MBS INTERVJU Jokanović: Moj prijatelj Ronaldo je legenda koja hoda! Zvezda ne bi mogla ravnopravno da se nosi sa Benfikom i Portom

Rođeni Zemunac Predrag Jokanović, već 30 godina šparta terenima Portugalije, kao igrač, trener, direktor. U svetu fudbala znaju ga kao izuzetnog šarmera i čoveka koji zna i čuva mnoge tajne poznatih.

EP DO 17 GODINA, FINALE: Kvota naše kladionice na pobedu Nemačke protiv Francuske (20:30) je 2.20.

Prijatelj je sa planetarnim zvezdama Kristijanom Ronaldom i Žozeom Murinjom, a trenutno je hit u sportskoj štampi Portugalije.

– Trener Porta Serđo Konsisao, izbačen je sa prvenstvene utakmice, što mu je 23 crveni karton u poslednjih nekoliko godina. Gostujući na portugalskoj televiziji rekao sam da preteruje sa pritiskom na sudije i da sam ja radio tako kao trener da bi me odmah proterali u Srbiju. Sada me navijači Benfike i Sportinga dižu u nebo dok bi me simpatizeri Porta linčovali – objašnjava Jokanović na početku intervjua za MaxBet Sport .

ZEMUN JE DUŠA BEOGRADA

Na ostrvu Madeira, rodnom mestu čuvenog Ronalda, živi i radi već 30 godina. Ipak, priču počinje sa Zemunom. Šta je to u ovom delu Beograda toliko specifično?

– Zemun je duša Beograda. Tu sam fudbalski prohodao, proveo najlepše trenutke u životu, posebno u mlađim kategorijama. Pokojni Vlada Bulatović mi je bio kao drugi otac. Klub je funkcionisao kao srećna porodica i to mi je po odlasku u Portugaliju najviše falilo – kroz setu priča Jokanović i dodaje:

– Moram o dva detalja iz Zemuna. Prvi je kada je za trenera došao Ivan Golac. Bila je ciča zima. On, valjda je tako navikao na Ostrvu u Sautemptonu, izašao na trening u majici sa kratkim rukavima i šorcu. Mi smo bili u čudu, mislili da je „lud“. Ipak na sledećem treningu zbog poštovanja prema treneru poskidali smo kape, rukavice, trenerke i pojavili se na terenu samo u dresovima sa dugim rukavima. Drugi je vezan za mali fudbal. Mene je Zemun zbog toga kažnjavao i nisu dozvoljavali da ga igramo. MeĐutim, jedan meč, u hali Pinki organizovali Ćenta i Jusa, jedan protiv drugog. Mene je pozvao Ćenta za njegovu ekipu, a iz kluba mi javili da mogu da idem. Gde da njemu kažu ne. Dobili smo s 2:1, u hali je bilo čak 3000 gledalaca, a ja sam dobio i prvu premiju od fudbala. Ćenta me odveo kući i dao mi 10.000 maraka – seća se Jokanović.

DA NEMA KLADIONICA NI FUDBAL NE BI POSTOJAO

Ima li nameštenih utakmica u Portugaliji?

– Svojevremeno, kada sam igrao za Maritimo, Porto nam je ponudio 150.000 evra da pobedimo Benfiku. Dobili smo s 3:0 i podelili pare. Sada je u Portugalijii to zabranjeno. Ja sam 30 godina ovde i nikada mi niko nije ponudio da mi plate da izgubimo. Meni je sama pomisao na nameštanje rezultatat strašna, apsolutno neprihvatljiva. Pitate me o Kolubari? Ako su igrali za tikete, naravno da moraju da odgovaraju i budu adekvatno kažnjeni. To se odnosi na sve. Inače, mislim da nema kladionica da ni fudbal ne bi postojao. Da pojasnim, ne bi postojao na ovom nivou bilo bi mnogo manje novc u ovom sportu, a samim tim ne bi bilo ovog kvaliteta. Što se tiče portugalskog fudbala on je poslednjih godina mnogo napredovao, a jedini problem je suđenje. Arbitri sviraju samo za tri kluba: Porto, Benfiku i Sporting. Ova tri kluba jako pritiskaju sudije i drže ih pod kontrolom. Da, ima i VAR, ali on za nekoga važi , a za druge ne. Recimo kada gurnu igrača penal se svira za pomenute, a za druge ne. Porto i Benfika su stalno favorizovani posle njih i Sporting. Zato se i stalno smenjuju u osvajanju titula.

Gde je naš fudbal u odnosu na portugalski, da li bi Zvezda mogla da se nosi sa Benfikom i Portom?

– U Portugaliji je fudbal mnogo napredovao. Ovde je i treća liga profesionalna. Svake godine mnogo igrača ode u Englesku, Nemačku, Španiju. Srpski fudbal mnogo zaostaje za portugalskim, a Crvena zvezda ne bi mogla ravnopravno da se nosi sa Benfikom i Portom. Mnogo toga bi kod nas moralo da se okrene, promeni, svi napreduju, a mi stagniramo. Mogli bi da krenemo od boljih uslova za igru. Za to je najbolji primer Bačka koja je dobro organizovana, ima kvalitetan teren i eto ih već u Ligi šampiona – jasan je Jokanović.

