ONI SU DOKAZ DA STARIMO Fudbalski dres zamenili trenerskim odelom, a mi se još uvek privikavamo na to!

Opšte je poznato da gotovo svaki čovek, ponekad i nesvesno, pokušava da negira činjenicu kako mu se godine samo gomilaju, te da uopšte nije ni svestan koliko je zapravio ostario, sve dok ga „ne ošamari“ neka informacija iz životne sfere koja je njemu najbliža. Meni je uvek nekako bio fudbal, a pogotovo Premijer liga, koju već godinama, pa čak se može reći i decenijama, svakodnevno pratim.

Smenjivali su se klubovi koji igraju PL, smenjivali su se osvajači titula, smenjivali igrači, ali nekako trenutno najteže pada činjenica da pojedini fudbaleri koji su, dok sam bio, što se kaže popularno u „cvetu mladosti“, igrali aktivno i bili među najvećim zvezdama na ostrvu, danas imaju i po nekoliko godina aktivnog trenerskog staža.

Kao da su preko noći dres zamenili odelom i seli na klupu nekog tima, kao da su do juče bili kapiteni i predvodili svoje saigrače u ligaškim mečevima. Ipak, više nije tako i realnost udara zaista jako – u nastavku teksta ćemo se dotaći pojedinih velikih fudbalskih imena, sa najmanjim (samostalnim) trenerskim stažom u profesionalnom fudbalu. Izdvojio sam četiri imena i svako je samo po sebi značajno i nosi određenu težinu, spremite se, krećemo.

NOTINGEM – LIVERPUL 2&4+ NEMAM DILEMU OVDE

PATRIK VIJERA

Krećemo od najstarijeg, ali i najiskusnijeg od svih menadžera koji ulaze u ovu kategoriju. O igračkim kvalitetima i tome koliko cenim Francuza je suvišno pričati, tako da ćemo odmah preći na trenerski učinak i stvari koje je Patrik doneo na menadžersku mapu. Svoj rad je započeo u mlađim kategorijama Mančester sitija, da bi ubrzo dobio prvi samostalni posao u seniorskom fudbalu, ali izvan Evrope – na prelazu između 2015. i 2016. godine, postao je trener Njujork sitija. Sledeća epizoda je bila u Francuskoj, gde je preuzeo kormilo Nice. Dve čitave sezone je Vijera predvodio Nicu u Ligi 1 i u obe je beležio poprilično slične rezultate.

U prvoj, tačnije 2018/19, uspeo da zabeleži dvocifren broj mečeva u svakoj od tri kategorije – pobede (15), porazi (12) i nerešeni ishodi (10). Ukoliko pretočimo to u čistu matemiku, francuski klub je te sezone osvajao 1.49 bodova po meču u ligi. Druga sezona je bila za nijansu lošija kada posmatramo isti faktor, s obzirom na to

da je brojka spala na 1.46 bodova u proseku. Sedma pozicija prvi put, peta pozicija drugi put, u sezoni koja je prekinuta zbog pandemije koronavirusa, tako da vredi napomenuti da je i zbog toga uzorak mečeva nešto manji (28 u drugoj, naspram 38 u prvoj).

Posle toga je usledila sezona u kojoj je Patrik Vijera dobio otkaz, zbog niza loših rezultata u ligi i ispadanje iz Lige Evrope. Ukoliko samo, primera radi, usporedimo ove brojke sa onima koje je beležio Lusijen Favr u sezoni 2017/18 (pre nego što ga je zamenio Vijera), Švajcarac, koji je i trenutno trener ove francuske ekipe, osvajao je 1.43 boda po meču, što je za nijansu manje od svog sledbenika.

Završila se i ta epizoda u Francuskoj, posle koje je usledila kraća pauza (oko šest meseci), da bi Vijera potom stigao u najjaču ligu na svetu – Premijer ligu! Bio te jul 2021. godine, kada je predstavljen kao novi trener Kristal Palasa. Zamenio je Hodžsona, koji je imao 42.37 odsto pobeda na klupi Palasa. Čisto poređenja radi, otprilike je Vijera, ukoliko posmatramo čitavu njegovu trenersku karijeru do sada, na istom procentu.

