Košarci u Nišu ne cvetaju ruže, tima koji će na dostojan način da predstavlja treći grad po veličini u Srbiji još nema ni na vidiku. Veliki broj kvalitetnih igrača iz ovog grada hleb zarađuje na drugim mestima, a napustio ga je i najveći broj najboljih trenera. Prosečnost je nešto sa čime mora da se pomiri običan ljubitelj košarke u Nišu.
Slaviša Bogavac je jedan od najboljih košarkaša koji su igrali u ovom gradu. Iako je rođen u Kraljevu gde je i počeo da se bavi košarkom, dobar deo karijere mu je vezan za jug Srbije. U Nišu je formirao porodicu i izabrao ga je za život, sa nadom da će u njemu moći da se kvalitetno posveti trenerskom poslu. Još dok je bio košarkaš spremao se za posao trenera, a započeo ga je na 30 kilometara od Niša, u aleksinačkom Napretku, klubu u kome je završio košarkašku karijeru.
PRVO RADNO MESTO KAO TRENER – ALEKSINAC
– Posle 24 godine košarkaškog staža došao je trenutak da prestanem sa igranjem. To je bila poslednja sezona Napretka u KLS ligi, imao sam 41 godinu i nismo uspeli da sačuvamo status prvoligaša. Godinama pre toga sam počeo da se usavršavam za posao trenera, već je i ranije bilo razgovora sa ljudima iz Aleksinca na tu temu i pristao sam da budem na klupi tada povratnika u Drugu ligu Srbije – započeo je Slaviša Bogavac razgovor za MaxBet Sport i ukratko je opisao svoj rad u prvoj trenerskoj sezoni.
– Napredak je bio u teškim okolnostima, jednostavno nije mogao da zadrži okosnicu prvoligaške ekipe. U ligi je bilo 16 klubova podeljenih u dve grupe i na kraju smo zauzeli deveto mesto, prvo u plej-aut grupi. Iz ovog ugla mogu slobodno da kažem da je to bio fantastičan uspeh.
Na kraju sezone je bilo očigledno da Napredak nije našao sredstva da zadrži konkurentan tim u drugoligaškoj konkurenciji, pa ni Bogavac nije ostao u Aleksincu.
– Klub je već teško poslovao, nije bilo realno da ostanem pa sam posle samo jedne sezone ostao bez posla sa seniorima.
RAD SA MLAĐIM KATEGORIJAMA U NIŠU
Njegovo znanje i renome prepoznala je ekipa Niša čiji se seniori takmiče u prvoj regionalnoj ligi, ali je Bogavac angažovan za rad sa mlađim kategorijama. Istovremeno radi i na individualnom radu mladih košarkaša u saradnji sa niškim trenerima i klubovima.
– Od ove sezone sam deo Košarkaškog kluba Niš, radim sa decom, trenutno treniram kadete, a radim i sa decom u školi košarke. KK Niš se podigao poslednje dve godine, ima sve mlađe selekcije. Najkvalitetniji kadeti su se plasirali u Jedinstvenu ligu, a postoje i dve prateće kategorije u tom uzrastu. Seniorski tim je dobar, ima velike ambicije u rangu u kome nastupa.
U regionu nema puno klubova koji bi u seniorskom rangu zadovoljili ambicije perspektivnog stručnjaka.
– Porodica mi je u Nišu, deca su mi još uvek mala, odabrali smo ovaj grad za život. Situacija u košarci je takva kakva jeste, od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom postoje samo dva prvoligaša, Radnički iz Kragujevca i Zdravlje iz Leskovca. Želim da ovde u Nišu pravim košarkašku priču, ali zbog ovakve situacije još nisam našao sebe.
NEKAD SE IGRALO 11, A DANAS SEDAM MESECI GODIŠNJE
Istakao je da postoji mnogo razloga zašto je košarka u velikom delu Srbije u krizi.
– Igrao sam u Nišu i Leskovcu u mnogo drugačijim okolnostima od onih danas. U glavi mi je bar deset razloga zašto je trenutno ovakva situacija. Nije ni u drugim regionima mnogo bolje. Jednostavno, sada je sve instant, cilj mora da se ostvari što pre. Kada sam počinjao da igram ozbiljno košarku sezona je trajala 11 meseci. Deset meseci košarke, a u pauzi se radilo individualno. Vremenom se sezona skratila na devet, pa na osam i sada na sedam meseci za lige. Smanjuju se troškovi i gubi se kvalitet – kaže Bogavac i dodaje da mladi igrači danas imaju drugačiji plan rada i način razmišljanja.
– Mladi košarkaši su ranije najviše napredovali leti. Tada se radilo na telu i tehničkim stvarima, a tokom sezone se treniralo sa timom. Sada je drugačije viđenje košarke, ne radi se toliko preko leta. Košarka ide u smeru profesionalizacije, razvija se Evroliga, radi se na unapređenju takmičenja poput ABA lige i finansijski jakih nacionalnih prvenstava, a neka zlatna sredina, nekih 80% kvaliteta se polako gubi. I kod nas se kvalitet koncentriše u najbogatije sredine jer su budžeti u ovom delu države mali. To je realno. Mora da se promeni model, da se ponudi neki plan i program. Ovde košarka živi iz dana u dan.
Rešenja za probleme košarke u regionima moraju da se pažljivo traže.
