Iz Brazila je stigla očekivana vest: umro je Pele. Otišao je nekrunisani ali opšte priznati kralj fudbala. Neću reći da sam ga poznavao, ali neću slagati ako kažem da sam nekoliko puta razgovarao sa njim. Nisu to bili intervjui „jedan na jedan“ jer je uvek bio okružen gomilom novinara, ali meni je odgovorio na svako pitanje.
Moj ulaz bilo je ime Dragana Džajića koga je Pele poznavao i cenio. Osim što sam pričao sa njim imao sam zadovoljstvo da ga gledam uživo prilikom gostovanja Santosa u Beogradu 1968. (3:3 sa Zvezdom) i mnogo puta na TV.
Tekst koji sledi moje je sećanje na fudbalskog velemajstora zbog koga su mnogi zavoleli fudbal.
Brazil – prvi put u žutim dresovima – počeo je Mundijal u Švedskoj 1958. sigurnom pobedom od 3:0 protiv Austrije, ali je 0:0 remi sa Engleskom probudio sumnje i strah od moguće eliminacije ako se ne pobedi SSSR. Bila je to prva utakmica u istoriji Mundijala bez golova. Brazil je prva dva meča igrao bez Garinče i tada 17-togodišnjeg Pelea. Legenda kaže da je pred treću utakmicu Đalma Santos, u ime grupe starijih igrača, rekao selektoru Visenteu Feoli:
–Ili ćeš da staviš u tim Garinču i Pelea, ili mi nećemo da igramo…
Feola nije imao kud, popustio je. U prva tri minuta Brazil je vodio sa 1:0 golom Vave, a Garinča i Pele su pogodili stative! Na kraju je bilo 2:0, Brazil je prošao u četvrtfinale zajedno sa Sovjetskim Savezom koji je u naknadnom meču pobedio Englesku sa 1:0 jer su grupu završili sa po tri boda i istom gol-razlikom 4:4. Iako tog 15. juna 1958. nije dao gol, tog dana rođena je fudbalska zvezda koja će u narednih četvrt veka obeležiti fudbalski svet.
Suštinu njegove popularnosti izrazio je svojevremeno bivši američki predsednik Džon Kenedi. Prilikom upoznavanja sa Peleom samo je rekao: „Ja sam predsednik SAD, a vi ne morate da se predstavljate“.
ZARAĐIVAO DVA DOLARA DNEVNO
Rođen je 23. oktobra 1940. u mestu Tres Korasaos (Tri srca), država Minas Žerais. Otac Žoao Ramos do Nascimento, poznatiji kao Dondinjo, igrao je fudbal u Fluminenseu i Atletiko Mineiru, ali je rano završio karijeru zbog teške povrede ligamenata. Mali Edson prvo je pokazao talenat na ulici, zatim u sali igrajući mali fudbal. Valdemar Brito, učesnik Mudnijala 1934. u Italiji, prvi je video njegov ogromni potencijal i ubedio roditelje da treba da ostavi fabriku cipela u kojoj je zarađivao dva dolara dnevno i posveti se fudbalu.
U Santos je stigao kao junior, posle nekog promašenog penala hteo je da napusti klub, ali nisu mu dali. U prvom timu Santosa debitovao je 7. septembra 1956. protiv ekipe Kubatao. Nije još imao punih 16 godina. Na debiju je dao gol. Tako je počela jedna brilijantna karijera. Nepunu godinu posle debija u Santosu debitovao je i u reprezentaciji Brazila. Selektor Visente Feola pozvao ga je za meč protiv Argentine na Marakani 7. jula 1957. Brazil je izgubio sa 2:1, a počasni gol dao je 17-godišnji debitant Pele…
Od senzacionalne pojave na Mundijalu u Švedskoj 1958. do krune karijere na SP u Meksiku 1970. Pele je stekao status najboljeg igrača sveta. Prvo je to bilo nezvanično, kao rasprostranjeno, ali i opšte prihvaćeno mišljenje. Godine 2000. dobio je to i „napismeno“, FIFA ga je proglasila najboljim fudbalerom 20. veka. Godinu dana ranije Međunarodni olimpijski komitet odao mu je još veće priznanje – proglasio ga je najboljim sportistom 20. veka!
ŠAMPION SVETA SA 18 GODINA
Suva statistika kaže da je odigrao 1.366 utakmica i dao 1.282 gola (0,93 po meču). Za Brazil je igrao 107 puta, ali mu se kao zvanične utakmice vode 92. Dao je 77 golova. Drži rekord brazilske lige sa 541 golom. Sa 17 godina bio je golgeter u šampionatu Paulista, sa 17 je debitovao u reprezentaciji, sa nepunih 18 bio prvi put prvak sveta kao najmlađi šampion u istoriji Mundijala. Odigrao je 831 zvaničnu utakmicu i dao 760 golova. Znatno više od Gerda Milera (650), Ferenca Puškaša (680) ili Romarija (665). Sa prijateljskim mečevima stiže se do 1.366, odnosno 1.282 gola. Jubilarni 1000. gol dao je, iz penala, na Marakani 19. novembra 1969. u 23,11 na utakmici Vasko-Santos 1:2.
