Red je da se i ja osvrnem na učešće naše fudbalske reprezentacije na Šampionatu u Kataru. Bez trunke zlobe, sa apsolutno pozitivnim mislima, samo sam hladne glave analizirao šta su pojedini ljudi rekli o tome. I uporedio neka dešavanja.
EVROLIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Partizana protiv Asvela je 2.55. Utakmica počinje u 20.00.
A „reč iz usta“ uzeo mi je upravo selektor Dragan Stojković Piksi. Odmah po povratku u Beograd on je na konferenciji za štampu bio iskren. Rekao je, između ostalog, i ovo:
– Da, na Mundijalu to nisam bio ja! Postoje objektivni razlozi, koji su počeli da me brinu od 14. novembra. Znajući situaciju i zdravstveni bilten naših ključnih igrača. Ako bismo realno gledali teško je bilo očekivati da igraju, ali bi bilo nenormalno da ih ne vodimo u Katar. Znao sam da će biti jako teško proći grupi, ali tada javno nisam mogao da pričam o tome. Znao sam da nisam imao taj tim iz kvalifikacija, jer momci nisu bili spremni i to je bilo nemoguće popraviti za kratko vreme… Da smo bili zdravi, slika u Kataru bi bila drugačija! Zamislite da smo bili spremni… Mitrović je nosio gips, tada sam bio još više uplašen. Prvi put je pipnuo loptu 22. novembra… Tako je i sa Vlahovićem i to su naše udarne igle. Da su bili top spremni, dali bi više golova!
Odmah sam sebi postavio jednostavno i logično pitanje: zašto je selektor na Prvenstvo sveta vodio povređene i nespremne fudbalere? Otišao sam i dalje – koji bi selektor to uradio? Odavno je poznato da je najgori zdrav fudbaler bolji od najboljeg koji je povređen, ili je fizički nepsreman. Prosto pravilo koje poštuje svaki iole obučen trener na ovom svetu.
Ubrzo je stigla potvrda, i to stručna, ovog o čemu pišem. Od strane profesora doktora Vladimira Jakovljevića, dekana Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. On se godinama bavi jednom relativno novom, ali zapostavljenom naučnom granom, a to je sportska fiziologija. Kao profesor fiziologije, on smatra da se mora vrlo dobro poznavati organizam vrhunskog sportiste, i da mu stručnjaci moraju omogućiti da kao najzdraviji mogući izađe na teren. Mišljenja je da je reprezentacija Srbije u Kataru mogla više da je konsultovala stručnjake iz ove oblasti.
– Siguran sam da je stručni tim naše reprenzentacije mogao da konsultuje nekog od eksperata sportske fiziologije par meseci pre polaska u Katar. Takav stručnjak bi mogao da napravi analizu funkcionalnosti svakog fudbalera i da uradi preventivu, kako ne bi došlo do slabosti i iscrpljenosti igrača. Drugo su povrede, i njima treba da se bave lekari određenih specijalnosti. No, da do povreda ili slabosti ne bi došlo moraju se slušati stručnjaci iz oblasti sportske fiziologije. Veoma je bilo važno da se napravi analiza uticaja vremenskih faktora na pojedinačni organizam svakog fudbalera, kako podnose vrućinu, šta u tom slučaju smeju da jedu, da piju, kakvu suplementaciju moraju da uzimaju – kaže Jakovljević, i dodaje:
– Možda je bilo nekoliko povređenih fudbalera, ali šta ćemo sa onima koji su bili zdravi, a nesposobni da se bore sa klimatskim problemima. Afro-azijsku klimu kakava je u Kataru, bolje podnose svi igrači koji nisu iz Evrope. Naravno u mnogim reprezentacijama Evrope igraju fudbaleri koji su naturalizovani, pogledajte samo koliko takvih fudbalera imaju Engleska, Francuska, Holandija. Oni su prosto otporniji na pustinjsku klimu. Siguran sam da bi u budućnosti naši fudbaleri, i ne samo oni, kada idu na reprenzetativna takmičenja, morali da konsultuju stučnjake sportske fiziologije.
