PSIHOLOGIJA POBEDNIKA Nauka iza ideje jednog od najvećih ikada! Evo kako je Obradović svoju genijalnost primenio na Partizan

Važno je da se istakne da su se pojedini ne tako davno drznuli da posumnjaju u znanje legendarnog Čačanina. Istina, dešava se da određene stručnjake „pregazi“ vreme, da imaju poteškoća da prihvate promene i modernu košarku kao takvu. Poznajući popularnog Žoca, teško da će kod njega to uskoro da se desi.

PREMIJER LIGA: Kvota kladionice MaxBet da će Njukasl da pobedi Brentford u istoimenom gradu je 2.10. Početak meča je zakazan za 16.00.

Dana 25. juna 2021. godine, odjeknula je bomba koju je čuo skoro ceo svet. Ne, ne radi se o oružju masovnog uništenja, već o figurativnoj bombi. Sportskoj. Željko Obradović se vratio kući, u klub u kome je ponikao kao trener. U Partizan.

O ovome se danima pre zvanične objave pričalo, ali je malo ko verovao. Prosto, bilo je jasno da Čačanin ima još mnogo toga da ponudi i delovalo je neverovatno da bi ikada mogao da se vrati u Srbiju, pogotovo u godinama kada još uvek ima snage za vrhunsku košarku i naporan rad.

Njegov „pečat“ je momentalno bio vidljiv, iako tadašnji sastav crno-belih možda nije bio po ukusu popularnog Žoca. Ipak, tada je znao i često je govorio da je to samo početak. Jedini cilj je bio povratak u Evroligu. Sve ostalo bi bio „bonus“. Bilo je mnogo uspona i padova, a „parni valjak“ je najniže pao, bar za vreme Obradovićevog mandata, u Evrokupu gde je volšebno bio eliminisan od Bursaspora.

Već tada je počela sumnja u najtrofejnijeg trenera na „starom kontinentu“, a možda i najboljeg i najvećeg na svetu svih vremena. Štaviše, pojedini navijači su, ovladani defetizmom, zahtevali ostavku svoje legende. Srećom po njih same, oni se ne pitaju mnogo u vezi sa takvim odlukama. Željko je ostao, a tokom leta je otpočeo sa projektom koji je za cilj imao plasman u Top 8 fazu Evrolige.

SELEKCIJA

Nije tajna da su Obradovićevi omiljeni igrači oni koji mogu da pokrivaju ili da čuvaju više pozicija. Tako je bila i selektirana ovogodišnja ekipa, koja većinu svojih uspeha duguje strategiju preuzimanja u odbrani. Prosto, igrači su pošteđeni probijanja blokova visokih protivnika, što umnogome olakšava stvari po pitanju fizičke izdržljivosti. Tačnije, manje su se umarali.

Takođe, tu je i faktor anuliranja „pikenrol“ igre kao osnove moderne košarke. Možda je upravo ovakva defanzivna postavka učinila da crno-beli u skraćenoj rotaciji izdrže silne napore tokom sezone.

Dante Eksum je verovatno bio ključni segment pomenute taktike. Poznat je kao izuzetan defanzivac, a fizičkom građom je u stanju da čuva rivale pozicija od „jedan“ do „pet“. Slično je i sa Joanisom Papapetruom, kao i sa Džejmsom Nanelijem. Važna stvar u vezi sa angažmanom ovih igrača je i da imaju doprinos u napadu, pored toga što veliku energiju troše na sopstvenoj strani terena.

Gledajući iz perspektive pozne faze sezone, Željkova ideja u ofanzivi je bila da na raspolaganju ima što više oružja. Toliko, da protivnik ne zna odakle mu preti veća opasnost. Kada se na ovo pridoda ogroman broj akcija (kretnji) koje je pomenuti strateg u stanju sam da izmisli, dobije se ubojita mašina koja je kasnije postala jedan od najboljih napada u Evropi.

PSIHOLOGIJA

Ukoliko želite da budete vrhunski stručnjak, morate da budete vrhunski psiholog, pedagog, sociolog… Maltene naučnik. Potrebno je da uđete u srž svakog igrača, čiji je ego često (neopravdano) „naduvan“. Kada potencijalno imate 12 takvih, onda je ponekad zaista teško da se održe kao celina bez sukoba i razmirica.

Upravo je ovakva opasnost pretila Partizanu kada je ekipa bila sklopljena. Na jednom mestu se našlo nekoliko velikih imena iz evropske košarke, sa ozbiljnim reputacijama i karijerama iza sebe, a samo jedna lopta. Kako sada da se odredi ko će više, a ko manje da je drži u rukama? Svi je vole i teško je se odriču.

