojvodine nema trenersku licencu. Zbog toga i nije baš realno da u ovom momentu dođe na „Karađorđe“. Ne bi bilo čudo da Voša posegne i za nekim strategom koji nije do sada ili dugo vremena nije radio u našem fudbalu. Takav je slučaj bio kada su Novosađani angažovali Ranka Popovića (posle otkaza u Japanu i on je bez posla), kao i sa Božidarom Bandovićem, o čijem se povratku na „Karađorđe“ provlače glasine. Kako god, čelnici Novosađana su na ozbiljnim mukama i pred teškim i odgovornim zadatakom jer bi loša rešenja na ključnim funkcijama u ovakvim okolnostima mogla da budu ravna katastrofi.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.