Kralj tenisa i najbolji srpski sportista u istoriji Novak Đoković je ispunio san. Kao olimpijski šampion je ponosno slušao himnu „Bože pravde“. Oborio je sve granice, postao najstariji osvajač zlata u tenisu u istoriji Igara. Sada je vreme za slavlje.
Brazil: Na meču Internasional – Palmeiras, naša kladionica nudi kvotu 2.50 za igru ug 3+.
Novak se na konferenciji za novinare pojavio ogrnut zastavom naše zemlje.
MISLIO SAM DA JE NOŠENJE ZASTAVE…
– Najposebniji osećaj, mislio sam da je nošenje zastave kada sam nosio zastavu na otvaranju u Londonu najbolji osećaj koji sportista može da oseti, sada sam shvatio da je to ovaj momenat, najveći koji jedan sportista može da oseti. Nositi srpsku zastavu me motiviše kao ništa drugo – rekao je Novak.
Bilo mu je ovo prvo olimpijsko finale.
– Osvojio sam bronzu 2008. posle nisam mogao da pređem prepreke u polufinalu i da dođem do medalje, sada u 37. godini, protiv 21-godišnjeg, najboljeg na svetu, kada sve to pogledam, ovo je najveći uspeh u mojoj karijeri.
Osvrnuo se na ceo tok sezone.
– Spremio sam se za Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre, da budem na vrhuncu svojih sposobnosti. Povreda koju sam dobio na Rolan Garosu me je malo omela, ali igrao sam finale Vimbldona, što nisam očekivao. Bio sam tada izdominiran u finalu, ali znao sam da sam ovde drugačiji igrač u smisli kako se krećem, to mi je bilo bitno zbog samopouzdanja i zbog kretanja i zbog igre. Nije mi bila potrebna motivacija, jer nema veće motivacije od toga boriti se za svoju zemlju. Prve dve runde, znao sam posle toga da je ovo moja šansa, kada sam prošao polufinale, to je bilo olakšanje, osetio sam se kao da sam osvojio turnir, ali sam želeo zlato. Znao sam da moram da se popnem na vrh najviše planine, jer je Alkaraz bio prepreka.
TAKVU EMOCIJU NIKADA NISAM OSETIO
O finalnom meču…
– Znao sam da će biti drugačiji meč u odnosu na Vimbldon, mislim da je fer što su oba seta završena u tajbrejku, neverovatan nivo i od njega i od mene. Čerstitke za njega, pokazao je, gurao je sebe do krajnjih granica, i ja sam isto to radi. Pokušavao sam da se fokusiram na naredni poen, kada sam video da je onaj poslednji forhend prošao, to su bile emocije kakve nikad pre nisam osetio na teniskom terenu.
Potom je dodao:
– Uvek je bilo sumnji tokom karijere, ali na kraju je samo bilo pitanje kada će se nešto desiti. Igre su svake četvrte godine, znao sam da imam 37, da ne znam koliko ću još šansi imati, morao sam da se nosim sa tim, da utišam svu buku oko mene i da se fokusiram na ono što moram na terenu, to je najveća bitka, presrećan sam što sam to uspeo i to protiv momka koji je najbolji na svetu trenutno. Sve što sam osetio u tom momentu je prevazišlo sve ono što sam pre toga osetio. Biti na terenu uz srpsku zastavu koja se podiže, slušati himnu, ništa ne može to da nadmaši.
Ostavio je prostora da se pojavi i kroz četiri godine u Los Anđelesu. Čak je i njegov nekadašnji trener Marjan Vajda nedavno to nagovestio.
– Zato je Marjan rekao, jer me dobro zna. Kao i moji roditelji. Tačno je, igrao bih. Ja i dalje želim da igram u Los Anđelesu, uživam da igram za Srbiju, da budem deo olimpijskog tima.
