Srbija, država sporta

Često smo-kada je sport u pitanju- preambiciozni, neskromni, nerealni, možda i prepotentni. Tražimo od sportista više nego što ponekad mogu, poredimo se sa bogatijima, brojnijima i jačima, ljutimo se zbog neke promašene šanse ili se neumereno radujemo nekom podvigu naših sportista. Kad je reč o sportu, svi smo treneri, selektori, (mislimo) da znamo ko treba da igra ili ko treba da vodi sa klupe.

Španija Kup Kralja: Na meču Ponferadina – Espanjol, naša kladionica nudi kvotu 3.05 za igru 2-2.

Malo sam tokom praznika prevrnuo razne arhive i konstatovao da je bivša Jugoslavija bila sasvim pristojna sportska sila, a ni ova naša Srbija nema razloga da se stidi kada su sportska dostignuća u pitanju. Zvanično, najbolje sportiste bira naš Olimpijski komitet. U prošloj godini najbolji su bili karatistkinja Jovana Preković, vaterpolist Filip Filipović, odbojkašice i vaterpolisti. Izbor novina nije zvaničan, ali je važan jer je stariji i dugo je radio ono što je zapravo posao sportskih organizacija.

Nisam siguran, ali čini mi se da je „Politika“ prva uvela izbor sportiste i ekipe godine, još 1953. Za prvog sportskog asa godine proglasila je veslača Pericu Vlašića koji je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osvojio zlatnu medalju. U 2021. najbolji su bili Novak Đoković i vaterpolisti. Malo sam analizirao najbolje u izboru „Politike“ i izbrojao sportiste godine iz čak 18 sportova. Ne verujete?

Evo spiska: atletika (Franjo Mihalić, Stanko Lorger, Vera Nikolić, Nenad Stekić, Olivera Jevtić, Emir Bekrić), vazduhoplovstvo, stoni tenis (dubl Dolinar-Harangozo), fudbal (da, i fudbal: Bernard Vukas 1955, Dragan Džajić 1969.), veslanje, kuglanje, gimnastika (Miro Cerar 4 puta, 1961-65), košarka (Korać, Daneu, Dalipagić, A.Đorđević, Bodiroga 3 puta), streljaštvo, plivanje (Đurđa Bjedov, Borut Petrič, Milorad Čavić), boks (Mate Parlov, Miodrag Perunović, Slobodan Kačar, Ljubiša Simić, Marjan Beneš), kanu (Matija Ljubek), rvanje (Šaban Trstena, Davor Štefanek), smučanje (Bojan Križaj, Rok Petrović. Mateja Svet), tenis (Monika Seleš, Đoković 8 puta), odbojka (Nikola i Vladimir Grbić), vaterpolo (Vladimir Vujasinović, Danilo Ikodinović, tekvondo (Milica Mandić)

Jugoslavija je bila sportska nacija, imali smo sportiste godine ne samo iz kolektivnih sportova sa loptom za koje smo prirodno talentovani nego i iz takozvanih bazičnih sportova kakvi su atletika, plivanje i gimnastika. U kolektivnim sportovima 20 puta najbolji su bili vaterpolisti, a prate ih košarkaši sa 15, plus dva kluba, Cibona i Partizan u godinama u kojima su bili prvaci Evrope. Najbolji su bili rukometaši i rukometašice, odbojkaši i odbojkašice, teniseri, alpinisti, kuglaši…

Srbija je, kao kraljevina, učestvovala na Prvim olimpijskim igrama modernog doba 1896. u Atini. Kasnije su naši sportisti bili pod zastavama Kraljevine SHS i Jugoslavije, FNRJ i SFRJ, SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, čak i kao nezavisni učesnici 1992. u Barseloni. Krug se zatvara od 2008. od kada učestvuje samostalna Srbija. Bilans kazuje da su osvojene 24 medalje-6 zlatnih,7 srebrnih i 11 bronzanih. Najuspešnija je bila SFR Jugoslavija sa 23 zlata,27 srebra i 25 bronzi na 11 učešća. Ona je i najduže trajala.

Srbija ne može da se meri sa bivšom velikom Jugoslavijom ni po broju stanovnika ni po sportskom ili ekonomskom potencijalu, ali uspesi u Londonu, Riju i Tokiju (po)kazuju da su sportski rezultati verovatno iznad realnih očekivanja. Zasluge pripadaju, pre svega, samim sportistima i njihovim trenerima, zatim Olimpijskom komitetu koji stvara uslove i državi koja zna da nagradi i podrži sportiste kao svoje najbolje ambasadore. Srbija je u Tokiju osvojila 9 medalja, jednu više nego 5 godina ranije na Igrama u Tokiju.

Verujem da je plan za Pariz 2024. bar 10 medalja. Nadam se da ih može biti i više.

Ipak smo mi sportska nacija.