NOVOGODIŠNJI INTERVJU Ajzea Kenan: U Zvezdi sam zbog Janisa, želim da uradimo stvari koje nikada ranije nisu urađene! Teodosić najglasniji, Davidovac najzabavniji

Košarkaš Crvene zvezde Ajzea Kenan bio je gost MaxBet-a i u eksluzivnom novogodišnjem intervjuu govorio je, između ostalog, o razlozima svog dolaska u Zvezdu i životu u Beogradu, uticaju uragana Katarina na njegov životni put, svojim idolima i omiljenih saigračima i kako je jednog od njih doveo u Zvezdu, ali i o ličnim borbama koje je vodio u prethodnoj godini.

---

EVROLIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Crvene zvezde protiv Baskonije (20:30) je 2.20.

---

Vreme je praznika, vreme i novogodišnje euforije na ulicama Beograda koja znači i novogodišnje gužve na ulicama prestonice. Zakasnio je zbog toga Ajzeja Kenan, košarkaš Crvene zvezde, na ranije dogovoreni razgovor u studiju MaxBet-a, ali zakasnio je i na trening istog tog dana pa smo u duhu praznika i praštanja imali razumevanja

– Izvinite na kašnjenju, moja je krivica -rekao je Ajzea Kenan na ulasku u studio, a kada se smestio i bio spreman za priču prvo pitanje je bilo baš to – kako se snalazi i kako živi u Beogradu?

BEOGRADSKI DANI

– Ide dobro. Znate, vreme se promenilo. Sada počinje prava zima, saobraćaj se odvija sporo, ali grad je dobar, lep. Mojoj porodici je udobno i meni je udobno. Znate, samo pokušavam da učinim sve što mogu da ostanem zdrav i da ostanem na raspolaganju da bih mogao da pomognem timu.

Šta vam se posebno dopada, a šta vam ne prija u glavnom gradu?

– Ono što mi se sviđa je taj gradski život, pruža puno. Živo je, ljudi cirkulišu i koriste javni prevoz, a ima i baš lepih restorana ovde. I nije tako velik, znate, ništa mi ne izgleda predaleko. Ono što me muči jedino jeste zima i sneg, to ne volim pa se trudim samo da ostanem unutra gde je toplo i iskoristim najbolje od toga. Kad padne sneg ponekad izađem sa svojom ćerkom i samo se igram.

Grudvate li se kao saigrač Kodi sa navijačima?

– Hahaha, ne. On je pokrenuo grudvanje, ali se držim dalje od toga.

Gde pijete kafu i koje vam je omiljeno mesto u Beogradu?

– Iskreno, ne pijem kafu, što je verovatno nekima čudno. Nađem neka dobra mala mesta za jelo. Recimo, mesto koje mi je Nedović preporučio, Franš, je jako dobro. I ima ih još nekoliko.

Možete li da uporedite stil života  u Beogradu sa onim u Kazanju, Istanbulu i Atini?

– Drugačije je. Kazanj je imao svoj ukus. Atina ima svoj šmek sa plažama i toplim vremenom. Tako i Beograd ima svoj stil, nekako je više grad i kao što sam rekao, ovde imam svoja mesta na kojima mi je veoma ugodno.

BILOKSI, KATARINA I U SVEMU TOME – KOŠARKA

U košarku ste se zaljubili u Biloksiju, gradu u saveznoj državi Misisipi. Postoje li neki dublji razlozi za takav izbor?

– Da, to mi je bilo u krvi. Moja mama je igrala košarku, čak i kada je bila trudna sa mnoma sve dok nije dobila udarac laktom. To me je, pretpostavljam, malo potreslo kao bebu. I moj otac je igrao košaru, takođe, tako da sam počeo da igram kao dete sa nekih 6-7 godina. Pratio sam svog oca koji mi je pomagao na tom putu, pokazivao mi  neke stvari koje treba da uradim da bih bio dobar igrač. Moj idol je u to vreme bio Alen Ajverson, gledao sam dosta njegovih utakmica, broj 3 je zbog njega. To je bio igrač na koga sam se ugledao pored mog oca, koji takođe nije bio previše visok već igra više na srce, takmičarski. Igrao sam i američki fudbal – priseća se Ajzea Kenan.

Vaš otac je u jednom intervjuu rekao da ste bili veoma dobar kvoterbek?

– Da! Igrao sam (američki) fudbal, ali izabrao sam  košarku jer me je baka naterala da se odlučim. Nisam mislio da ću narasti da budem dovoljno visok da budem NFL tip, kvoterbek, pa sam ostao u košarci i uspelo je. Bio sam prilično dobar i dobio sam stipendiju.

