OVO NISMO OČEKIVALI Barnli je pod vođstvom Kompanija sasvim drugačiji!

Sigurno znate za onaj osećaj koji se javlja kada vam neko spomene klub koji preterano ne simpatišete, pa samo odmahnete glavom i budete u stilu „ma neću uopšte da trošim reči na njih“, a ima mnogo takvih slučajeva. Baš bih se pomučio kada bih morao da pronađem generacije timova koje su izgledale manje atraktivno na terenu od fudbalera Barnlija, govorim isključivo o Premijer ligi. Kada god ugledam njihovo ime u rasporedu mečeva za određeni dan, sa sigurnošću mogu da tvrdim da ću preskočiti gledanje te monotone predstave. Godinama se vrtela ta ista ploča, sve dok prošle sezone nisu ispali u Čempionšip i angažovali Vensana Kompanija.

Šon Dajč je neko ko je gotovo čitavu deceniju bio na klupi Barnlija, štaviše, imao je na raspolaganju takav igrački kadar koji je samo on znao da iskoristi u punom potencijalu, zbog toga su ga i poštovali i voleli na Ostrvu. To nije bio atraktivan, tečan i zanimljiv fudbal, naprotiv, ali je u kontinuitetu davao rezultate. Koliko ste samo puta Barnli već videli u nižem rangu, ali su oni nekako uspeli da se izdignu i magično spasu ispadanja? Takve stvari su već postale svojevrsna tradicija na Turf Muru, znamo šta da očekujemo od te ekipe i nikada nas ništa ne može iznenaditi. Ipak, čak i najjači, najbolje organizovani sistemi igre, pucaju u određenim momentima, a Barnliju je baš ta prošla sezona (ispadanje u Čempionšip) bila prekretnica za baš mnogo stvari, ispostaviće se nešto kasnije.

LIDS – BORNMUT GG3+ OSEĆAM GOLOVE OVDE

Preseljenje u drugi rang dovelo je do toga da uprava mora da pronađe adekvatnog čoveka za upražnjeno mesto trenera, stil igre će ostati isti, a klub će se vratiti u Premijer ligu za možda dvadesetak godina, tako sam barem ja, ali i većina ljudi sa kojima sam pričao, pomislio. Direktno iz Anderlehta, stiže nekadašnji kapiten i lider Mančester sitija, Vensan Kompani, koji je imenovan za novog trenera 14. juna ove godine. I šta prvo pomislite kada pročitate ovu vest? Pa idealno i za Barnli i za Kompanija, prosto savršen spoj.

Znamo kakav stil gaji taj klub, a znamo i kakav je igrač bio Belgijanac, naprosto su se kockice same posložile i pred novu sezonu Čempionšipa smo, verujem svi, očekivali istu onu igru koju smo već nebrojano puta gledali prošlih sezona – defanziva, čvrstina i utakmice na jedan gol. Prevarili smo se, odmah ću vam reći, i to baš gadno.

Prvi zvaničan meč Barnlija pod trenerskom palicom Kompanija bilo je gostovanje Hadersfildu, 29. jula. Ekipa sa Turf Mura je slavila minimalnim rezultatom u toj utakmici, ali su se već tada mogle videti jasne naznake u želji da se promeni način i stil igre, kao i kompletan imidž, fudbalskog kluba Barnli, koji je u toj utakmici doslovno pregazio na terenu Hadersfild i pravo je čudo kako nismo videli minimum tri gola u mreži domaćina.

Dakle, prilično skromniji igrački kadar je imao Belgijanac na raspolaganju, bilo je tu sitnih pojačanja, ali u reforme se krenulo i to baš jako i očigledno. U redu, jedan susret i napadački Barnli, možda je to samo bilo jer su igrači osetili momenat i nadmoć na terenu. Ne, iz utakmice u utakmicu, Vensan i njegova četa su, u napadačkom smislu, pokazivali iste stvari – potpuna promena čitave filozofije i zaokret, tzv. „ribrending“ na Turf Muru je počeo, i zaista je stvaran!

Kada ste poslednji put, zapravo da li ste ikada, videli da na utakmici Barnlija padne šest golova, a da pritom oni postignu čak tri? Engleski mediji su preneli da je Kompani, od svog prvog dana na novom poslu, bio posvećen sitnim detaljima, ali i da je pre svega uneo taj osećaj zajedništva u ekipu. Pojedini izvori tvrde da je nekadašnji defanzivac Sitija od svojih igrača tražio da, u apsolutno svakom momentu utakmice, bilo da je lopta u njihovom posedu ili protivnik izvodi prekid, imaju u glavi način kako da se dođe do protivničkog gola i postigne pogodak. O tome moraju konstantno da razmišljaju.

