Sinonim je za vernost. Uostalom, ako se izuzme epizoda u Olimpijakosu, ozbiljno je igrao fudbal samo za dva kluba. Jedan u kojem je počeo da igra fudbal i drugi sa kojim je pet puta osvajao Ligu šampiona. Sa onim prvim u kojem igra i sada, zatvorio je krug. Osvojio je Kopa Libertadores, južnoameričku verziju Lige šampiona. Njegovo ime je Marselo Vijera da Silva Žunior. Ili, jednostavno – Marselo.
Španija: Na meču Hetafe – Kadiz, naša kladionica nudi kvotu 3.30 za igru 1-1.
Zaplakao je kao dete na klupi kada je u 99. minutu Džon Kenedi poslao projektil u mrežu Boke Juniors. Bilo je još više od 20 minuta do kraja, ali tog trenutka je 35-godišnji Brazilac znao da će njegov klub, njegov voljeni Fluminense da osvoji trofej koji je nedostajao. Klubu i njemu lično. Nekih pola sata kasnije, Marselo će da postane tek 14. igrač ikada koji u riznici ima obe Lige šampiona, evropsku i južnoameričku.
HTEO DA OSTAVI FUDBAL ZBOG SIROMAŠTVA
Poput većine brazilskih fudbalera, potiče iz siromašne porodice. Rođen je u Rio de Žaneiru 12. maja 1988. (otuda i broj 12 na dresu koji nosi tokom cele klupske karijere) i počeo je da igra mali fudbal. Siromaštvo ga je odvajalo od lopte i već je, odrastajući pre vremena, razmišljao da batali fudbal. Deda Pedro je odlučio da finansira njegovo školovanje.
Igrajući futsal, levonogi dečak je zapao za oko skautima Fluminensea, pa je, uz neophodnu i života vrednu novčanu pomoć dede, završio u akademiji Fluminensea. Tada je imao već 13 godina.
Usledio je, kako se to često kaže, meteorski uspon momka koji će da postane jedan od najboljih levih bekova sveta. Možda i svih vremena. Titule kazuju o tome.
IGRAO OSAM MESECI, PA DOŠAO U REAL
Pre dolaska u Evropu, u dresu matičnog kluba proveo je tačno osam meseci! Odigrao je 31 utakmicu i postigao četiri gola, pre nego što Realovi ljudi kojih ima širom sveta nisu poslali poruku u Madrid: Uzimajte ovog momka.
Stigao je u Madrid prvog dana 2007, kao 18-godišnjak za sada skromnih 6.5 miliona evra. Prvu šansu dao mu je Fabio Kapelo, ali je tada brazilski tinejdžer doživeo poraz, i to od sada gotovo zaboravljenog Santandera (2:1).
Italijana je na klupi nasledio Bernd Šuster kod koga je bio standardan, ali je nasledniku Nemca, Huandeu Ramosu, zbog njegovog defanzivnog shvatanja fudbala, draži bio Argentinac Gabrijel Hajnce. Tek je dolaskom Manuela Pelegrinija Marselo postao neizostavni član prve postave i to uglavnom kao levo krilo. Biće to godinama kasnije, mada ga je Žoze Murinjo vratio na poziciju levog beka. Njegovu prirodnu.
Špartao je uz levu aut liniju kao što je to nekada činio njegov isto tako slavni zemljak Roberto Karlos, čiji broj 6 je nasledio u dresu reprezentacije Brazila. Međutim, iako i sam poseduje sjajan udarac, ne tako razoran kao Roberto Karlos, ali svakako sjajan, nekako su mu draže bile asistencije.
Za 15 i po godina u Realu imao ih je čak 103 na 546 utakmica, počev od one prve protiv Liona 2010. za Karima Benzemu. Tada je bio i strelac. Ukupno je za „kraljevski klub“ postigao 38 golova.
