TOP 7 Rana penzija ili šta bi bilo kad bi bilo

Postoji li gora stvar za jednog fudbalera od prevremene penzije, prouzrokavane teškom povredom ili lošim zdrastvenim stanjem?

Danas, bavljenje profesionalnim sportom je zahtevnije nego ikada. Potrebno je mnogo ulaganja, ljudsko telo se konstantno izlaže velikom naporu, što često može da prouzrokuje teške povrede, ili neke neoubičajene zdrastvene probleme, koji potencijalno mogu da budu opasni čak i po život.

Naravno da nije lep osećaj kada vidimo da neki igrač završi karijeru, a da pritom nije ostvario sav potencijal i ispunio očekivanja do kojih se pretpostavljalo da će olako stići. Engleski fudbal je trenutno verovatno i najzahtevniji po pitanju fizičke spreme jednog profesionalca, a kao takav, naprosto je morao da nam „uzme“ određene pojedince mnogo ranije, u odnosu na period kada je njihov kraj zaista trebalo da se dogodi?

Znate ono čuveno „šta bi bilo, kad bi bilo“ – ispod vas je lista (subjektivno sastavljena) sedmorice najboljih, koje je fudbal doslovno primorao da se penzionišu ranije od očekivanog.

DŽEK VILŠIR

O Vilširu sam već pisao i to naširoko, baš pre nekoliko dana. On je poslednji i najsvežiji primer spleta svih okolnosti koje sam gore naveo, verovatno jedan od najvećih znakova pitanja koji će ostati da „lebde“ nad ovim sportom. Kada je igrao, što je bila retkost, poredili bi ga često sa najboljim veznim igračima na planeti, toliko je dobre nastupe imao.

Međutim, kada uzmemo u obzir činjenicu da je samo u jednoj sezoni svoje karijere odigrao 30 i više utakmica, onda definitivno tu mora da postoji neki problem. Mnoštvo povreda, hapšenje u noćnom klubu, kontroverzne izjave, sve je to uticalo na Engleza, koji je u svojoj tridesetoj godini života objavio da odlazi u penziju.

Od momka kojeg su stavljali u istu rečenicu sa Ćavijem i Inijestom, do toga da mu je najveći uspeh to što se našao na naslovnoj fotografiji najpopularnije fudbalske simulacije, FIFE 12. Večiti talenat, nedorečeni majstor, kako god želite da ga nazovete, nema greške.

EMANUEL PETI

Francuz je ostavio dubok trag u Monaku, pre nego što ga je karijera odvela na Ostrvo. Arsen Venger, koji ga je već ranije trenirao, igra veoma važnu ulogu u njegovom dolasku u Arsenal. Peti je tri sezone proveo kao „tobdžija“, zatim se na godinu dana preselio u Barselonu, ali je usledio ekspresni povratak i drugi mandat u Engleskoj, ali ovoga puta, druga boja u prestonici.

Veznjak je potpisao za Čelsi, u kojem takođe provodi tri sezone. Zašto samo tri, razlog je prost – Peti je godinama imao ozbiljinih problema sa povredama kolena, koje su nastavile da mu se događaju u kontinuitetu, stoga je odlučio da je najbolja opcija da se penzioniše, iako je mogao još neku godinu kvalitetnih partija da ponudi određenim timovima. Ipak osvojio je ono najbitnije, reklo bi se, titulu u PL i Svetsko prvenstvo.

Mediji i navijači dobro pamte momenat kada je u Monte Karlu, kada je postao prvak sveta sa svojom zemljom, osvojio oko 17.000 funti u kazinu i čitavu svotu poklonio u humanitarne svrhe.

---

DUNDALK – FIN HARPS 1&0-3 SVE JE JASNO OVDE

---

DŽEJMI REDNAP

Da, Džejmi je sin čuvenog britanskog trenera, Harija Redknapa. Prava je šteta što će karijera Redknapa mlađeg ostati upamćena ponajviše po njegovim konstantnim povredama, umesto po činjenici da je skoro čitavu deceniju činio okosnicu veznog reda Liverpula. Već 2000. godine su počeli problemi sa konstantnim povredama, od sitnijih ka ozbiljnijim.

