Sve staje u 90 minuta – da li će Arsenal ponovo da se „sruši“ pod pritiskom?

Pred nama je 90 minuta koji će potencijalno da odrede budućeg šampiona Engleske ili makar značajno pogura jedan od dva tima u tom pravcu. Poslednji rezultati dodatno su doprineli tome da čitava atmosfera oko derbija u sredu bude „naelektrisana“ do maksimuma, sve osim pravog spektakla (u svakom mogućem smislu) na Etihadu biće rezonovano kao potpuno razočaravajuće veče, zar ne?

Imali smo puno šampionskih trka u kojima je jedna ekipa dominirala, bilo je tu situacija kada se nekoliko klubova bori za trofej do poslednjeg kola, svedočili smo i nekim velikim iznenađenjima, ali ove sezone je to „trka udvoje“, direktan okršaj između i sudar dva tima koja su objektivno najviše pokazala na terenu – Mančester sitija i Arsenala.

ASTON VILA – FULAM GG3+ SAMO GOLOVI OVDE

Na Emiratima se dugo čekala generacija koja će da bude dovoljno kvalitetna za napad na prvo mesto, a Mikel Arteta i njegovi „klinci“ su u ovu priču ušli na jedan potpuno neverovatan način, niko ovo nije mogao (pa ni ja ako navijač) da pretpostavi ni u najluđim snovima, ali sada se došlo do stadijuma kada su navijači namirisali trofej i laže vas svako ko vam kaže da navija za Arsenal i da će da bude potpuno zadovoljan sezonom sa osvojenim drugim mestom.

Međutim, kada sve ostavimo po strani i bacimo pogled na istoriju, pogotovo šampionskih trka u kojima su „tobdžije“ učestvovale, čini se da ne postoji klub koji je više puta podlegao pritisku i uprskao šansu da osvoji Premijer ligu od Arsenala. Malo starija garda se seća čuvene sezone 1995/96 kada je Njukasl ispustio 12 bodova prednosti koje je imao u januaru i izgubio šampionsku titulu, a najskoriji primer za nešto slično svakako je onaj iz 2011/12, kada je Siti osvojio prvu titulu nakon nadoknađenih osam bodova zaostatka u odnosu na Junajted, svega šest kola pred kraj.

Nije moralo da bude ovako i dodatni pritisak svakako su stvorila dva meča u kojima je Arsenal imao, u jednom momentu, dva gola prednosti (Liverpul i Vest Hem), a stvar je kulminirala remijem sa Sautemptonom. Pre svega, vredi napomenuti da su ovi momci ostvarili najbolji start sezone u istoriji kluba, s obzirom na to da su posle 19 mečeva osvojili tačno 50 bodova. Bolji učinak je u prošlosti, primera radi, ostvarilo samo šest timova. Jedno od statističkih poređenja koje mi je najviše zapalo za oko jeste ono gde se navodi broj primljenih golova po meču – Arsenal je posle prvih 18 utakmica u ligi vadio loptu iz mreže tek 0.78 puta po meču, dok je u poslednjih 14 mečeva to slučaj u znatno većih 1.43 navrata.

U kojim su to sve sezonama „Tobdžije“ podlegle pritisku, ispustivši bodovnu prednost a zatim i izgubivši titulu? Još bolje pitanje, da li nas očekuje sada isti scenario?

2002/03

Iako je Arsenal godinu pre i godinu nakon te 2003. osvajao titulu šampiona Engleske, navijačima će sasvim sigurno sezona 2002/03 ostati u lošem sećanju i ostaviti gorak ukus u ustima zbog činjenice da je Venger tada mogao da ostvari tzv. „het-trik“ titula, tačnije da uzme tri puta zaredom Premijer ligu. Prevelika želja da se igra na više frontova (LŠ i kup) pokazala se kobnom po klub, iako su u severnom delu Londona ušli u mart sa značajnih osam bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Junajted.

Kako je na kraju titula izgubljena? Pre svega su za to zaslužni remi sa Boltonom posle dva gola prednosti, a potom i poraz na domaćem terenu od Lidsa (3:2), koji je tu sezonu završio kao 17. tim na tabeli. Kada na sve to dodate povredu Patrika Vijere ili neplaniranu suspenziju Kempbela, jasno je da se sezona završila razočaravajuće po sve u klubu.

LIDS – LESTER GG3+ JOŠ JEDNA UTAKMICA ZA GOLOVE

2007/08

Jedna od onih sezona kada su sve divili Vengeru kako sa izuzetno mladim timom igra atraktivan i „lep na oko“ fudbal. Anri je otišao u Barselonu i čitava priča se vrtela oko perspektivnog Seska Fabregasa. Posle 26 utakmica, Arsenal je imao pet bodova više u odnosu na Junajted, ali opet se dešava pomalo neobjašnjiv pad, koji može veoma lako da se pretvori u katastrofu kada se svi uslovi za tako nešto stvore. To je sezona u kojoj se Eduardo da Silva povredio i u kojoj je zapravo sve preokrenuo onaj izjednačujući penal Birmingema, potpuno izbacivši celu ekipu iz koloseka.

Predispozicije za titulu su bile tu, ali su ekspresno potonule nakon „crnog niza“ od 13 utakmica iz kojih je Vengerova ekipa dobila samo dve. Rosicki, Kolo Ture, Bakari Sanja, stvorila se ubrzo prava mala klinika puna povređenih igrača, a kao šlag na tortu došlo je i ispadanje od Liverpula u četvrtfinalu Lige šampiona.

