OD „SAD JE GOTOV STVARNO“ DO „OVAJ ČOVEK JE NEUNIŠTIV“ Piksi kao Bata Stojković u filmu „Ko to tamo peva“ (VIDEO)

Poslednjih nekoliko meseci rada selektora Srbije Dragana Stojkovića Piksija moglo bi možda i najbolje da se opiše kroz dve replike iz kultnog filma scenariste Dušana Kovačevića „Ko to tamo peva“. Tačnije, kroz rečenice Bore Stjepanovića upućene na račun Bate Stojkovića, koji u ovom klasiku domaće kinematografije igra nemačkog špijuna.

LIGA NACIJA: Češka – Gruzija (20:45), a kvota naše kladionice na igru GG je 1.85.

Prvo je Danilo Bata Stojković pao sa drvenog mosta, a onda isplivao na obalu kada je već od svih putnika bio prežaljen, a kasnije kada se začuo pucanj (Taško Načić je gađao zeca) i ostao da leži na travi, Boro Stjepanović je rekao: „Sad je gotov stvarno“. Ipak, nije bilo tako. Bata je ustao i pokazao da poput mačke ima devet života. Posle toga Stjepanović je u neverici konstatovao: „Ovaj čovek je neuništiv“.

PIKSI PREŽIVEO SVILEN GAJTAN JAVNOSTI

Batin prezimenjak, a selektor „orlova“, Dragan Stojković donekle je bio u koži jednog od glavnih aktera pomenutog filma. Posle neuspeha na Evropskom prvenstvu, gde je Srbija završila kao poslednja u grupi, činilo se da ne postoji ni promil šanse da Piksi preživi na klupi naše selekcije. Fudbalska javnost mu je spremila svilen gajtan i licitiralo se uveliko o tome ko bi mogao od njega da preuzme kormilo i usmeri kurs broda u mirniju luku. Ipak, Stojković je preživeo i posle neuspeha na Mundijalu i Evru (istina, njegove su zasluge što smo vezali učešće na dva velika takmičenja) i dobio je novu priliku u Ligi nacija da se dokaže i ispravi greške koji ih je i te kako bilo.

Malo ko se nadao da naši reprezentativci mogu da urade nešto vredno pomena u A diviziji Lige nacija, ali ispostavilo se da „orlovi“, ipak, mogu da se nose se ekipama koje spadaju u krem evropskog repezentativnog fudbala. Na kraju nas je jedan gol protiv Danske (a zaslužili smo ga) delio od drugog mesta i prolaska u četvrtfinale najmlađeg reprezentativnog takmičenja, kao i prvog šešira za mundijalske kvalifikacije. Ovako će izabranici Dragana Stojkovića morati da preko baraža traže opstanak u elitnoj diviziji jer su završili kao trećeplasirani, ispred starog dužnika Švajcarske, a i do Mundijala u Americi sada moraju težom stazom.

KONAČNO SERVIRANA OSVETA „SAJDŽIJAMA“

Međutim, svakako može da raduje navijače igra koju je Srbija pokazala u poslednjim mečevima, posebno u ovom sudaru sa Danskom u Leskovcu (0:0), gde su „orlovi“, uprkos tome što nisu slavili, ostavili pozitivan utisak. Prethodno su kao nagoveštaji boljih dana došle pobeda nad Švajcarskom na istom stadionu (2:0), kao i remi sa „sajdžijama“ u Cirihu (1:1), a ne zaboravimo da je reč o reprezentaciji koja nas je maltretirala na poslednja dva Svetska prvenstva. Sada smo im se barem malo osvetili.

Uz sve to, uspeli su naši fudbaleri da odole i u prvom kolu na „Marakani“ protiv šampiona Evrope, reprezentacije Španije (0:0). U Danskoj je Srbija lako pala (0:2), ali je u ponedeljak veče pokazala mnogo bolju igru od ovog rivala. Da je sudija pokazao na belu tačku u uvodnom delu susreta – a i te kako je mogao to da učini – možda bi se sada druga pesma pevala.

Sramota! pic.twitter.com/fT2n5g5Tg1

— Borko Rezač (@BorkoRezac) November 18, 2024

Ipak, realnost je takva kakva je, ali pozitivne vibracije mogu da se osete u vazduhu. Mogao je prepun stadion Dubočice da vidi ofanzivno izdanje naših reprezentativaca (posebno u prvom poluvremenu), koji su više od 20 puta gađali ka golu Šmajhela, ali nijedan projektil jednostavno nije hteo u mrežu. Takođe, konačno se pokazalo da možemo da dejstvujemo i sa dva špica, Aleksandrom Mitrovićem i Dušanom Vlahovićem, što je izgledalo veoma loše letos na Evru.

Mitrogol je delovao više po krilu i češće preuzimao ulogu ofanzivnog veziste, što je otvaralo prostor napadaču Juventusa bliže golu. Piksi je pokazao i odvažnost odlukama da gurne u vatru mlade igrače, koji nemaju reprezentativnog iskustva. Tako je priliku u poslednjih 20 minuta u gostima protiv Švajcarske dobio Mirko Topić i prikazao korektno izdanje. Upravo na tom meču je zablistao i Aleksa Terzić, koji je postigao izjednačujući gol, ali i osim toga pokazao da može veoma dobro da igra u oba pravca.

ZA GOLMANE NE MORAMO DA BRINEMO

Protiv Danaca perspektivni Andrija Maksimović je uneo živost u Leskovcu kada je zamenio Lazara Samardžića. O golmanima ne treba mnogo ni da se troše reči jer ko god da stane među stative po pravilu impresionira. Konkretno u ovim susretima je Đorđe Petrović pokazao da ozbiljno Srbija na njega može da računa (maestralno je odbranio udarac Poulsenu).

Sve u svemu, vidi se da ima razloga za optimizam i da vlada dobra hemija u naše nacionalnom timu. Uspeo je Piksi da preživi sve kritike i da nekako zaustavi potonuće našeg broda. Sada je jasno da će selektor „orlova“ morati da na ovoj dobroj igri i atmosferi gradi nešto novo. Protiv Danaca je Srbija odigrala sigurno najboji meč u poslednje dve godine, a publika je konačno mogla da vidi sistem u igri, pa se rodila nada da imamo čemu da se nadamo u budućnosti.

Retki su verovali da ova ekipa može da uradi nešto pozitivno protiv jakih protivnika u A diviziji Lige nacija, ali je Dragan Stojković još jednom odbio da „umre“. Sada je gotovo izvesno da će misiju na klupi naše reprezentacije da nastavi i u martu, kada nas očekuje baraž za opstanak u najjačoj diviziji ovog takmičenja, kao i u junu kada počinju kvalifikacije za naredni Mundijal.

DUGO NISMO IMALI OVAKAV KONTINUITET SELEKTORA

Opstao je Piksi posle neuspeha na Mundijalu u Kataru, kao i posle bledih izdanja u kvalifikacijama za Evro (na koje smo se nekako plasirali), baš kao i posle loše igre i eliminacije već u grupnoj fazi. U ovom izdanju Lige nacija svi su mu predviđali debakl, ali se pojavilo svetlo na kraju tunela. Odavno nismo imali ovako dug kontinuitet selektora na klupi, a nadamo se da će iz toga da se rodi najpre plasman na Mundijal, što bi bio nezapamćen uspeh da vežemo tri velika takmičenja (Svetsko, Evropsko, pa Svetsko), gde bi konačno morali da napravimo pomak, a ne da budemo samo puki statisti.