Znam da ste verovatno svi prezasićeni tekstova i raznih analiza koje se tiču reprezentacije Srbije i jučerašnje utakmice sa Kamerunom, isto tako znam da vam niti malo ne prija ono što ste pročitali, a još manje ono što je zapravo viđeno od naše selekcije u dosadašnjem toku Svetskog prvenstva. Odlučio sam da pustim utiske da se slegnu na miru i da čitava situacija, uz sve propratne okolnosti, „prespava noć“, kako bih što hladnije glave prokomentarisao dešavanja. Osvrnuću se kratko na meč sa Brazilom, a zatim i na, još uvek poprilično svima nam svež, okršaj sa Kameruncima.
Svi znamo kako smo dospeli na ovaj Mundijal, zar ne? Nadam se da niste izbrisali iz sećanja čuvenu Piksijevu izjavu, u kojoj naš selektor ne dovodi u pitanje plasman na najveće sportsko takmičenje na svetu. Možda smo mu se tada smejali, ali posle Portugalije i pogotka Mitrovića, tada od euforije zapravo nismo mogli ni da progovorimo.
Kada je prošao žreb, ono što se provlačilo po medijima danima i nedeljama pred početak šampionata sveta postala je surova realnost i neizbežna istina – sa Švajcarcima ćemo igrati za prolaz, hteli mi to ili ne. A možda je to i dobra stvar zapravo, možda konačno možemo da im se osvetimo za poraz i bol koji su nam naneli te 2018. godine u Rusiji? Bilo kako bilo, to je budućnost, a u nastavku ćemo malo više o bliskoj prošlosti i onome što je trenutno aktuelnost, kako među igračima i stručnim štabom, tako i među navijačima.
VELS – ENGLESKA 2 VELŠANI SU PRESLABI
Utakmica sa Brazilom nam je pokazala jednu stvar, možda vam se neće svideti ovo što ću napisati sledeće, ali ljudi, mi nismo u rangu najboljih reprezentacija Evrope, niti ćemo to u skorije vreme postati. Mnogo su ljudi kritikovali pristup i zalaganje igrača na tom susretu, aludirajući na to da je trebalo hrabrije i ofanzivnije da pristupimo meču. Ponovo, ljudi moji, da li ste svesni da bi se to sasvim izvesno završilo neprijatnim rezultatom po nas? Doživeli bismo katastrofu, debakl doslovno.
Fizički jesmo pali u drugom poluvremenu, što je samo po sebi već alarmantna stvar i dovoljna da se (barem bi trebalo) upale crvene lampice u stručnom štabu gospodina Stojkovića. Potpuno smo nadigrani, ali bez obzira na to, nekoliko veoma pozitivnih stvari smo mogli da izvučemo iz tih 90 i kusur minuta igre sa jednom od najjačih generacija nacionalne selekcije koja je pritom najtrofejniji, najveći pojam reprezentativnog fudbala.
Odbrana je do te prve kapitulacije i gola Rišarlisona izgledala veoma dobro, takođe, Saša Lukić me sasvim prijatno iznenadio svojim nastupom, a isto tako i Andrija Živković, koji se istakao ponajviše u defanzivi, što je zapravo jako mali broj ljudi primetilo, na moje opšte zaprepašćenje. U redu, Sergej i još nekolicina nije imala svoj dan, Mitrović se otežano kretao od prvog sudijskog zvižduka, prosto se videlo da igrački kadar nije baš najspremniji za izazov zvani Brazilci u datom momentu.
Taj meč je prošao kako je prošao, euforija je splasnula i javno mnjenje kao da se razočaralo u čitav nacionalni tim, ali ja sam pomislio kako je sada idealan momenat da se zablista protiv Kameruna i potpuno promeni percepcija i utisak čitave javnosti, kako uže tako i šire, o nastupu „orlova“ u Kataru.