Epilog? Treće mesto, četiri boda iza Junajteda i dva iza Čelsija.

2009/10

Bio je Arsenal snažan konkurent te sezone u Engleskoj, ali čak ni odlična pozicija u martu (2 boda manje od prvoplasiranog Junajteda) nije bila dovoljna da se makar borba izgura do kraja.

Vredi napomenuti da je povreda Arona Remzija poprilično negativno uticala na čitav tim, a do kraja prvenstva su se povredili i Fabregas, Vermalen, odnosno Galas. I opet ista stvar, crni niz koji potpuno gasi sve nade igrača i navijača, a tu opet imamo i vrhunac svega u vidu ispadanja od Barselone u četvrtfinalu Lige šampiona, opet.

2010/11

Kombinacija mnogo faktora, ali suština potpuno ista – sjajan početak, ulazak u mart sa četiri boda manje od prvoplasiranog tima i utakmicom manje, trijumf nad Barselonom u prvom meču osmine finala Lige šampiona, naprosto se sve „crtalo“ da Arsenal te sezone uzme trofej ili barem bude duže u igri za neki. Dva trijumfa na 12 mečeva, osvojenih 12 bodova od mogućih 33, zar je moglo bolje da se prođe uz takvu formu?
Naravno, Arsenal ne bi bio to što jeste da se neko od glavnih igrača i oslonaca tima ne povredi, a upravo je takva sudbina zadesila Seska Fabregasa, čijim je padom forme nakon toga Arsenal izgubio svaku šansu za neki trofej.

VULVS – KRISTAL PALAS 0-2 MALO GOLOVA U NAJAVI

2013/14

Može se možda čak nazvati i novim početkom, s obzirom na to da se Arsenal privikao na to da više nema igrača koji su možda bili i ključan faktor u igri u prethodnih nekoliko sezona, tu ponajviše mislim na van Persija i Fabregasa. Ulazak u februar, prvo mesto na tabeli.

Onda je došao i taj Enfild, ubedljiv poraz od 5:1, nakon kojeg sledi niz od devet mečeva u kojima je Arsenal osvojio devet od mogućih 27 bodova. Ispadanje u Ligi šampiona od Bajerna, debakl na 1000. meču koji je Venger predvodio sa klupe (6:0 protiv Čelsija), a onda i povrede Remzija, Ozila, Vilšira i Flaminija, koštale su Arsenal bilo kakvog uspeha vrednog pomena te sezone.

2015/16

Svakako u najsvežijem sećanju, a zapravo i jedna od bolnijih sezona za sve navijače Arsenala, jer je zaista propuštena izuzetna prilika za titulu. Sećam se kao da je juče bilo, 14. februar i pobeda u nadoknadi vremena nad Lesterom, utakmicu odlučio Dani Velbek, ko bi drugi. Arsenal preuzima prvo mesto i s obzirom na to da vam je tada Lester bio najveća konkurencija za titulu, nije bilo previše razloga za to da u nastavak sezone ne uđete uvereni da ste najveći favorit za podizanje pehara.

Povrede više nema smisla ni da nabrajam, ali samo ću vam napisati da je od 10 mečeva u nastavku sezone, na kojima je Arsenal osvojio ukupno 16 od 30 mogućih bodova, na gotovo isti broj mečeva Lester osvojio 27 (od 33) poena. Ozil je tada bio na putu da obori Anrijev rekord po broju asistencija, ali tri asistencije na 17 mečeva (posle16 u prvih 18) zaista su poražavajuć statistički pokazatelj.

2022/23

Stižemo polako i do kraja teksta, a samim tim i tekuće sezone. Arsenal je bio lider tokom gotovo čitavog prvenstva i zapravo će sa prvog mesta i ući u sutrašnji okršaj, uz naravno činjenicu da Siti ima dva meča manje. Pravo je pitanje koliko je psihološki ovaj tim u stanju da izdrži određene probleme, izdigne se iz krizne situacije i ponovo vrati na pravu stazu. Pritisak će da bude enormno velik, Mančester siti je u fenomenalnoj formi i trijumfom sutra „građani“ bi doveli sebe u poziciju da imaju ozbiljnu zalihu (uz pretpostavku da će da pobede zaostale mečeve) pred sam kraj sezone.

Siti u drugom delu prvenstva osvaja 2.43 boda po meču, a Arsenal okruglo 2. Poraz od Evertona u februaru, remi sa Brentfordom, a onda i neuspeh protiv Gvardioline ekipe, prvi je „kamen spoticanja“ za Artetu i njegove igrače. Ovaj trenutni niz, niz loših rezultata i ispoljavanja nekih osobina koje podsećaju na sve gore navedene sezone, morao bi sutra da se prekine, inače će titula tamo gde sada već većina realno i očekuje.

NOTINGEM – BRAJTON 2 DOMAĆI KLIZE KA ČEMPIONŠIPU

Šta još mogu da vam kažem osim da ću u sredu sat vremena ranije već biti u prenosu, da ću od momenta kada otvorim oči ujutru samo zamišljati taj prvi sudijski zvižduk, pa posle neka pobedi onaj koji više želi, više zaslužuje i bude mentalno stabilniji.

Nikada nije bilo važnije jednom učeniku da dokaže svom učitelju da je dorastao izazovu, nikada pritisak nije bio ovako ogroman, a kolektiv toliko mlad da jedva može i da spozna značenje te reči.

Sutra je derbi i uživajmo dok traje ovo ludilo!

Dulle Varney