Bezbrižno detinjstvo prekinuto vam je uraganom Katarina. Spasili ste se na trećem spartu crkve, u kojoj ste se sakrili. Šta možete da kažete o tom periodu?

– Taj period mog života naučio me je da ne cenim materijalne stvari. Znate, kada sam prošao kroz uragan Katrina imao sam 14 godina, bio sam dete i sve što sam znao je da se igram i budem sa svojim prijateljima. Kada dođe prirodna katastrofa, to je nešto što ne možete da kontrolišete i doživite da vidite prijatelje i ljude sa kojima ste odrasli da nisu više među živima, tad znaš da gubiš. Izgubili smo i našu kuću i sve iz nje i to me je naučilo da cenim život i više vrednujem ljude i svoje bližnje jer je to najvažnije, dok materijalne stvari mogu da nestanu za tren oka – svestan je Ajzea Kenan.

Da li su vas ti događaji očvrsnuli i spremili vas za sve izazove?

– Upravo tako. Važno je da čuvaš svoju porodicu i da je držiš blizu, a ako želiš da to povežeš sa košarkom izgradi vezu sa svojim saigračima jer će biti uspona i padova tokom cele sezone i znajte da se nikad ne radi o jednoj osobi, već vam treba svih 15 igrača iz tima da dostignete krajnji cilj. To morate da razumete i da pomognete da svi ostali iz tima razumeju, a ja se trudim da učinim sve što mogu da pomognem timu i pomognem mojoj braći napolju.

NBA KAO OSTVARENI SAN

Bili ste koledž zvezda, pa je odlazak u NBA bio samo logičan sled događaja?

– Znaš, uzeo sam ono što sam naučio u tim trenucima i samo to primenio na svoj svakodnevni život, svoju karijeru, moju školu. Bio sam uspešan, igrao sam na najvišem nivou, još igram na najvišem nivou i veoma sam zahvalan i blagosloven zbog toga.

Profesionalni ulazak u košarku desio se na Univerzitetu Marej stejt?

– Želeo sam da odem negde i pravim ime. Da izađem iz moje države, izađem iz zone komfora. Treneri su mi dozvolili da budem ono što jesam, a imao sam sjajne saigrače sa kojima sam jako blizak i dan danas. Oni su mi pomogli, ja ne bih bio u ovoj poziciji bez njih. I oni to znaju, razgovaramo često o tome.

Osvojili ste tri konferencijske titule, imate dva učešća na NCAA turnirima, a povučen je i vaš dres što predstavlja potvrdu kvaliteta?

– I pomogao sam nekim momcima koji su došli iza mene, da mogu da ostvare svoj san i odu u NBA, a među njima su Dža Morant, Kameron Pejn i još neki momci kojima i danas pričam. Oni su moji, moja braća.

Imali ste solidnu NBA karijeru, tokom koje ste nosili dresove Hjustona u dva navrata, Čikaga, Filadelfije, Milvokija i Minesote?

– Imao sam trenutke kada sam igrao sjajnu košarku u NBA, a onda sam imao trenutke kada sam bio gledalac. Morao sam da učim od starijih momaka i da prihvatim taj deo učenja i razumevanja igre. Imao sam prilike da igram i sa dosta ljudi iz Kuće slavnih. Znate, bio sam blagosloven što sam mogao da igram sa momcima kao što su Ražon Rondo, Džejms Harden, Džimi Batler, Dvejn Vejd, Karmelo Entoni, Pol Džordž… To mi je zaista pomoglo da primenim mnogo stvari koje sam video od njih, mnogo stvari koje sam naučio od njih primenio sam na svoju igru. Nekako sam tokom svoje karijere, mogao sam da doživim, znate, pomalo od svega – priča Ajzea Kenan.

Ta jedna sezona u Finiksu imala je srpski šmek, pošto ste bili deo tima koji je kao glavni trener predvodio Igor Kokoškov?

– Da. To je bilo dobro. Znate, doneo je neki evropski stil u NBA u to vreme sa svim akcijama, kombinacijma, stilom treninga. Bila je neka nova forma, drugačija. Sve to mi je pomoglo da budem spreman za ovo u Evropi.

U EVROPU DA BI SE DOKAZAO SEBI

Posle teške povrede, odnosno preloma skočnog zgloba, izbor je pao na Uniks iz Kazanja?

