Nekada vrlo popularni sistem dva od tri u sportskom klađenju, ovih dana je doživeo svoju konačnu verziju i u svetu tenisa. Dve godine posle zvaničnog povlačenja Rodžera Federera, i Rafael Nadal doneo je razumnu i svesnu odluku, da na kraju ove sezone kaže zbogom profesionalnom tenisu.
Od “velike trojke” ostala je još jedna, ona najbolja trećina, čiji se barjak i dalje visoko viori po terenima širom sveta i koja prkosi vremenu, a često i zdravom razumu. Ipak, činjenica da više nikada nećemo da gledamo međusobni takmičarski meč velike trojke, ostavlja osećaj praznine, ali i nostalgije.
TEŠKO ĆE OVAKO NEŠTO DA SE PONOVI
Okončano je možda i najveće rivalstvo u istoriji profesionalnog sporta. Teško je zamisliti da će se nešto ovako veliko da se ponovi u tenisu. Ne samo po broju odigranih duela, ne samo po kvalitetu i intenzitetu tih neverovatnih mečeva, već i po konstantnom otkrivanju novih individualnih limita i načinu na koji su jedan drugog motivisali i gurali napred. Iako je Nadal ranije uplovio u sam vrh tenisa i započeo rivalstvo sa Federerom, ipak je Novak bio taj koji ga je inspirisao do maksimuma i stalno činio boljom verzijom sebe.
Delovalo je da ceo svet stoji kad počne njihov duel. Svaki je bio poseban, svaki je bio spektakl. Neretko, po završetku, mnogi profesionalni teniseri pre svega, pitali su se da li se oni bave istim sportom kao “ova dvojica”, a komentari “atomski tenis” ili “tenis sa druge planete” bile su najčešće izgovorene fraze među stručnjacima, komentatorima i gledaocima.
Počelo je, a ispostaviće se i završilo u “Rafinoj tvrđavi”, na čuvenom Rolan Garosu. Prvi duel dva velikana odigrala su 2006. godine u četvrtfinalu. Novak je predao taj meč zbog povrede posle 2:0 za Nadala, ali se na istom stadionu na Olimpijskim igrama ove godine “osvetio” svom najvećem rivalu, u njihovom poslednjem zvaničnom meču, pre nego što će osvojiti toliko željeno zlato na Olimpijskim igrama u Parizu.
60 PUTA JEDAN PROTIV DRUGOGA
Novak i Rafa su odigrali ukupno 60 mečeva, i drže mnoge rekorde, uz ovaj po broju međusobnih duela. Skor je 31:29 za Novaka. Najviše duela bilo je na šljaci, 29, na tvrdoj podlozi 27 i četiri na travi. Zanimljivo je da je Nadal imao veliku prednost u prvih dvadesetak duela, prvo 5:1, a onda i 14:4, ali je Novak od 2011. godine, kad je rešio probleme sa disanjem, uspeo da nadoknadi sve i uspostavi priličnu dominaciju, izuzimajući mečeve na šljaci.
U roku od dve godine, od marta 2011., do aprila 2013. godine, odigrali su čak 11 finala na velikim turnirima, a jedini su dvojac koji se sastao u četiri uzastopna grend slem finala (Vimbldon 2011-Rolan Garos 2012). Novak je u njihovim zajedničkim finalima uspešniji, ima 15 pobeda, naspram 13 Rafinih, ali je Rafa bio bolji na grend slem mečevima, 11:7.
Možda i najbolji (a definitivno najduže finale grend slema ikada, skoro šest sati) meč u istoriji tenisa odigrali su u finalu Australijan Opena 2012. Iako umoran od teškog polufinala sa Marejem, i iako je u petom setu gubio sa 4:2, Novak je uspeo da dobije meč sa nestvarnih 7:5 u odlučujućem setu. Polufinala Rolan Garosa 2013, Vimbldona 2018. i opet Rolan Garosa 2021. godine su mečevi koji oduzimaju dah i apsolutno su “must have” u kolekciji ljubitelja tenisa, ali i sporta uopšte.
NOVAKOVIH DEVET POBEDA NA ŠLJACI
Tokom karijere, Rafa je poraze na šljaci brojao na prstima jedne ruke, ali je Novak uspeo da mu “otkine” devet mečeva na omiljenoj mu podlozi, od kojih čak dva na grend slemu u Parizu kao i već pomenuti poslednji duel na istom stadionu, u okviru Olimpijskog turnira. Kako su godine odmicale, Novak praktično više nije gubio mečeve na tvrdoj podlozi od Nadala, a sam Nadal se više koncentrisao na šljaku i tu je, uz par izuzetaka, dominirao do 2022. godine.
Rafa je impresivnu karijeru završio sa osvojenih 22 grend slem turnira, 36 mastersa, olimpijskim zlatom i naravno „salatarom“ sa Španijom. Osvojio je ukupno 92 turnira, a rekord od 14 trofeja na Rolan Garosu verovatno nikada neće biti oboren. Pored „samo” 209 nedelja na prvom mestu ATP liste (u odnosu na 428 Novakovih), jedini pravi nedostatak u bogatoj karijeri je izostanak trofeja na izuzetno važnom završnom turniru, dok Novak tu ima čak sedam titula.
Iako je sam Nadal više puta napomenuo da mu je rivalstvo sa Federerom više značilo, ipak priznaje da je intenzitet, dugotrajnost i sam kvalitet, na strani rivalstva sa Novakom. Nisu to neke prevelike razlike, ali 20 mečeva više koje je odigrao sa Novakom u odnosu na Federera ipak su taj rivalitet izdigle na lestvicu iznad. Van terena Rafa i Novak nisu bili ni blizu bliski kao Rafa i Rodžer, ali poštovanje i osećaj za rivala su uvek bili na mestu. Čak ni povremene dvosmislene i možda nepotrebne izjave Nadala nisu uticale na njihov odnos.
A naslednici? Većina će, kao iz topa reći, Alkaraz i Siner. Da li je “kralj šljake“ predao krunu upravo svom zemljaku Karlosu Alkarazu? Ili će pomalo kontroverzni Italijan biti uspešniji u godinama koje slede? Talenta je tu na pretek, već su osvajali grend slem turnire, ali makar za sada, to rivalstvo “po dubini” ni malo ne liči na Novaka i Rafu. Naravno, vreme će sve pokazati, kao jedini relevantni sudija. Jer mi smo, posle svega, ipak, pomalo razmaženi, zar ne?
Nikad vise ovako nesto.