Tu dolazi prava genijalnost Željka Obradovića. Ne samo što je stvorio savršenu timsku hemiju, već je to učinio drastično menjajući uloge i navike svojim igračima. Tako smo dobili Joanisa Papapetrua kao defanzivnog specijalistu, Kevina Pantera i Aleksu Avramovića kao organizatore igre, Dantea Eksuma kao „ol-raund“ uzdanicu, Matijasa Lesora kao napast sa niskog posta, Alena Smailagića kao centra… I ne samo što se niko nije žalio, već su se svi oni savršeno snašli u onome što do ove sezone skoro nikada nisu igrali. I uživaju u tome! Ključna stvar.

Istina, bio je jedan deo takmičarske godine kada se umalo sve srušilo kao kula od karata. Porazi su se nizali, a pomenuta strategija je sve više izgledala kao loša ideja.

– Znamo da dobro igramo, samo da budemo bolji u završnicama – ponavljali su košarkaši Partizana kao papagaji tokom tog kritičnog perioda.

Autoritet kao Obradović ih je ubedio u to i oni su mu verovali. Naravno, ono što su izgovarali jeste bila istina, ali ponekad ljudi imaju problema da ostanu optimistični kada kola krenu nizbrdo. Psiholog kakav je Željko nije dozvolio svojim izabranicima da ni u jednom trenutku posumnjaju u istinu.

Možda je kliše, ali ono što te ne uništi, nekada te i ojača. Crno-beli su se držali zajedno, nisu odustajali od davno formirane ideje i to im se na kraju isplatilo. Ušli su u seriju pobeda kakva odavno nije bila viđena na srpskim terenima, redom su padali velikani evropske košarke, a naša zemlja je kasnije konačno dobila učesnika Top 8 faze.

HEMIJA

Sve gore pomenuto je dovelo do toga da igrači Partizana uživaju kako na terenu, tako i izvan njega. I sve se čini da tako ostane. Primera radi, Džejms Naneli i Joanis Papapetru su izgledali dosta povučeno, možda čak i izdvojeno od ostalih prvotimaca crno-belih. Sada smo u prilici da ih vidimo kako na društvenim mrežama dele svoju euforiju sa pratiocima ili kako pevaju grčke pesme na proslavama.

Neki su čak postali i „vođe“ navijača, neki su slavili verske praznike unutar kluba… Za sve ovo je zaslužna timska hemija koja je jedan od ključnih razloga za Partizanove uspehe. Zavisti nema, ego je ostavljen po strani. Istina, pitanje je da li bi sve ovo bilo moguće da na čelu ovog (naučnog) projekta nije Željko Obradović – ultimativni autoritet sa besprekornom sportskom reputacijom.

EPILOG

Setite se petorke Partizana koja je izašla na teren u prvom kolu protiv Albe u Berlinu, pa se do duboko u sezonu maltene više nije vraćala. Već tada je Čačanin morao da upotrebi svu nauku koja mu je na raspolaganju, pa čak i da iskoristi svoje „kameleonske“ moći adaptiranja kako bi ekipu napravio pobedničkom. Setite se kako su u to vreme izgledali crno-beli. Koliko su u međuvremenu sazreli ne samo kao tim, već i na individualnom planu. Nebo i zemlja.

Tako drastične promene u karakteru i pristupu se ne događaju preko noći. Iza njih su mukotrpni periodi napornog rada, skoro pa danonoćih razgovora, dogovora, ubeđivanja i ostalih psiholoških „akrobacija“. Za ono što je Partizanu pošlo za rukom nije potrebno samo vrhunsko poznavanje košarkaške igre i njenih elemenata. Potrebno je mnogo više od toga – poznavanje ljudske prirode, ljudskih potreba i dubina koje one nose.

Sledeći put kada budete videli crveno lice Željka Obradovića, imajte na umu da gledate u košarkaškog psihologa bez premca. Možda ćete tek tada da shvatite o kakvom geniju je zapravo reč.

PROČITAJTE JOŠ:

MAGIJA, ČUDO, PODVIG Partizan se plasirao u Top 8 fazu! Monte Karlo je video plej-of ekipu (VIDEO)

OBRADOVIĆ POSLE PLASMANA U TOP 8 Radili smo vredno! Hvala navijačima koji su došli iz svih delova Evrope