– Trebalo mi je neko vreme da se vratim. Želeo sam da igram i da pokažem da sam uvek u stanju da budem igrač kakav sam bio pre povrede. Došao je Kazanj i zaista mi je otvorio vrata u Evropi. Dobar trener Priftis, dobri saigrači poput Džona Brauna koji mi je i sada ponovo saigrač. Kao što sam rekao, to igranje u Kazanju mi je otvorilo mnoga vrata, dalo šansu da se razvijam i učim na svojim greškama i pripremilo me je za Evroligu.

To izvesno nije bilo lako, s obzirom da ste stigli iz Amerike, gde je košarka ipak bitno drugačija od evropske. Kako vi vidite te razlike?

– Da. Definitivno. NBA je potpuno drugačija igra od Evrope, a i pravila su drugačija. I atletizam i brzina su drugačiji. Znate, tri su glavne stvari kada pričate o košarci – atletizam, brzina  i pravila igre, pre svega u smislu vremena jer je četvrtina duža, utakmice su duže. Sveukupno gledano, to su dve različite igre i svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Ja sam Amerikanac, tako da uvek naginjem NBA stilu više nego evropskom, ali u stanju sam da se prilagodim i igram obe – smatra Ajzea Kenan.

BEOGRAD I ZVEZDA KAO SUDBINA

Jednu od boljih utakmica u dresu Uniksa odigrali ste u Beogradu, u legendarnom Pioniru, protiv svog sadašnjeg kluba Crvene zvezde novembra 2021. godine. Ubacili ste pet “trojki“ i ukupno 17 poena?

– To je bio prvi put da sam ikada bio u areni u Evropi sa takvim tipom navijača i takvom atmosferom. Samo se sećam, stajao sam na terenu i gledao okolo. Vau! Govorio sam sebi – da sam na drugoj strani, za ovo bi bilo zabavnoda se igra. I kada ubrzamo vreme,  sada sam ovde i uvek se tog momenta setim kada odem u tu halu. Zaista sam zahvalan i blagosloven što imamo takvu vrstu, takvu bazu navijača i obožavatelja iza nas. To te stvarno motiviše  gura da izađeš i daš sve od sebe.

Da li je to bio jedan od razloga zbog kojeg ste se prošlog leta odlučili da potpišete ovde? Ko vas je regrutovao – trener Janis ili neki od bivših saigrača Bolomboj, Petrušev ili Holand?

– Džon je moj čovek – kroz širok osmeh izgovara Ajzea Kenan i nastavlja: Ključan je bio razgovor sa trenerom Janisom. Prvog dana kada smo pričali stavio je pred mene sve i objasnio šta pokušava da uradi sa timom, kako se ja tu uklapam, kako mogu da pomognem  i šta očekuje od mene. Imali smo sjajan razgovor i želeo sam da probam da nastavim da pobeđujem na visokom nivou, da dam sebi šansu da uđem u plej-of Evrolige i pokušam da osvojim titulu – iskreno će Ajzea Kenan.

Znači, bilo je reči o tako velikim stvarima?

– Da. Mislim, ako ne pričaš ili imaš velike ciljeve, želju da ostvariš velike stvari, zašto onda to radiš? Znamo da je to dug put, ali idemo korak po korak. Sve mora da se složi, da dođe na svoje mesto, ali njegov misaoni proces i njegova ideja su bili nekako  na istoj liniji sa onim što sam ja želeo. Beograd je dobar grad, Crvena zvezda je sjajna organizacija i ko ne bi želeo da bude deo toga? Takođe, želeo sam izazov, izazov da dođeš i pokušaš da uradiš neke stvari koje nikada ranije nisu urađene. Želeo sam da budem deo toga – objasnio je Ajzea Kenan proces svog izbora sjajni američki šuter.

Očekivanja navijača i pritisak koji iz toga nastaje su veliki?

– Tako je, očekivanja navijača su na vrhuncu, ali mi to ne smeta. Samo želim da učinim sve što mogu da pomognem timu da bude uspešan – kaže Ajzea Kenan i onda iznosi svoj doživljaj sa beogradskog večitog derbija:

– Svi derbiji su zabavni i volim ih. Navijači su veoma motivisani, žele da uđu i da napadnu protivničke ekipe. To je “pljačkaška utakmica“ i svi znamo koliko emocija ima u toj igri.

Imali ste neke veoma dobre utakmice ove sezone, kao  što je recimo bila ona u Bolonji. Mnogi navijači se pitaju  može li Ajzea da pruža više takvih partija u drugom delu sezone i novoj godini?