Znamo kakvu je reputaciju imala ekipa sa Selhurst Parka u Premijer ligi, znamo da to nije bio atraktivan fudbal, napadački, već naprotiv, nešto što je ponekad zaista bilo veoma blizu kačenja etikete „negledljivog“. Francuz je uspeo da unapredi brojne segmente, promenio je stil i način igre, a povrh svega, konstantno uspeva da izvlači maksimum iz pojedinih igrača koje bi mali broj menadžera uspelo da iskontroliše (naravno, najviše mislim na Zahu).

Da, zaboravio sam da napomenem i izuzetno veliki napredak u defanzivi, koji je i te kako vidljiv i kroz statistiku. Palas je sezonu pre dolaska Vijere imao gol-razliku 41:66, da bi prvu sezonu pod vođstvom Francuza završili na brojkama 50:46, dakle, devet postignutih pogodaka više i čak 20 primljenih manje. Da sumiramo, Patrik radi veoma dobar posao, makar za sada.

ČELSI – MAN UTD 2&0-3 OHRABREN IGRAMA JUNAJTEDA

FRENK LAMPARD

Ponovo nećemo o igračkim kvalitetima i karijeri, jer zaista ne bih napisao ovaj tekst nedelju dana ukoliko bismo se kod svakoga osvrtali i na taj deo. Lampard se u „trenerske vode“ upustio na leto 2018. godine, kada je imenovan za novog trenera Derbi kauntija. Iste sezone, Frenki je napravio ogroman uspeh, plasiravši se u finale plej-ofa, gde ga je od plasmana u Premijer ligu delila samo pobeda protiv Aston Vile. Na kraju, ipak je tim sa Vila Parka bio taj koji je obezbedio promociju.

Iako je ugovor sa Kauntijem bio na tri godine, kada vas zove Čelsi, a vaše ime je Frenk Lampard, nećete ga odbiti, apsolutno ni u jednom scenariju. Analitičari i ljudi bliski ostvrskom fudbalu su većinski bili sumnjičavi, smatravši da je ovo suviše veliki zalogaj za Engleza, s obzirom na to da je menadžer tek nešto više od godinu dana.

Uprkos svim kritikama i sumnji, Lampard je sezonu završio na sasvim solidnom četvrtom mestu na tabeli, njegov Čelsi je osvajao 1.74 boda po meču, što je bilo znatno više od perioda u Derbiju, a opet ne toliko manje od brojke koja glasi 1.89, koliko je imao Mauricio Sari, Frenkijev prethodnik na klupi, u sezoni 2018/19. Sećate se sigurno kakav je haos u igračkom kadru imao Lampard, sa svim onim silnim novajlijama i problemima koje su doneli, a opet je uspeo da napravi sasvim solidan rezultat za debitantsku sezonu na klupi tako velikog kluba.

Međutim, čak ni takva legenda poput četrdesetčetvorogodišnjeg Engleza, nije imala dovoljno kredita kod uprave Čelsija. Posle šest poraza i veoma lošeg niza početkom 2021. godine, Lampard je smenjen i na njegovo mesto dolazi Tomas Tuhel.

Godinu dana je Frenk uzeo slobodno, da bi 31. januara 2022. preuzeo Everton. „Karamele“ su bile u takvoj situaciji da se sve svodilo na to da obezbede opstanak u eliti, što su na kraju i uspeli da urade, posle onog čuvenog preokreta protiv Kristal Palasa. Na klupi tima sa Gudisona, za sada, Lampard ima ubedljivo najgori bilans u kategoriji osvojenih bodova po meču.