Dakle, onaj utisak koji smo svi stekli, da su naši fudbaleri fizički nespremni i da padaju posle šezdesetak minuta igre ima svoje naučno objašnjenje. E, sad, drugo je pitanje zašto nauka nije konsultovana na vreme, i zašto se dogodilo da u avionu za Katar budu igrači koji su bili ozbiljno povređeni, ili koji nisu mogli da trče svih 90 minuta. Ako se neko nadao da će sve te fizičke nedostatke nadoknaditi treninzima u samom Kataru, taj je trebao da pogleda u kakvim su uslovima oni tamo boravili. A bili su u super luksuznom hotelu u kome je pola kapaciteta bilo rezervisano za njih, a drugu polovinu su popunile „selebriti“ ličnosti koje su doputovale iz Srbije. Selfiji i kupanje na bazenima su bile glavne zanimacije. Tu ne mislim na fudbalere…
Kad već pominjem sve te katarske marginalije, moram da dodam da su na svim utakmicama TV kamere često snimale počasnu ložu, u kojoj su sedeli veliki fudbalski asovi iz prošlosti. Od Ronalda do Đorkaefa i mnogih, mnogih drugih. Našu počasnu ložu nisu slikali, u njoj su sedeli samo zamenik predsednika FSS Nenad Bjeković i njegov verni saradnik, generalni sekretar Jovan Šurbatović. Bilo je tu mesta i za Pižona, i za Karasija, Nemanju Vidića, Matića, Kolarova i mnoge druge. Ali njih nije bilo tamo. Niko ih nije zvao…
Baš kao što mislim da je među reprezentativcima bilo mesta za neke iz domaćeg prvenstva. Bar umesto onih povređenih, ili fizički nedovoljno spremnih. Boje našeg šampionata branio je samo Strahinja Eraković iz Crvene zvezde. On u Kataru nije odigrao mi ninut…
I tu dolazimo do onog obaveznog poređenja nas i Hrvata. I do pitanja: šta to Hrvati imaju, a Srbija nema, pa su oni tako uspešni u fudbalu a mi nikako da se dokažemo i pokažemo.
Između ostalog, skromni hrvatski selektor Dalić, koji u svom portfoliju ima i titulu svetskog vicešampiona sa SP u Rusiji 2018, pozvao je pod zastavu šest igrača iz domaćeg prvenstva.
Hrvatska, zvanično drugoplasirana na SP u Rusiji 2018, osvojila je 20 godina ranije i treće mesto u Francuskoj. Srbija 2022. nije uspela ni u trećem pokušaju da izađe iz grupe, 1998. kao SR Jugoslavija stala je u osmini finala. Šta razlikuje „vatrene“ od „orlova“?
– Ključ je u više faktora. Najpre, u kontinuitetu učešća na velikim takmičenjima. U prvom naletu, imali smo izvrsne igrače, zaključno sa 1998, kad nije čak ni igrao Alen Bokšić, povređen dve godine ranije na EP. Naišla je potom grupa skromnijih kvaliteta, na krilima kulta reprezentacija pružala je i više nego u klubovima. U trećem talasu, opet imamo odlične fudbalere, 2014. u Brazilu morali smo više, 2016. očekivali finale i ispali od Portugala, 2018. napokon zaigrali utakmicu za prvaka sveta… Razmišljajući šta će biti sada, kad sa scene siđe Modrić, Katar 2022. mogao bi da donese mnogo! – kaže Davor Antolić, novinar zagrebačkih Sportskih novosti.
Domaći igrači u hrvatskoj reprezentaciji nisu rezervisti koji šansu dobijaju na kašičicu, već igrači koji prave razliku na terenu. Glavni junak je golman Dominik Livaković, koji brani za zagrebački Dinamo i godinama je prva “jedinica” Hrvatske. Izjednačenje u 117. minutu meča sa Brazilom su doneli njegovi saigrači iz kluba. Mislav Oršić je bio asistent, a Bruno Petković je poslao loptu u mrežu. Dodajmo da je selektor Zlatko Dalić u Katar poveo još Josipa Šutala iz Dinama, kao i Ivicu Ivušića iz Osijeka i Marka Livaju iz splitskog Hajduka.
