PORTRET Može li ovaj čovek da donese krunu „pevcima“ posle šest decenija? Evo ko je on

Totenhem je neizostavni član velike šestorke engleskog fudbala, u kojoj su još Liverpul, Mančester junajted, Mančester siti, Čelsi i Arsenal. Međutim, za razliku od konkurenata, trofejna sala kluba iz severnog Londona (i prvog komšije Arsenala) je prilično prazna. Tamo su tek dve titule prvaka Engleske, iz predavnih 1951. i 1961, ali doduše i osam naslova pobednika FA Kupa, poslednji iz 1991.

---

Engleska 3: Na meču Barton – Kembridž, naša kladionica nudi kvotu 2.05 za igru ug 3+.

---

Kada je letos, baš zbog žarke i prirodne želje da najzad nešto osvoji otišao Hari Kejn, čak su i navijači Totenhema prežalili sezonu, poput više decenija unazad. Čak su letos dobili i novog trenera. Posle Antonija Kontea koga su posle smene kratkotrajno menjali Kristijan Stelini i Rajan Mejson, stigao je čovek o kojem ni sami nisu znali mnogo.

Njegovo ime je Angelos „Ange“ Postekoglu. On je tvorac hita sezone o kojem priča Evropa.

Reč je o Australijancu. Zapravo, Grku. Rođen je 27. avgusta 1965. u Nea Filadelfiji, delu Atine obojenom žuto-crnim, jer u njemu „stanuje“ AEK. Ipak, Angelos nije imao vremena da zavoli lokalni klub, jer je već sa pet godina, posle vojnog puča u Grčkoj izvedenim tri godine ranije, sa roditeljima otišao u Australiju.

Tokom karijere, igrao je samo za jedan klub, a to je bio Južni Melburn. Trener mu je bio niko drugi nego legendarni Ferenc Puškaš. Već tada, kao fudbaler, počeo je da crpi znanje od slavnog golgetera.

U istom klubu je počeo da radi i trenerski posao. Najveći deo trenerskog života proveo je u zemlji u kojoj je odrastao, uz devetomesečnu epizodu u Panahaikiju iz Patre, u zemlji u kojoj je rođen.

Vodio je mlađe selekcije Australije, pa dočekao da bude imenovan i za selektora „kengura“. Bio je na čelu selekcije koja je na Mundijalu 2014. u Brazilu eliminisana u grupi u kojoj su još bili Čile, Holandija i Španija. Ostao je na tom mestu još tri godine, sve dok krajem 2017. nije podneo ostavku.

Tada je u džepu već imao ugovor sa japanskom Jokohamom. Sa tim klubom je osvojio titulu u Japanu 2019.

Sledeća stanica bila je Evropa. Došao je na klupu Seltika, i to u veoma bolnom trenutku za „katolike“, kada su posle decenijske vladavine izgubili titulu pred arhirivalom Rendžersom. I u Glazgovu je malo ko znao ko je on, što je u šali potvrdio igrač Seltika Tom Rogić.

– Ponekad se nasmejem kada pogledam unazad. Iako sam čuo za njega, ponavljao sam u sebi: Ko je ovaj čovek? – rekao je svojevremeno Rogić.

Taj čovek je nadmoćno vratio Seltik na škotski fudbalski tron. Dve vezane titule bile su mu ulaznica za najveću scenu.

Dugo su gazda Totenhema Danijel Levi i njegovi saradnici vagali oko naslednika Kontea, koji se valjda nije posvađao samo sa kafe kuvaricom u klubu. Rekosmo da su Stelini i Mejson bili samo kratkoročna rešenja. Izbor je, pomalo neočekivano, pao na Angelosa.

Potpisao je početkom juna, a onda je sve do pred kraj avgusta bio izložen tihoj, pa sve jačoj vatri zbog pregovora gazde sa čelnicima Bajerna oko prodaje Harija Kejna. Priznaće svako, nije bilo lako pripremati ekipu za sezonu, ne znajući da li će da ostane prva zvezda.

Međutim, Postekoglu je radio upravo to. Vatrena balkanska duša bi momentalno spakovala kofere, ali podsetimo, on je Australijanac. Mirno je radio svoj posao i pripremao se za sasvim izvestan odlazak Kejna. Pritom, od viđenijih pojačanja dobio je samo Džejmsa Medisona iz proletos ispalog Lestera.

Počeo je da sređuje ekipu. Nije žalio ni za povređenim, dugogodišnjim golmanom Ugom Lorisom. Na njegovo mesgto stao je Italijan Giljelmo Vikario, doveden iz Empolija za 20 miliona evra, što je za Engleze prava sitnica.

Nije kukao ni kada je do kraja sezone ostao bez levog krila Ivana Perišića. Isto tako, i bez odličnog Argentinca Đovanija Lo Selsa.

I, šta je uradio Angelos sa postojećim snagama? Doveo je Totenhem na čelo tabele Premijer lige, u društvu sa komšijom Arsenalom. Igrajući u klasičnoj formaciji 4-2-3-1, sa Sonom kao špicem, iako Korejac to nije, na „Emiratima“ je u lokalnom derbiju ostao neporažen (2:2). Ne samo to, slavio je u dva derbija, oba kod kuće. Najpre protiv Junajteda (2:0), a posle lokalnog dvoboja i protiv Liverpula (2:1). Uz kolegu sa komšijske klupe Mikela Artetu, jedini u ligi ne zna za poraz ove sezone.

Iako protivnik nije visokog ranga, njegov trenerski rukopis sasvim dobro odslikava utakmica u Lutonu, igrana u subotu. Neposredno pred odlazak na odmor, ostao je bez isključenog defanzivnog veziste Iva Bisume. Imao je sreću da njegovom timu početkom nastavka prednost donese holandski defanzivac Miki van de Ven, letošnja akvizicija iz Volfsburga.

Tada je Postekoglu primenio staru fudbalsku istinu. Iako sa igračem manje, prednost je čuvao posedom. Do dvadesetak minuta pre kraja, njegov tim je imao 72 odsto vremena loptu u nogama. Na kraju – 68 odsto. Malo li je, sa desetoricom?

Sa tri boda iz Lutona, Totenhem je ostvario najbolji start sezone od 1960. Sledećeg proleća su „pevci“ na tadašnjem, legendarnom Vajt Hart Lejnu osvojili poslednju titulu prvaka Engleske.

Može li to posle više od šest decenija da uradi Ange? Pardon, Angelos.