Prava rašomonijada poslednjih dana o učešću naših klubova u Evroligi. Samo jedno je sigurno: ako šampion ABA lige bude Crvena zvezda ili Partizan – taj prvak će igrati Evroligu u sezoni 2022-23. Ako se desi da šampionski trofej osvoji Budućnost, ili Cedevita Olimpija – ostade Srbija bez Evrolige, prvi put od sezone 2018-19, kad su Podgoričani igrali elitno takmičenje.
Prvi čovek Evrolige poslednjih dana u Beogradu je bio pitan, i davao brojne izjave o mogućnosti da naši klubovi igraju elitono evropsko klupsko takmičenje. Na pitanje – mogu li dva naša kluba u Evroligu, najpre je rekao ono što je i najnormalnije (mada ne i najlepše za nečije uši): u narednoj sezoni mogu igrati prvak ABA lige i pobednik Evrokupa. Pošto Srbija nema pobednika Evrokupa (to je Virtus iz Bolonje) – ostaje joj nada da ABA ligu osvoje Zvezda ili Partizan, i igraju naredne sezone.
ĐORDI JE REKAO…
Međutim, 48 sati kasnije, u emisiji „60 minuta sa Vladom i Acom“ na MaxBet radiju, isti taj Đordi Bertomeu izneo je nešto izmenjen stav. Razgovor je tekao doslovno ovako:
Da li postoji mogućnost da Beograd ima dva predstavnika u Evroligi?
– Da, teoretska mogućnost postoji. Dve beogradske ekipe su u polufinalu ABA lige, ako se plasiraju u finale, osvajač će automatski da igra Evroligu. Postoji mogućnost da specijalna pozivnica ode i u Beograd. Nije nemoguće da se to dogodi – poručio je Bertomeu.
Uslov za to je odstranjivanje ruskih klubova iz Evrolige naredne sezone (CSKA i Zenita). U tom slučaju otvorila bi se mogućnost za jednu specijalnu pozivnicu (vajld karta), a ta bi bila upućena na jednu od dve adrese: Beograd ili Valensija. Tako trenutno stoje stvari…
Da li verovati Đordiju? Iskustvo nas opominje da nije baš uvek držao reč. Kao, na primer, 2010. kad je A licencu Evrolige umesto Partizana dobio poljski klub Prokom iz Sopota. Taj klub se danas više ne zove tako, sad je to Arka Gdinja, Šta tek reći za sezonu 2020/21, koja je prekinuta zbog pandemije kovida? Evroliga je tada samo ponovila spisak učesnika iz prethodne godine ne mareći za rezultate koje su klubovi postigli u, na primer, Evrokupu. Naravno, u pitanju je bila viša sila, ali takve nepravde se ispravljaju na način da se podjednaka šansa da svima, a ne da se uskrati. Konkretno, trebalo je svih osam učesnika četvrtfinala Evrokupa prebaciti u Evroligu, takmičenje podeliti u dve grupe i omogućiti klubovima da imaju manje utakmica. Što je, uostalom, i bila intencija u brojnim drugim sportovima jer se vodilo računa o tome da su mnogi igrači oboljevali od kovida i posle toga nisu odmah mogli da se uključe u takmičarski pogon, pa je trebalo redukovati broj mečeva.
Ta i takva Evroliga sada iz izjava svog prvog čoveka najavljuje da će u narednim nedeljama najpre doneti odluku o ruskim klubovima, a zatim i o tome ko bi mogao dobiti specijalnu pozivnicu. Uz jednu malu ogradu – taj prvi čovek, Đordi Bertomeu, skoro sigurno za koju nedelju neće više da bude zaposlen u Evroligi. Tako se bar najavljuje još od prošle jeseni. U slučaju njegove smene klubovi osnivači najpre bi trebali da se usaglase oko novog šefa, a tek zatim (ako uopšte budu zainteresovani da se time bave) o specijalnim pozivnicama. Nažalost, tako trenutno stoje stvari.
KO JE VAŽNIJI: GDINJ, LONDON, VALENSIJA ILI BEOGRAD?
Sad bih da kažem i nešto što većina vas već vrlo dobro zna: Beograd nije samo jedan od gradova na košarkaškoj mapi Evrope, nego istinska prestonica košarke na našem kontinentu! To je Beograd potvrdio i prethodnih dana dok se u njemu održavao Fajnal for Evrolige.
Ako neko ne veruje u ovo što sam upravo napisao, neka uzme spisak igrača koji su kroz istoriju bili proglašeni za MVP Fajnal fora, sve do poslednjeg – Vase Micića. Neka uzmu spisak trenera koji su osvajali Evroligu, od Bože Maljkovića do Željka Obradovića. Neka uzmu u obzir najveće posete na utakmicama Evrolige u njenoj istoriji, a tu su na prva četiri mesta mečevi Partizana u Beogradskoj areni. Nažalost, na novom sajtu Evrolige koji je prilično nesrećno dizajniran ne može da se vidi prosek posete utakmicama u ovogodišnjoj sezoni. Poslednji dostupan podatak je za sezonu 2019/20, kada je Crvena zvezda sa prosekom 11.744 bila treća u celoj Evropi (iza Žalgirisa i Efesa). Na istom tom Evroliginom sajtu nema ni podataka o poseti polufinalu i finalu u Štark areni prošle nedelje, ali svi koji su pristustvovali znaju da praznih stolica skoro da nije bilo.
Dakle, ako Đordi Bertomeu, ili njegov naslednik, ili klubovi-osnivači Evrolige, razmišljaju o tome da li im je važnija Gdinja, London ili Valensija, i ako pritom zanemare ovaj i ovakav košarkaški Beograd – neka im je na čast! To bi, otprilike, bilo isto kao kad bi UEFA rekla – nas u Ligi šampiona ne zanimaju ni Barselona, ni Mančester, mi želimo da se širimo na američko tržište i bitni su nam Los Anđeles ili Čikago…
Naravno, ne mislim da narušavam ugled ABA lige koji je srozavan, bar što se Evrolige tiče, tokom niza godina. Najpre je ta regionalna liga imala tri garantovana mesta u Evroligi, pa dva, zatim jedno, a poslednjih godina i to jedno je u statusu „specijalne pozivnice“. ABA liga treba da ima bar jednog predstavnika u Evroligi, voleo bih da tu konačno vidim i klub iz Hrvatske jer su se naše komšije baš načekale, ali Beograd MORA da bude zastupljen u Evroligi! To više nije ni stvar budžeta, marketinga, ili istorije. To je pre svega stvar morala, a koliko je morala u savremenom sportu – bolje da ne otvaram i tu temu…
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.