Primera radi, Manuel Benson, belgijski napadač u redovima Barnlija, na početku sezone je pristigao iz Antverpena i imao je velike poteškoće da se privikne na čvrstu odbranu protivničkih bekova, koji su ga neprestano „pritiskali“. Kada je to uvideo, Kompani je od svojih bekova tražio da na treningu budu veoma agresivni i žustri u duelima sa Bensonom, a on im za takav pristup i oštre startove nikada ne bi svirao prekršaj. Takođe, Kompani uz sebe ima čoveka koji se ponašao kao njegov lični asistent, u smislu da ga npr. konstantno prevozi do terena za treninge i nazad, kako bi se Belgijanac mogao fokusirati na analitički deo igre svog tima, umesto što bi trošio svoje vreme i pažnju na fokus tokom vožnje.

ČELSI – ARSENAL GG3+ PROSTO MORA BITI OVAKO

Još jedna veoma bitna stavka u celoj priči jesu podeljene uloge u stručnom štabu – Kreg Belami, Kompanijev tpomoćni rener, radi sa timom na unapređenju napadačkih aspekta, dok je recimo Majk Džekson (nekada privremeni menadžer tima) zadužen za defanzivu i rad sa odbrambenom linijom. Često kruže priče da napadači uživaju u radu sa Belamijem, te da su mnogo naučili i napredovali. Tu, pre svega, mislim na Nejtana Telju, Džej Rodrigeza i već pomenutog Bensona.

Vensan i njegov stručni štab pomno rade i na još jednoj inovaciji u samom procesu pripreme utakmice – često se ofanzivci Barnlija rotiraju tokom same utakmice, u odnosu na onaj raspored na terenu koji bude objavljen od zvaničnika pred sam početak meča, a sve sa ciljem da se poremeti defanzivna linija protivnika.

Uz sve ove promene u taktici koje je uveo, ekstremno je važna uloga Kompanija kao motivatora i čoveka koji celu ekipu drži na okupu, odnosno, od koje pravi funkcionalan i dobro organizovan kolektiv. Nije bilo lako uklopiti sva pojačanja koja su letos stigla, ali im je svima jasno naznačeno da će, ukoliko se dovoljno trude, dobiti svoju šansu da se pokažu i na samom terenu. Barnli je, recimo, mnogo napredovao u nekim bazičnim segmentima igre, koji su bukvalno bili strani pojam na Turf Muru u prethodnih nekoliko godina. Posed lopte je porastao sa 39.1% (koliko su imali u proseku u PL) na ogromnih 63.1% po meču, a takođe je i broj dodavanja enormno uvećan – sa 248.8 uspešnih dodavanja po utakmici, ta brojka sada iznosi 494.4 za 90 minuta igre, verovali ili ne.

TOTENHEM – LIVERPUL 2&G2+ CRVENI NOSE BODOVE KUĆI

I sada, kada smo nabrojali sve ove pozitivne stvari koje je Vensan Kompani „doneo“ sa sobom u Englesku, šta je rezultat svih njihovih upražnjavanja? Pa skromno prvo mesto u Čempionšipu, posle 19 odigranih kola i osvojenih 38 bodova. Ekipa sa Turf Mura ima najefikasniji, i to ubedljivo, napad lige sa 35 postignutih pogodaka, a čak je i odbrana u top5, što je ogromna stvar. Belgijanac na klupi Barnlija osvaja okruglo dva boda po utakmici u proseku, zabeležio je deset pobeda, osam remija i svega jedan jedini poraz. Kao šlag na tortu je došla i nedavna pobeda protiv Roterama, kada su Benson i Dervišoglu doneli slavlje i potpuni preokret na Turfu, golovima u prvom, odnosno desetom minutu nadoknade. Na prethodnih sedam mečeva, Barnli ima šest pobeda i samo jedan remi, trenutno, zaista deluju nezaustavljivo.

Ali, tek sada zapravo ide kompletna poenta čitave ove priče i posla koji je do sada uradio Kompani, zajedno sa upravom koja ga je i dovela – kompletna promena imidža Barnlija kao kluba, kompletna promena filozofije i načina na koji se percipira fudbal, navijači konačno mogu da kažu kako uživaju u partijama koje pružaju njihovi miljenici, sve funkcioniše besprekorno.

Vensan nam je pokazao koliko je zapravo svestran, odnosno, koliko se zapravo razlikuje uloga trenera od one koju imate kao igrač, pa čak i ako ste veliko ime

poput njega. I da, nemojte više, a neću ni ja, da odmahujete glavom kada vam spomenu Barnli, jer ove sezone ih zaista vredi gledati, za svaku paru!

Napred Vensan!

Dulle Varney