– Mi u Hrvatskoj, za razliku od vas, imamo drugi problem – od pojedinih fudbalera nikako da se rastanemo. Neće da idu iz ekipe! Čak je i Dario Srna, sa 136 utakmica rekorder Hrvatske, poručio Daliću uoči objavljivanja spiska da, ukoliko ima mesta, računa na njega… Na primer, Ivan Rakitić bi i danas, posle 13 godina igranja, hteo u tim. Niko nije otkazao, kroz ovih 30 i više godina, selektoru! Svaka generacija imala je „senatore“, predvodnike tima, čija reč je bila svetinja za mlađe. Hijerarhija svlačionice mora da se zna! – kaže novinar Davor Antolić.
Eto, ima fudbalera koji bi po svaku cenu hteli i dalje da igraju za svoju reprezentaciju. A ima i selektora koji bi da učine nešto dobro, pa kad već nisu u tome uspeli u Kataru požurili su da „dobro delo“ obave čim su se vratili kućama. Naravno, ovo nije ama baš nikakva poruka našem Piksiju, ali ipak ne mogu da odolim da ne pomenem i ovakve slučajeve.
Čak osam reprezentacija već je ostalo bez selektora. Svaki peti mondijalski savez već se dao u potragu za novim rešenjima! Ne čekajući konačan rasplet takmičenja, odlaske su potvrdili Luis Enrike (Španija), Roberto Martinez (Belgija), Tite (Brazil), Luj van Gal (Holandija), Paulo Bento (Južna Koreja), Đerardo Martino (Meksiko), Karlos Keiroš (Iran) i Oto Ado (Gana).
Posle još jednog neuspeha i 109 mečeva na klupi Portugala, ponovo su oživele priče o statusu Fernanda Santoša. Na udaru je i Sautgejt, selektor Engleske… Posle 24 utakmice i mondijalskog neuspeha, naš selektor Dragan Stojković povešće Srbiju ka Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, 2024. To je i potvrdio na već pomenutoj konferenciji za štampu. Piksija ugovor veže do kraja narednog takmičarskog ciklusa i ostaće selektor čak i posle najavljenih promena u vrhu FSS.
Da li?
Ne bih smeo da se u to zakunem. Ne zato jer je Piksi loš selektor, naprotiv, ali iskustvo govori da je tu svašta moguće. Na primer, prilično je izvesno da će na čelo FSS doći bivši ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Priča se da on i Piksi nisu u najboljim odnosima. Obostrano hladan stav video se i na skupštinskom zasedanju prvog novembra. Skoro da nije bilo komunikacije između selektora i Nedimovića, koji se kasnije. nije pojavio ni na otvaranju fan-šopa reprezentacije Srbije, iako se priča da je bio uredno pozvan.
Nasuprot tome, Piksi ima odličan odnos sa zamenikom predsednika Nenadom Bjekovićem. Međutim, Bjeković je odustao od kandidature za predsednika FSS, a taj njegov gest pozdravljen je kao „mudar potez koji je sprečio rat u Srbiji“. Nije precizirano između koga bi u Srbiji nastao rat da je Bjeković izabran za predsednika, ali se da pretpostaviti. Naročito posle transparenta koji su na stadionu „Rajko Mitić“ pre nekoliko meseci razvile „delije“. Tu je pisalo „Zvezda nikad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio naš. Sayonara“. Da podsetim, Piksi Stojković je jedna od Zvezdinih zvezda, a ako će se javnost i sam Fudbalski savez Srbije podeliti na njegove obožavaoce i mrzitelje, onda ćemo se vratiti 12 i nešto malo više godina unazad. U vreme kad je hajka vođena protiv tadašnjeg selektora Radomira Antića posle debakla na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.
Daleko bilo, ne ponovilo se.
PROČITAJTE JOŠ:
ENGLEZI PIŠU Ime novog selektora je poznato, čeka se samo Sautgejtov potez
Nikad niste spremni ni na jednom prvenstvu od 1998, tako da dzabe te price. Uvek je isto. Mi smo samo za kvalifikacije, nista posle toga!