OD AJPEDA U HOLANDIJI DO ZLATA U PARIZU
Na pitanje da li je njegova karijera sada kompletirana, odgovorio je:
– Da i ne. Jeste, kompletirana jer sam sa ovim zlatom sve osvojio. Ali nije, jer ja volim ovaj sport, volim takmičenje, svaki dan kako treniram, podižem i unapređujem telo. Ovaj sport mi mnogo znači, trudim se da vratim sportu, odlučnošću i radom, trudim se da radim jače nego bilo ko drugi od mlađih tenisera. Ne znam za budućnost, želim da budem u sadašnjosti, da budem u ovom momentu, bilo je ovo dugo putovanje, mnogo sna da dođem do zlata, sada je vreme za slavlje.
Prisetio se i prvog trofeja u karijeri.
– Sećam se prvog trofeja u Holandiji, moj trofej je bio Ajped. Malo je drugačije kada držiš zlato oko vrata. Ali je posebno, jer je bio prvi profesionalni trofej. Neverovatno putovanje, tada je moja supruga Jelena bila na terenu kao devojka, bio je i Marjan Vajda, Holandija mi uvek ostaje u srcu.
REKAO SAM: SLAVA BOGU
Otkrio je i šta je izgovorio na terenu.
– Rekao sam: Slava Bogu. To je ono što sam rekao, najvećem svevišnjem kome sam zahvalan.
Upitan je i kako se oseća čovek koji je osvojio sve.
– Kao da sam na vrhu najviše planine na svetu, osećaj je nezamenljiv, kao nijedan koji sam osetio pre. Do ovih fana je najbolji osećaj bio na otvaranju Olimpijskih igara, kada sam nosio zastavu u Londonu, sada je ovo nadmašilo sve, onaj poslednji poen, nikada takve emocije nisam doživeo.
Opisao je i osećaj dok je slušao i pevao himnu.
– Suze radosnice, samo sam se smejao, gledati zastavu dok himna odjekuje, nema lepšeg osećaja, ništa ne može da me učini ponosnijim, ovo nadmašuje i Dejvis kup, zato sam toliko želeo ovo zlato, svi znaju to, koliko sam truda učinio, nastavio bih u Los Anđelesu da nisam sada uspeo, našao bih način da se podmladim, ta neka ludačka želja i podrška naroda koju osećam kada učestvujem na Olimpijskim igrama.
Prisetio se Tokija i rekao da je u polufinalu protiv Zvereva „ostao bez goriva“. Istovremeno je uporedio period od Vimbldona do Pariza.
– Ovde sam došao svežiji, bolje sam se spremio, sve je bilo drugačije, iako sam izgubio finale Vimbldonu, znao sam da ću biti ovde kao zver.
PREPUŠTAM SE SLAVLJU
Iskreno kaže da se sada prepušta slavlju.
– U ovom trenutku ne razmišljam apsolutno ni o čemu, ni turniru, ni o reketu. Samo da ovo zlato bude tu gde jeste, da proslavim u selu sa sportistima, nadam se da će dosta njih biti tamo i oni koji učestvuju uzmu pelcer i da im doneseM sreću i obraduju Srbiju, ne znam. Ima neka ceremonija, videćemo. Ne znam, slaviću, veseliću se, biću sa najbližima i to je to. Šta više i reći.
Ćerkica Tara je sve vreme držala papir na kojem je pisalo „Tata je najbolji“.
– To nisam video, to su mi rekli, nisu mi najavili da će to uraditii. Ponosan sam, ako me tako vide moja deca, meni je najvažnije da misle da sam ja najbolji tata, da li sam teniser ili ovo ili nešto treće, to nije bitno. U njihovim očima želim da budem tata sa kojim žele da provode vreme i koga vole. Nema lepšeg osećaja da sve ovo doživim uz sportski vrhunac uz njih tu – rekao je Novak Đoković.
Čovek sve objasnio. I sve je položeno po prioritetima. Najbolji otac je najvažnija životna misija svakog roditelja, oa tako i njegova. Nike svaka čast i veliko H V A L A za sve što si učinio u životu da nam doneseš radost. Ti i Nikola Tesla ste 2 najveća čoveka koji su hodali ovom zemljom.