– Prva srpska liga je idealna za razvoj mladih igrača, ali ih u ovim takmičenjima nema mnogo. I po broju prijavljenih za takmičenja u mlađim kategorijama vidimo da smo u problemima. Potreban je ozbiljan sistem i proces sa ljudima koji imaju viziju. Možda bi trebalo da se spusti starosna granica u nižim rangovima, ali onda opet vraćamo u žižu problem šta sa malim sredinama poput Dimitrovgrada, Bele Palanke, koje nemaju dovoljan broj igrača za seniorski tim. Ne možemo da dozvolimo da se oni ugase. Delikatan problem za ozbiljnu analizu.
OD SVAKOG TRENERA MOŽE DA „POKUPI“ NEŠTO
Razmišlja Bogavac i o problemima srpske košarke, kao što to radi svaki čovek posvećen svom poslu. Razmišljao je puno i kao igrač, a samopouzdanje za svoju trenersku karijeru takođe nalazi u svom posvećenom radu.
– Ja se svakog dana spremam kao da ću da budem evroligaški trener. Želje i ambicije su mi mnogo više nego nivo na kome se trenutno nalazim. Sve što sam stekao kao košarkaš je zahvaljujući svom radu. Sećam se kako mi je bilo teško prvih godina kada sam bio igrač, ali sam se usavršavao svaki dan. U rad se uzdam i sada kao trener. Edukujem se, gledam utakmice, pripremam i radim.
Kao igrač je promenio mnogo trenera i sve ih je zapamtio.
– Skoro sam brojao, 37 trenera sam imao u karijeri. Od svakog sam pokupio nešto, mislim da od svakog treba da se uzme najbolje. Od nekog filozofiju, od drugog tehniku, taktiku, od trećeg samopouzdanje. Četvorica od mojih trenera su bili i treneri nacionalnih timova.
ĐOKIĆ ZA TRI GODINE NIJE PONOVIO VEŽBU NA TRENINGU
Jedno ime ipak izdvaja u odnosu na ostale.
– Trener Boško Đokić je na mene ostavio ogroman trag. Došao je u pravom trenutku za moju karijeru, pri prelasku iz juniora u seniore sam radio tri godine sa njim. Napravio sam ogroman napredak kod njega. On je tada bio u najboljim trenerskim danima, došao je u Mašinac iz Kraljeva kao trofejni trener iz ABA lige, iz FMP-a. On za tri godine rada nije ponovio nijednu vežbu dva puta. To je neverovatan podatak, računajte koliko je treninga za tri godine ako se trenira dva puta dnevno, pa da se nijedna vežba ne ponovi. Bilo je stvarno dobrih trenera u mojoj karijeri, ali eto, izdvojio sam Boška zbog svog načina rada i trenutka u mojoj karijeri, kada mi je stvarno bio neophodan takav stručnjak.
SLOGA KAO PARTIZAN ILI ZVEZDA
Iz Mašinca je otišao u Slogu iz Kraljeva, a interesantno je kako se seća tog prelaska.
– To je bilo kao da prelazim u Partizan ili Zvezdu, takav status je Sloga imala u gradu. Nije bila usputna stanica, bila je san svih mladih igrača koji su počinjali da se bave košarkom u Kraljevu.
Pun potencijal ostvario je u zrelim igračkim godinama.
– Najdraži igrački period mi je od 28. do 33. godine, tada sam bio najproduktivniji. To je moja poslednja godina u niškom Ergonomu i inostranstvo posle toga. Poljska, Rumunija, Kipar, najzrelije godine, najbolja forma, stabilnost u igri i dobre lige.
Kaže da je od košarkaške karijere dobio sve što je želeo.
– Nemam nedosanjani igrački san, ja sam uvek bio realan. Svi kad počinjemo želimo da budemo najbolji, ali sam uvek bio čvrsto nogama na zemlji. Liga i takmičenja je mnogo, svako treba da nađe sebe i svoj status, ja sam zadovoljan onim što sam postigao u karijeri.
NE ŽELI PONOVO U DRES
I sada deluje fizički spremno da zaigra na visokom nivou.
– Nedavno sam odigrao jednu utakmicu sa kolegama trenerima na jednom kampu i mogu da kažem da sam u odličnoj formi. Ipak, nije da me nešto vuče da se vratim na parket. Dođu nekad treninzi pa kad nešto demonstriram mlađim igračima vidim da bih ja u ovim nižim rangovima igrao bez većih problema sa dobrim učinkom, ali došlo je do zasićenja, dosta je bilo. Fizičku formu održavam zbog sebe, oduvek sam bio disciplinovan.
EVROLIGA ISPRED NBA LIGE
Košarkaška karijera je prošlost, ali trenerska je ispred njega, trenutno nestrpljivo čeka početak Evrolige, da vidi šta su spremili treneri za novu sezonu.
– Pratim košarku od mini-basketa pa sve do Evrolige i NBA. Uz to što evropsku košarku pratim danonoćno, a prema NBA ne gajim takvu strast, kao da su dva različita sporta. Ovo što rade Željko Obradović i Duško Ivanović u Evroligi je fenomenalno i doprinosi da košarka i dalje bude najpopularnija na ovim prostorima.
Upornost je Bogavcu donela uspeh kao košarkašu, kao trener je još uvek na samom početku, ali neke stvari mogu da se zaključe. Retko se u sportu dešava da neko ko vredno radi u kontinuitetu, za taj rad ne bude nagrađen.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.