IGRAO PROTIV „ĐAVOLA“

Jednom ste rekli da ste bili u paklu. O čemu je reči, da li ste sreli đavola?

– Ma trojicu. Ronalda, Kvarezmu i Žardela. Svi su bili protiv mene. Pričam o mom oproštaju od fudbala. Imao sam 33 godine, a moj Nacional je dočekao Sporting za koga su igrali mladi Ronaldo, desno Karezmo, a špica reprezentativac Brazila Mario Žardel. Zamislite mene na kakvim sam mukama bio u duelima sa tim majstorima. Ronaldo je bio kao vetar, jedva sam uspevao da ga zadržim, molio sam Boga da se utakmica što pre završi. Prošao sam pravi fudbalski pakao. Izgubili smo samo s 1:0, a meni će taj meč da ostane kao najteži u karijeri. Pored ovoga izdvojio bih i povredu koja me je sprečila da igram finale kupa Portugalije protiv Porta. To su najteži momentu u karijeri, a najlepši trenuci u mlađim kategorijama Zemuna, plasman sa Maritimom u Ligu Evrope 2001. i plasman Nacionala u Prvu ligu Portugalije. Ovaj uspeh mi je posebno drag jer sam predvodio ekipu kao kapiten – izdvaja Jokanović najlepše i najteže trenutke u karijeri.

Lepo je da se bude prijatelj sa Ronaldom. Kako ga doživljavate, čega se sećate iz vaših druženja, ima li nešto o njemu što se ne zna, a otkrili biste za MBS?

– Ronaldo je legenda koja hoda. Najbolji fudbaler sveta. Bolji od Mesija. Kada njih porede to mi je kao kada upoređuju Nadala, Federera i Đokovića. Nole je najbolji, drugačije mogu samo da misle i pričaju oni koji nemaju pojma o tenisu. Sećam se kada je prvi put igrao za Mančester junajted. Leteli smo zajedno avionom od Lisabona do Madeire. Zvao me je da sedim sa njim u biznis klasi, pričao o masovnoj tuči koja je nastala u tunelu posle utakmice Mančester – Arsenal. Tada mi je rekao da su svi oni, Englezi, ludi, da ne zna šta će. Savetovao sam ga da se smiri, da sve u životu prolazi, pa i ružne stvari. Mislim da Ronaldo može mirno i bezbedno da šeta jedino Maderom. Tu ga svi vole, niko ga ne saleće, presreće, a svima pomaže. Ovde je postavljen i njegov spomenik, nema ko ga ne voli, a kompleks za mlađe kategorije Nacionala nosi njegovo ime. Da, u ovom klubu je kao klinac počeo da trči za loptom, a zbog njega se i dan danas šalimo sa predsednikom Rui Alvešom. Kada god ga vidimo u gradu pozdravljamo ga sa rečenicom: „Dobro si to uradio“. Naime, kada je Ronaldo imao 12 godina, Sporting je tražio od Nacionala da im da talentovanog klinca za dug od 50.000 evra. Predsednik Rui Alveš je odmah pristao i znamo šta se posle dogodilo. Tada bi, verovatno, mnogi isto uradili. Nacional i danas dobija trening kompenzaciju za svaki prelazak Ronalda iz kluba u klub, ali znamo o kakvim iznosima se radi, a šta bi bilo da je ostao u Nacionalu bar još nekoliko godina – otkriva Jokanović

Pored Ronalda dobri ste i sa čuvenim trenerom Žozeom Murinjom. Zašto njega stavljate ispred ostalih zvučnih imena svetskog fudbala?

– Za mene je najbolji na svetu. Pa on je uzeo Ligu šampiona sa Portom i Interom. Ne verujem da bi to neko mogao. Gvardiola je dobar, ali Siti ima para koliko hoće, sve mu kupe što želi. Posle Murinja, na drugom mestu mi je top gospodin Anćeloti, a što se tiče rada izdvajam Klopa. Zidan mi je sjajan, ali kao selektor, ne trener – opredeljen je Jokanović.

Na kraju o našoj reprezentaciji, da li bi Murinjo mogao više od Piksija?

– Piksi je popravio ambijent i atmosferu koja vlada oko i u reprezentaciji. U nacionalnom dresu treba da igra srce, a ne ime. Mnogo toga nedostaje. Fali nam daleko veći osećaj za nacionalni identitet. Nema poštovanja prema himni. Teško mi je bilo da gledam SP. Videli ste kako tamnoputi igrači ginu za svoj nacionalni dres. Kod nas toga nije bilo. Pred tako velika takmičenja, ako se plasiramo, mora da zaboravimo da igramo za pare, ličnu promociju, već srcem. Tek tada možemo nešto više da uradimo. Naravno, ako uspemo da sredimo glave – ističe Predrag Jokanović.

Sigurno da će se naš narod fudbalski složiti sa popularnim trenerom, pa nek njegove ideje sa Atlantika, na talasima mudrosti zapljusnu i Fudbalski savez Srbije.