Nešto stariji navijači Crvene zvezde svakako se sećaju Rista Vidakovića, koji je početkom devedesetih sa dosta uspeha nosio crveno-beli dres.
Po vokaciji desni bek, a po mogućnostima i kvalitetu jedan od najuniverzalnijih fudbalera svog vremena, jednu od svojih životnih priča obelodanio je za Glas Srpske. Samo godinu dana pošto je postao kapiten Sarajeva, tada 23-godišnji fudbaler, morao je da napusti klub i grad svoje mladosti. Počeo je rat koji ga je, bukvalno, zatekao na ulici.
– Ekipa je bila u Beogradu. Igrali smo protiv Crvene zvezde. Ostao sam u Sarajevu zbog povrede. U petak uveče izašao sam u grad sa društvom, a već sutradan, u subotu, planirali smo da odemo negde na ručak. Izlazimo i vidimo da je grad skroz prazan, nema nikoga na ulici. Išli smo prema Baščaršiji, ulicom Vase Miskina. Došli smo do katedrale i videli da ima puno milicije. Krenuli smo ka njima, ali i oni ka nama. Pitali su nas: „Gde ste krenuli?“, a mi kažemo: „Na ćevape.“ Kad jedan milicioner: „Kakve ćevape?! Počeo je rat!“ Vratili smo se kući, upalili televizor i videli šta se dešava – počeo je Vidaković priču za Glas Srpske, a potom nastavio:
– Ostao sam u Sarajevu i čekao da se malo smiri situacija. Nisam znao šta će se desiti, koliko će rat da traje. Svi smo mislili da će se sve brzo smiriti. Ostao sam na kraju mesec dana, pa je Dragan Džajić kontaktirao Boška Prodanovića, koji mi je bio trener u juniorima Sarajeva. Pitao ga je za mene, ako ikako mogu da izađem da dođem do srpske teritorije, da će neko doći po mene i da će me odvesti u Beograd. Problem je bio kako izaći iz grada, jer su barikade bile na sve strane. Preko nekih prijatelja, taksijem sam se prebacio do Pala, gde sam imao najveći problem, jer su hteli da me mobilišu, s obzirom na to da nisam imao nikakvu dozvolu. Imao sam prijatelja koji je radio u vojsci i on me je u vojnom vozilu odvezao do granice.
SKLEPANA EKIPA
Došao je u Zvezdu, za koju je igrao od 1992. do 1994. godine, odigrao 64 utakmice i kao desni bek postigao čak 17 golova!
– Ma to je bila ekipa „sklepana“ navrat-nanos. Cela ona šampionska generacija iz Barija je otišla, a doveli su sasvim novu garnituru igrača. Partizan je tada bio neprikosnoven i, po mom mišljenju, taj jedan kup koji smo osvojili je veliki uspeh. Partizan je imao uigranu ekipu, ostali su svi igrači, a samo su umesto Ivice Osima doveli Ljubišu Tumbakovića. Crno-beli su igrali najatraktivniji fudbal, u prvenstvu nismo imali nikakvu šansu – prisetio se tog perioda.
Zanimljivo da je Vidaković nešto ranije mogao da pređe u Partizan, da ga izričito tražio Ivica Osim, tadašnji šef struke crno-belih.
– Pre te frke oko rata, prvi je sa mnom kontaktirao Partizan. Ivica Osim je hteo da me dovede u Humsku, pa sam pregovarao sa Nenadom Bjekovićem. Pričao sam posle i sa Džajom. Sezonu 1991/92 je trebalo da završim sa Sarajevom, pa onda da odem u jedan od dva beogradska rivala. Zavisilo je samo ko će se dogovoriti sa Sarajevom. Nažalost, došao je rat. Zvezda je reagovala prva i otišao sam tamo – potvrdio je Vidaković.
Osvrnuo se i na period kada je Zvezdu preuzeo Milan Živadinović.
– Živa je bio stara škola trenera, ali to više ne prolazi. Mi smo ga istrpeli. Bio je interesantan, imao je priču. Recimo, ja sam se uvek bunio kpd njega. Jednom se tako pobunim, a on mi kaže: „Šta se ti izbeglico stara buniš? Dobro smo te primili da te spasimo, nemoj da te vratimo!“ Uvek nas je savetovao da se lepo oblačimo, odelo, kravata i te fore – seća se Vidaković, napomenuvši da su igrači Zvezde tada isplaćivani u dinarima, pa su svi posle išli na Zeleni venac da menjaju pare u nemačke marke.
TOČILI GORIVO PREKO REDA
Nekadašnji univerzalac crveno-belih kazao je i da su fudbaleri tog vremena bili privilegovani u odnosu na doktore ili profesore. Igrači Zvezde su, kako kaže Vidaković, imali i „svog“ pumpadžiju, koji je navijao za Zvezdu, pa su preko reda točili gorivo.
Izneo je i zanimljivo mišljenje o tome šta očekuje od Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru.
– Ne očekujem mnogo. Ovo dosad što su uradili je veliki uspeh. Dugo momci igraju zajedno. Normalno je da igraju sve bolje. Oni su sad na vrhuncu. Imaju dobrog selektora, koji je harizmatična ličnost, neko ko im je bio potreban kao vođa. Imaju i dobru atmosferu. Imaju veoma tešku grupu. Švajcarska i Brazil su ozbiljne ekipe. Ako prođemo u drugi krug, za mene je to ogroman uspeh – zaključio je Vidaković.
Posle Crvene zvezde, Vidaković je otišao u Španiju gde je čak šest sezona uspešno branio boje Betisa, a kasnije Osasune i Polieda. Trenerskim poslom bavi se od 2007. godine. Trenutno je u Madridu i čeka ponudu, a jedan je od kandidata za novog trenera Sarajeva.
PROČITAJTE JOŠ:
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.