DANAS UOBIČAJENA SCENA JE NJEGOV PATENT
Za godine u Realu i reprezentaciji Brazila, vezan je izum koji je on prvi primenio i koji se koristi i danas. Tokom utakmice protiv Argentine 2016, dok se Mesi spremao da izvede slobodan udarac, Marselo je čučnuo iza živog zida kako bi sprečio šut po zemlji. Kasnije je taj fudbalski izum usavršen, pa igrači najčešće legnu iza saigrača u živom zidu.
Za njegovu fudbalsku ličnost vezan je još jedan kuriozitet. Nikada, bar za 90 minuta i produžetke nije pucao penal!
Uzgred, za Brazil je odigrao 58 utakmica, postigao šest golova i upisao 12 asistencija. Za boravak u državnom timu vezuje se i veliki lični gubitak. Tokom Mundijala 2014. preminuo je njegov deda Pedro, čovek koji mu nije dozvolio da ostavi fudbal. Želeo je da napusti ekipu, ali je ostao, kako je kasnije rekao, poštujući dedinu poslednju želju.
Rekosmo, sa Realom je pet puta osvajao Ligu šampiona i šest puta bio prvak Španije. Ipak, kako su godine odmicale, tako su ga stizale i povrede. Promućurni Florentino Perez je, polako spremajući zahvalnicu brazilskoj i klupskoj legendi, doveo njegovu zamenu, Francuza Ferlana Mendija.
POZDRAV UZ SUZE I SA PETIM „UŠATIM“ PEHAROM
Tokom te poslednje, oproštajne sezone u Madridu, odigrao je ukupno 18 utakmica. Iako nije igrao u finalu na stadionu „Francuska“ protiv Liverpula, sa Realom se pozdravio osvajanjem Lige šampiona, čime je sa 24 pehara, uz legendarnog Paka Henta postao najtrofejniji igrač u istoriji kluba. Neposredno posle finala, uz suze, objavio je da napušta Real.
Odlučio je da ode u Olimpijakos. Dočekale su ga skoro pune tribine „Karaiskakija“, jer u Pirej nikada nije došla takva zvezda. Ipak, Grčka nije bila sredina za njega. Patio je, malo igrao i posle pet meseci odlučio da ode.
Rešio je da se vrati korenima. Došao je u njegov Fluminense sa kojim je ostvario san i postao šampion Južne Amerike.
Ipak, tokom puta ka finalu, a na kraju i tituli, Marselo je doživeo jedan od najtežih trenutaka u karijeri. Tokom prvog meča osmine finala Kopa Libertadores protiv Argentinos Juniorsa u gostima, pomislio je da će da mu prođe dribling kakav mu je bezbroj puta uspeo. Međutim, lopta mu je izmakla i tada je usledio horor.
Nenamernim, ali brutalnim startom je polomio nogu Lusijanu Sančezu. Iste sekunde je briznuo u plač. Tešili su ga protivnički igrači, čak i sudija, neposredno pre nego što je morao da mu pokaže crveni karton. I takva emocija je tipična samo za Južnu Ameriku.
Izdržao je sve i sada u vili u otmenom delu Rija, a ne u favelama, slavi. Ispisao je novu stranicu istorije.
– Real će razumeti. Ovo je moja najvažnija titula, na klupskom nivou, jer me je Fluminense podigao. Real mi je u srcu, ali mi je o Fluminenseu teško i da govorim. Osvojio sam veoma važnu titulu sa svojim omiljenim klubom, Onim koji mi je dao sve da napravim karijeru, sa ljudima koji su me videli kako se razvijam. Ne postoji ništa što donosi veće zadovoljstvo. To je neprocenjivo. Imao sam dug prema ovom klubu, naporno sam radio, bilo je kritika, ali sada slavimo – rekao je Marselo posle finala na Marakani.
Sada može mirne duše u penziju. Mada, neće još. Ugovor sa matičnim klubom ima do poslednjeg dana sledeće godine. A onda… Samo on zna.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.