Pet leta kasnije i Džejmi je bio prinuđen da se penzioniše, a to je uradio u Sautemptonu. Znate li ko je tada predvodio „svece“ sa klupe? Pa naravno, njegov otac Hari.

SET DŽONSON

Rođen je u Birmingemu 1979. godine, a iz omladinske škole Kru Aleksandrije je brzo došao do prvog tima, za koji je zabeležio trocifren broj nastupa. Godine 2000. je debitovao za reprezentaciju Engleske. Ispostaviće se kasnije da mu je ta godina, umesto sreće, prouzrokovala baš ono suprotno. Istog leta ga je otkupio Lids za sedam miliona funti, ali na Eland Roudu su ubrzo povrede počele da mu dalje kroje karijeru.

Samo 54 utakmice je Džonson odigrao, u četvorogodišnjem mandatu, pre nego što je otpušten. Karijeru je pokušao da oživi u Derbi Kauntiju, ali bezuspešno. Penzionisao se sa samo 28 godina.

DIN EŠTON

Još jedan polaznik akademije Kru Aleksandrije. Karijera je išla po planu i uzlaznom putanjom, preko Noriča, pa sve do Vest Hema. Međutim, Ešton ima svog „dželata“, a on se zove Šon Rajt-Filips, koji je u avgustu 2006. godine, na reprezentativnom treningu, povredio Dina, koji od datog momenta više nikada nije bio onaj stari. Golgeter koji je mnogo obećavao, veliki broj ljudi mu je predviđao lepu karijeru, ali ništa od toga se nije ostvarilo, ni približno. Uspeo je da izgura do 2009. godine, ali je ta povreda članka sve više uzimala maha.

Penzija u 26. godini života, to je epilog njegove karijere, nažalost. Vest Hem je čak, pre desetak godina, uputio tužbu fudbalske asocijacije Engleske, a sam Ešton je 2013. pokrenuo sopstvenu organizaciju koja se bavi pronalaženjem načina da se, po pravnom postupku, nadoknadi zarada koju profesionalni fudbaler izgubi zbog povrede.

---

MITJILAND – SILKEBORG 1&GG SAMO GOLOVI U DANSKOJ

---

RAJAN MEJSON

Još jedan relativno noviji slučaj, poznat i mlađoj publici. Bivši igrač Totenhema, koji je ujedno i rekordno plaćeno pojačanje Hal Sitija, imao je sudar glavom 2017. godine sa Gerijem Kejhilom, u meču koji su Sparsi igrali protiv Čelsija, na Stamford Bridžu. Konstatovana mu je fraktura lobanje, zbog koje je bio primoran da, u februaru 2018. godine, završi svoju karijeru. Međutim, to nije nužno za Mejsona značilo i kraj njegovog bavljenja fudbalom, s obzirom na to da je direktor Totenhemove akademije, a jedan period, nakon otkaza koji je dobio Žoze Murinjo 2021. godine, obavljao je i dužnost privremenog menadžera ekipe.

Koliko god uspesi, karijera i nasledstvo bili važni u svetu sporta, uvek je bolje poslušati savete lekara, poslušati ponekad i bliske ljude iz okruženja, kako bi se sprečila znatno veća tragedija od kraja jedne fudbalske karijere.

SERHIO AGUERO

Argentinac je nešto drugačiji slučaj od Vilšira. Aguero je do svoje 33. godine života, kada je bio prinuđen da napusti fudbal, ostvario gotovo sve što bi „obični“ igrači mogli da požele tokom svojih karijera. Iako je osvojio ogroman broj trofeja pretežno sa Mančester sitijem, pa čak i postao najbolji strelac u PL koji nije iz neke od zemalja koje čine Ujedinjeno Kraljestvo, veoma mu je teško pala činjenica da je morao da „okači kopačke o klin“ već u decembru 2021. godine, zbog problema sa srčanim mišićem.

Iako je tek prešao u Barsu, Serhio je svima jasno stavio do znanja da želi da nastavi sa osvajanjem trofeja i dopuni svoju kolekciju, ali je, nažalost, u tome bio sprečen.

– Ne znam šta me čeka u sledećem životu, ali sam zadovoljan i ponosan na sve što sam ostvario tokom karijere.

Englezi vole da kažu „What if…“, to bi verovatno bila najpogodnija rečenica za kraj ovog teksta.

Dulle Varney