HOLANDIJA – KATAR 1-1&3+ MALO JAČI TRENING ZA NARANDŽASTE
Dan pred drugi meč Srbije na Mundijalu, selektor Dragan Stojković na konferenciji za medije izjavljuje kako je mnogo zadovoljniji zdravstvenim biltenom tima, te da će ovo biti potpuno jedna nova i bolja verzija srpske reprezentacije, u odnosu na ono što smo gledali sa Brazilom. Naravno, svi smo poverovali bez pogovora, ja prvi i tu apsolutno nemam šta da dodam, euforija se ponovo pojavila, danas obožavaju to da zovu i „hajp“, sve je spremno za Kamerun, od igrača, stručnog štaba pa sve do navijača, ili, ipak, nije?
Utakmicu smo otvorili sa dve promašene prilike, u prvom navratu je Mitrović zatresao stativu, dok je kod druge šanse, koja je bila mnogo bolja i izglednija od prethodne, promašio čitav gol. Primamo gol iz prekida, tamo gde smo najjači, makar na papiru, te se utakmica otvara u potpuno drugačijem smeru od očekivanog.
Ipak, bukvalno ne znam kako ovo da definišem nego samo da ga nazovem pravim čudom, postižemo dva pogotka u nadoknadi i „vodenicu“ potpuno okrećemo na našu stranu. Atmosfrera u svlačionici je, pretpostavljam, bila fenomenalna, igrači su dobili dodatnu motivaciju, a mi svi kolektivno ponovo počeli da zamišljamo kako nas vatreno i željno očekuju Urugvajci/Portugalci u nekoj projektovanoj osmini finala.
Ko bi rekao da može da nam se dogodi ono što je usledilo u nastavku? Pa dobro, ima i nas starijih kojima ovakve stvari i nisu baš potpuna nepoznanica, zar ne? Umesto da se od trećeg našeg pogotka utakmica lagano i bez problema privela kraju, naprotiv, mi smo od tog momenta prestali da postojimo na terenu, taktički a postepeno i fizički. Odbrana stoji na 40 metara od Vanje, pravimo ofsajd zamke tamo gde ni najuigranija poslednja linija na svetu ne bi mogla to sinhronizovano i bez problema da uradi.
Primamo dva pogotka u dva minuta, po ko zna koji put „pucamo sami u sebe“. Čekajte, pa znamo da Kamerun najjače i najbolje preti iz tranzicije, znamo da nam iz pozicionog napada verovatno ne bi postigli pogodak do sutra, zbog čega se ništa nije promenilo, pa makar i pri rezultatu 3:2?
Jedan Bajern iz Minhena se u Nemačkoj povuče kada povede dve razlike, ma koliko superiorniji od protivnika bio, stane na loptu i mirnije privede meč kraju, zašto mi to nismo mogli da uradimo? Ovoga puta ne bih rekao da su igrači ti kojima treba adresirati kritike, već naprotiv, u ovom slučaju je to samo selektor, gospodin Dragan Stojković Piksi.
Gomila nelogičnih promena, Vlahović i Jović su iz nekog razloga (obojica) presedeli na klupi čitav meč, nejasna i neadekvatna taktika u nastavku, kako je i zašto moglo da dođe do svega ovoga, a da reakcije našeg stručnog štaba u potpunosti, dakle kompletno, izostanu. Što se samog terena tiče, utisak je da se prelomni momenat dogodio prinudnom izmenom Pavlovića i njegovim izlaskom sa terena.
Pazite, doslovno nekoliko minuta pre ovog potpunog kolapsa, mi slažemo Kamerunu jednu od najlepših akcija koju je Srbija ikada videla na nekom velikom takmičenju, maestralan timski poduhvat, uz egzekuciju Aleksandra Mitrovića kao krajnjeg „potrošača“. Po apsolutno svim parametrima, ovo nije način da se vodi jedna fudbalska utakmica, pogotovo ne na Svetskom prvenstvu. Nedostatak iskustva, „namazanost“ i ona jedna ključna trenerska crta, znate ono kada vam trener na čist „šarm“ pobedi meč, izostale su juče kod Dragana Stojkovića, što je baš neshvatljivo, ali opet se ne može reći ni da je potpuno neočekivano.