– Naravno. U svakoj utakmici želim da budem takav, da imam tu vrstu vatre, ali svaka utakmica je drugačija i to navijači moraju da razumeju.  Svaki tim pravi strategiju, mnogima sam u fokusu, ali želim da kroz taj njihov fokus i prođem na svakoj utakmici. Kao što sam rekao, ne radi se uvek o meni. Ponekad će to da budu moji saigrači, a ponekad ću to da budem ja. Dajem sve što imam u svakoj utakmici na najbolji način na koji mogu, ali na kraju krajeva – ja sam čovek, nisam savršen, ali težim ka savršenstvu, želim da budem u prvoj liniji i da se borim za svoj tim – iskreno će Ajzea Kenan.

NEDOVIĆ „KLASIĆ

Nekada ste i žrtva taktike trenera Sferopulosa i njegovog stručnog štaba, kao što je to bio slučaj su Barseloni?

“Tačno. I, znate, svi moraju to da razumeju. Na kraju krajeva i ja imam šefa. Dakle, šef dolazi sa planovima igre na svakoj utakmici, a on nije da Ajzea ili bilo ko drugi postigne mnogo poena, već je to timski plan da se pobedi svaka utakmica, a svaka je drugačija.

Vi i Nedović ste birani na istom draftu, 2013 godine. On je bio broj 30, a vi 34. Sećate li ga se iz tog vremena?

– Iskreno – ne. Mislim da smo bili u različitim godinama. I on je bio u ’13? Nisam ni znao to, kunem se. Nisam ga ni poznavao iz tog vremena, a nismo ni pričali o tome.

Pričajte nam malo o ostalim saigračima iz Zvezde, tu ste već nekoliko meseci. Ko je nazabavniji momak u timu?

“Deki (Davidovac). Znaš, Deki je prilično zabavan. Mislim, svi moji saigrači su dobri momci, ali sa Dekijem je uvek smeh.

Na terenu je prilično hladan u važnim trenucima, kada treba da se ubaci slobodno bacanje ili trojka za pobedu u Barseloni?

– Moglo bi se reći da je brat. Znate, on je sa nama bez obzira da li igra ili ne igra, uvek je tu.

Ko su najjači momci u timu, ili ko je najjači igrač u timu.

– Ja ću  reći da sam to ja, imam osečaj da sam prilično čvrst – kroz smeh će Ajzea Kenak pre nego što je nastavio: -Mislim, imamo dosta takvih. Kalinić je jak, Kodi je jak, Džon Braun je jak, Bolomboj isto. Branko (Lazić) je super čvrst. Imamo mnogo ljudi u našem timu koji su čvrsti i teško mi je da izdvojim samo jednog.

Ko je najglasniji momak u svlačionici?

– Očigledno je da je to Teodosić. On zna mnogo i uvek priča, ali, svi se oglase kada je to potrebno i niko ne prelazi granice.

Spomenuli smo već nekoliko puta vašeg prijatelja Džona Brauna, sa kojim ste vrlo balizak prijatelj, a rašireno je mišljenje da ste upravo vi imali ulogu generalnog menadžer i posrednika u njegovom dolasku ovde?

– Mi smo dobri prijatelji. Stalno pričamo, pa me je on obaveštavao o njegovom napretku i oporavku posle operacije ramena. Mislio da sam da je to dobra ideja i samo sam rekao ljudima iz kluba još tokom priprema pred početak sezone da će moj dobar prijatelj da bude dostupan negde u januaru, ne znajući ni kakav će da bude tim niti kako će stvari da se odvijaju. Sledeće što znam – on je bio ovde.

I Braun je imao pozitivno iskustvo sa navijačima Zvezde u Beogradu i atmosferom koju oni prave?

– Da. Bili smo zajedno u Uniksu kada smo igrali ovde. I on se toga seća i želeo je da igra tu, želeo je da bude deo velikog kluba sa velikom bazom navijača. Hteo je to da doživi pa sam mu rekao  – “Hej, onda treba da dođeš ovde.“. Tako je i bilo na kraju.

RUČAK SA IDOLOM AJVERSONOM I ŠTA SE DESILO SA SLUKASOM

Zbog Alena Ajversona nosite broj tri na dresu, ali zbog njega imate i pletenice?

– Kada sam trejdovan u Filadelfiju, išao sam u restoran „TGI Fridays“ i jednom prilikom nasumično sam naleteo na njega. Bio sam zapanjen da takva NBA legenda posle svega što je uradio za taj grad sedi tu. Ručali smo zajedno, popili po čašu vina zajedno, razgovarali. Stvarno je normalna osoba i od tada je uvek bio tu da sasluša, ali i posavetuje.