Doduše, za razliku od ostale trojice sa liste, svakako da je pritisak na njega bio ubedljivo najveći. Nije stigao da ostavi neki značajniji pečat u svojoj trenerskoj karijeri za sada, makar on bio i najsitniji, banalni detalj tokom same utakmice. Više se svodilo na to da rezultat mora odmah da bude u prvom planu, što nas je koštalo sasvim sigurno ozbiljnije uloge Frenka Lamparda, pre svega u Čelsiju. Uprkos svemu, 46.55 odsto pobeda u karijeri je zaista lepa brojka.

STIVEN DŽERARD

Nisam mislio da ću baš biti kraj za njega u Aston Vili. Neću ga izbaciti iz ovog tekst, ipak je do sinoć bio menadžer premijerligaša i nije prestao da bude menadžer samo nema posao trenutno.

Popularni Stivi Dži je odlučio da započne trenersku karijeri izvan Engleske, tačnije, u samom komšiluku – Škotska i Rendžers iz Glazgova. Na leto 2018.

godine, Džerard je preuzeo kormilo škotskoj velikana, kako bi pokušao da navijačima donese ono što se već godinama nalazi u rukama njihovog najvećeg rivala Seltika – trofej namenjem šampionu države. U svojoj debitanskoj sezoni, osvojio je 66 bodova sa Rendžersom, a glavni problem bio je suviše veliki broj nerešenih ishoda, koji su ih i koštali borbe za titulu.

A onda, posle sezone koja je prekinuta zbog pandemije, usledila je ta čuvena kampanja 2019/20. Rendžers je unapredio gotovo svaki statistički parametar, konkretno, sa brojke od 2.03 boda po meču (koju je Stivi beležio u debitantskoj sezoni), stiglo se do fenomenalnih 2.68 bodova po utakmici, što je u Glazgov donelo titulu, konačno. Bilans, 32 pobede, šest nerešenih ishoda i apsolutno niti jedan poraz.

Odbio je Liverpul u jednom trenutku, zbog činjenice da mu je bilo komforno u Škotskoj, ali je većina ljudi izuzetno pozitivno gledala na ovu odluku, aludirajući na to da bi, u suprotnom, Džerard krenuo stopama svog starijeg i gore pomenutog kolege, Frenka Lamparda. Već u novembru, čak i pre zime, Stivi je dobio posao u Aston Vili, svi su pisali kako mu je ovaj klub stepenica do Liverpula. Tu sezonu nije baš završio na brilijantan način, štaviše, kada zabeležite 12 poraza u 27 mečeva, to zaista nije za pohvalu. Doduše, ako uzmemo u obzir sve propratne okolnosti, debitantska sezona u Premijer ligi je prošla, to je bilo najbitnije.

Međutim, ove sezone Aston Vila se muči više nego pre, pogotovo kada je u pitanju ofanzivni deo ekipe, tačnije realizacija i stvaranje prilika. Tim sa Vila Parka je došao do brojke od ispod jednog celog boda po utakmici (0.82), što je ispod svakog nivoa. Sedam postignutih golova na 11 mečeva je takođe podatak koji zabrinjava, ali ne toliko koliko zapravo činjenica da Aston Vila, u ovom momentu, izgleda kao ekipa koja nema svoj „DNK“, odnosno, nema svoj zaštitni znak.

Džerardu jeste teško da se prilagodi na Premijer ligu, pogotovo kada dolazite iz Škotske, u kojoj ste trenirali jedan od dva kluba koji su za minimum 30 odsto kvalitetniji od svakog drugog tima u prvenstvu. Igrački kadar Vile ukazuje na to da bi sredina tabele morala da bude „pod moranjem“, ali realizacija i efikasnost napadačkih snaga ekipe je zabrinjavajuća, blago rečeno.

Sinoć pošto ih je Fulam pregazio, a tim ponovo pokazao manjak zajedništva i nedisciplinu Džerard je otpušten.