AUSTRALIJA – DANSKA 2 NEMAM DILEME OVDE
Andrija Živković je blistao u prvom poluvremenu, Sergej Milinković-Savić jeste verovatno naš najkvalitetniji fudbaler, ali se potpuno gubi na terenu i čini se da mu nije najjasnije šta treba da radi. Gudelj je izostao iz startne postave zbog česte
sklonosti da mu opadne koncentracija u određenim momentima meča, a mi smo opet na taj način poklonili rivalu šansu za povratak u meč, a oni su to rado prihvatili. Milenković dva puta kasni, generalno je izgledao loše juče, upitno je da li može da igra fudbal na vrhunskom nivou, ili će mu ipak Fjorentina biti maksimum, odnosno najveća amplituda u karijeri?
Nije sporno, fudbalski smo dve klase iznad Kameruna, to smo između ostalog i pokazali u tri četvrtine meča, ali onda su usledile odluke koje će se još dugo proučavati i kojima će se, pogotovo poznavajući mentalitet našeg naroda, tražiti uzrok. Da li postoji nešto što se dešava unutar svlačionice, a da mi to ne znamo? Gledali ste svi sigurno konferencije Piksija pre Mundijala, kao i ove koje su emitovane tokom samog takmičenja, da li vam se čini kao da nešto nije u redu?
Konkretno, meni nije bilo baš (izraziću se blago) prijatno da gledam i čujem izjavu Piksija posle meča, koji izgleda kao da okrivljuje igrače i zapravo sav teret svaljuje na njih. Niko me neće ubediti da se, uz dobro vođenje meča, ovo ne bi završilo sa „petardom“ u mreži Kamerunaca, apsolutno niko. Najviše od svega me boli činjenica da smo imali doslovno sve u našim rukama, bio sam ubeđen da meč dobijamo, ubeđen.
KOSTARIKA – NEMAČKA 2-2&3+ IDEU NEMCI DALJE
Želim poslednji pasus da iskoristim za dve stvari. Prvo, voleo bih da ne pišete gnusne i nepristojne uvrede našim reprezentativcima, našem selektoru i stručnom štabu, jer uprkos svemu, oni to nikako, baš nikako nisu zaslužili. Suviše lako zaboravljamo neke stvari, takvi smo kao narod, znam, ali opet ne sme ni to da predstavlja bilo kakav izgovor, da se ja lično pitam, Piksi bi ostao selektor doživotno, odnosno dokle god ima želju da vodi reprezentaciju Srbije!
Druga stvar, idemo da se ložimo iznova do tog petka, pa da onda zagrmimo svi najjače do sada, od onih koji su u Kataru, do nas koji ćemo po pabovima u svojim rodnim mestima gledati derbi sa Švajcarcima, potrebni smo momcima, potrebni smo Piksiju – drugog decembra kupujemo kartu za osminu finala, a ja moram to da gledam i ispratim!
Dulle Varney
Nesto ne valja u samom timu i kod selektora ali to se sad krije sto je i normalno a saznace se kasnije, bilo bi dobro da se svi sad ujedine i da pobedimo Svajcarsku , prica se o nekom sukobu Vlahovic, Jovic zbog zene koliko je to tacno ili je to izmisljeno ne znam ali selektor mora da ih ujedini. Taj mwc mora da se dobije po svaku cenu ne sme se umirati u lepoti ako budemo vodili treba stati na lopti, ako treba i simulirati i zadrzavati je.Selektor bi morao da razmisli o tome da ne drzi u timu igrace koji ne mogu da potrce kao Mitrovica posle gola i da ne stavlja vise Stefana Mitrovica koji ne moze da sacuva ni samog sebe a kamoli protivnika
Еее мој ти, боље да ниси писао ово,него што јеси … Толико речи употребљених, а ништа речено није … А најјача је реченица, да ли Миленковић може да буде штопер светске класе, он јесте већ штопер светске класе, што је показао против Бразила где је био убедљиво најбољи, а ове 2 грешке код офсајд замки на центру, нису само због њега, већ и због нечије идеје да се линија помери на 45м од нашег гола, што је самоубиство за екипу чије брзинске способности нису на највишем нивоу …
Da li je iko primetio Stojkovićev pogled, strah i suze u očima od kako su došli u Katar? Stojković pre Katara i Stojković u Kataru kao da su dve različite osobe, a to se vidi i po vođenju utakmica.