U svojoj autobiografiji objasnio je da je prvo ime dobio po pronalazaču Tomasu Edisonu. U krštenici mu piše da je „Edison“, ali je u Brazilu u upotrebi ime Edson. U istoj knjizi Pele navodi da je zapravo rođen 21. oktobra a ne 23. kako mu svuda piše, ali ne zna razlog tog dvodnevnog „podmlađivanja“
Imao je sve: tehniku, brzinu, dribling, šut obema nogama, skok, osećaj za prostor, za asistenciju, maštu. Sa Mundijala iz Meksika više se pamte dva njegova poteza (pokušaj loba čehoslovačkog golmana Viktora sa centra i varka telom urugvajskog čuvara mreže Mazurkijeviča) koja nisu završila golovima, nego pogoci kada ih je postizao. Nosio je dresove samo dva kluba, Santosa od 1956. do 1974. i njujorškog Kosmosa od 1975. do 1977. u jednom od prethodnih pokušaja „pelcovanja“ fudbala u SAD. Iz tog vremena datira izjava Vernera Rota, Peleovog saigrača u Kosmosu: „Najteže nam je bilo da na treningu ne stanemo da bismo gledali njega“. Urugvjaski pisac Eduardo Galeano napisao je da kad je Pele izvodio slobodan udarac protivnički igrači u živom zidu okretali su mu leđa kako ne bi propustili gol!
1968. IGRAO U BEOGRADU
Igrao je jednom u Beogradu, 1968. u prijateljsko meču Crvena zvezda – Santos (3:3), a reprezentacija Jugoslavije imala je čast da igra na njegovom oproštajnom meču od dresa reprezentacije. Bilo je to 18. jula 1971. u Rio de Žaneiru, bilo je 2:2. Lukavi Brane Oblak uzeo mu je dres u poluvremenu, a onaj drugi završio je u rukama Miroslava Pavlovića. Imao sam zadovoljstvo da dva puta razgovaram sa Peleom, prilikom žreba za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. i na proslavi 100 godina „Mundo deportiva“ 2006. Privilegija.
Mnogi savremenici priznaju mu primat: Alfredo di Stefano je rekao da je „Pele bio bolji od svih“. Sesar Luis Menoti, selektor Argentine 1978, izjavio da je „Pele bio najveći“, Franc Bekenbaur misli isto… Romario je izjavio da bi „fudbal trebalo da se zove Pele“ a italijanski bek Burgnič bio je veoma iskren kada je rekao:
– Pre utakmice sam verovao da je i on samo čovek od krvi i mesa, kao ja. Posle meča sam shvatio da sam bio u zabludi.
Krojf je za Pelea rekao da je „jedini igrač koji je nadmašio granice logike“ Neki inspirisani novinar jednom pilikom se zapitao „kako se piše bog“ i odmah sam dao odgovor: Pele.
Možda je zanimljiva priča o nadimku koji nosi. Jednom je rekao da ga je dobio u školi i da mu se nije dopao. Udario je druga koji ga je tako nazvao i zaradio kaznu. Nije mu se dopao jer na portugalskom ne znači ništa, ali je kasnije otkrio da na hebrejskom njegov nadimak znači „čudo“. Ispričao je da je kasnije navikao da živi sa dve ličnosti u sebi. Jedna je bila Edson za prijatelje i familiju, druga Pele za fudbalski svet.
Godine 1981. bio je jedan od aktera čuvenog filma Džona Hjustona „Bekstvo u pobedu“ u kome grupa savezničkih vojnika u nemačkom zarobljeništvu koristi fudbalsku utakmicu protiv nemačkih oficira i vojnika za beg iz logora u Francuskoj…
Pele je bio fudbalski umetnik. Bilo je mnogo velikih igrača u istoriji najpopularnijeg sporta, ali samo je jadan bio Pele. U Švedskoj 1958. ga je nosio talenat, u Čileu 1962. i Engleskoj 1966. su ga nemilosrdno tukli, u Meksiku 1970. je bio na vrhuncu moći, popularnosti, kreativnosti…Bio je, i ostao, „O Rei“. Kralj fudbala.
PROČITAJTE JOŠ:
PRE PELEA JE “10” BIO SAMO BROJ Od slavnog brazilca se oprostili Nejmar, Mesi, Mbape… (FOTO)
Crvena zvezda se oprostila od Pelea i prisetila legendarnog meča
Kenedi ili Regan, dogovorite se