MAN SITI – BRAJTON 1&4+ SITI LOVI GALEBOVE

MIKEL ARTETA

Nisam ga namerno ostavio za kraj, ne brinite. Najmlađi je i išli smo nekim redosledom, tako da će se ovde i završiti lista. Ponekad baš izgleda kao da je pet meseci prošlo od kada se penzionisao, a ne pet i više godina. Zapravo, mogu reći da nekad uhvatim sebe i u nekom kontra stavu, tačnije, pomislim da je trener Arsenala već minimum pet sezona.

Radio je kao pomoćnik Pepa Gvardiole, što je verovatno najjača i najzvučnija stvar na spisku dostignuća Španca, makar za sada. Te 2019. je odlučio da se odvoji od svog „mentora“, te da započne avanturu zvanu samostalna menadžerska karijera, a prva stanica je, pa verovatno i morao da bude, baš Arsenal.

Prvo ćemo kratko o statistici – Arteta je u svojoj debitantskoj sezoni završio na osmoj poziciji na tabeli, 56 osvojenih bodova, što znači da je Arsenal osvajao svega 1.65 bodova po meču, ali je osvojio FA kup i to preko Čelsija i Sitija. Druga sezona, nema velikog i primetnog napretka, štaviše, potpuno stagniranje. Ponovo osma pozicija, ovoga puta 61 osvojeni bod, što znači da je to oko 1.61 bod po meču (zbog više utakmica vođenih od prošle sezone). Dakle, sve u svemu, počinje da se sumnja i počinju parole „Arteta out“, nažalost. Već 2021/22, „tobdžije“ su osvojile 69 bodova, tada najviše od kada je Mikel na klupi. Napad je unapređen, ali se broj primljenih golova povećao. A šta onda sledi?

Pa, sledi ova sezona koju trenutno gledamo, u kojoj Arsenal ima devet pobeda iz deset utakmica, odnosno, u svim takmičenjima, 12 pobeda na 13 odigranih mečeva. To vam je procenat od 92.31% pobeda, odnosno 2.77 osvojenih bodova po susretu, što je, iako je prošlo manje od trećine sezone, prilično impresivan podatak.

E sada možemo malo i o onim novitetima koje je Arteta uspeo da sprovede na Emiratima, a koji su vidljvi i „golim okom“. Kada ste, uslovno rečeno učenik, Pepa Gvardiole, onda je i više nego jasno da će vaš prvi samostalni posao zapravo biti pokušaj da, u ekipu koju vodite, implementirate sistem koji je utanačio vaš „učitelj“. Naravno, trebaće vam mnogo vremena za tako nešto, ali izgleda da je u Arsenalu sve to ipak bilo vredno čekanja.

Španac je od ekipe napravio jednu „mašineriju“, koja je ove sezone baš često umela da podseća na Mančester siti, samo na, za nijansu manjem, nivou, da ne upotrebim npr. izraz mikronivou. Uloge su svima jasno raspoređene, način igre je promenjen, a možda i najvažnije od svega, mentalitet tih momaka je promenjen. Znate ono kada vam kažu da vaši igrači nisu pobednici? Toga više nema na Emiratima, taj duh je napustio stadion i igrački kadar, ne znam koliko će ovo još da

traje, koliko zapravo može ovaj tim, ali jedno je sigurno, uživaću u svakom momentu koji sledi, a verujem i mnogo vas. Potrebno je vreme, Mikel je jedini sa ove liste koji je imao tačno na koga da se ugleda, dobio je „VIP“ ulaznicu i u potpunosti iskoristio sve njene prednosti. Procenat pobeda, i to da spomenem – 58.5%.

I šta kažete, ko bi rekao da ću ovako pisati o Vijeri, Lampardu, Džerardu i Arteti, ali kao trenerima?

Ja ne bih, u to sam siguran.

Siguran sam i da ću naredne sezone u tekstu na ovu temu pisati o Vensanu Kompaniju. Da li kao menadžeru Barnlija u PL ili menadžeru nekog drugog kluba u PL još ne znam?

Dulle Varney