Neizbežno pitanje je sukob, ili rasprava, koju ste prošle sezone imali sa Kostasom Slukasom, tokom finala grčkog prvenstva. Gestikulacija je imala novčanu konotaciju. Šta se tu zapravo dogodilo? Da li ste se kojim slučajem osećali izdano?

– Iskreno, nije me bilo briga, znaš, što je otišao u Panatinaikos. To nema veze sa mnom i sa tim problemima koje imaju Olimpijakos i Panatinakos. Njegov odlazak tamo mi uopšte nije smetao. Znate, bili smo iznenađeni. Znate, bili smo iznenađeni što je otišao tamo, iako smo znali da nije zadovoljan svojom pozicijom u našem timu. Dakle, njegova je odluka da ode, to je bilo van moje kontrole, ali u isto vreme kada jednom to uradite znate šta to povlači sa sobom. I sad došle su te utakmice, on je dobar igrač, ja sam dobar igrač… On se osećao dobro jer su upravo osvojili Evroligu. Da skratim, mnogo je pričao tokom igre.

Dakle, bilo je “trash-talk“-a?

– Da, da. Mislim da smo mi u tom trenutku vodili, a on je stalno nešto pričao. Rekao sm mu “Hej, znaš, srećan sam zbog tebe. Srećan sam što si mogao da uradiš sve što si uradio, ali Slukas, i ja imam novac kao što ga imaš i ti. Ti igraš i ja igram“. Imao sam osećaj da mogu da ga isprašim, da ne upotrebim neku drugu reč sada. Znate, on je takmičar, ali i ja sam takmičar. Kada je utakmica bila gotova nisam se više obazirao na to iako su navijači i sve društvene mreže o tome uveliko pričali. Postala je velika stvar, ali kada se utakmica završila, zaboravio sam na to i nisam otišao kući misleći na njega, već sam otišao sam kući svojoj porodici i nastavio dalje – izneo je Ajzea Kenan svoje viđenje tog događaja.

NEŠTO VELIKO U 2025.

Znamo da ste imali teške gubitke u 2024. godini, na privatnom planu. Kako ćete da je pamtite?

– Bila je to sjajna godina za mene i moju porodicu. Imam dve zdrave ćerke i moja porodica je na dobrom mestu. Na kraju godine sam izgubio neke veoma bliske prijatelje, ljude koji su imali uticaj na u moju karijeru i mopj život. Znate, ti ljudi su zaista verovali u mene, gurali su me i uvek su bili tu tokom karijere i tokom odrastanja. I, znaš, sve sam ih izgubio za svega mesec dana…

Pogodilo vas je to očigledno, odrazilo se verovatno i na neke vaše igre u tom periodu?

– To je zbog toga, iako se trudim da ne dozvolim da to utiče na moj posao. Na kraju krajeva, ja sam živ čovek. Morao sam da nastavim dalje, da radim svoj posao i pokušam da ga uradim na najbolji način na koji mogu. Nisam tip koji traži izgovore. Kada je vreme da se ide na posao trudim se da budem tu, prisutan, i budem najbolji što mogu. Posle posla, znaš, odem kući i budem sa porodicom, tugujem i razgovaram sa ljudima sa kojima treba da razgovaram i oni mi pomažu. Pomogli su mi i saigrači. Trudim se i pokušavam da ne pokažem ništa od toga, nikome. U isto vreme imam poštovanje prema ljudima koje više nemam. Sve to je deo života i svi su sada na nekom boljem mestu, a ja ih imam u sebi i nosim ih sa sobom gde god da idem, uzdignute glave.

Kada pogledate svoju trenutnu situaciju, ona je takva da igrate u velikom klubu sa dugom i bogatom istorijom. Kako vas to nasleđe motiviše i gde vidite Crvenu zvezdu u 2025. godini?

– To me motiviše. Sviđa mi se i želim da budem deo ostvarivanja nečega što nikada nije urađeno u ovom klubu. Imamo i bazu fanova da to uradimo. Mi ne možemo da predvidimo budućnost, ali zaista imam dobre saigrače, imamo sjajne trenere i stručni štab koji veruje u ovaj tim. Biće tu dobrih utakmica, biće i loših, ali kroz sve prolazimo zajedno.  Oni navijači koji su zaista uz nas i zaista nas podržavaju, znajte, mi to cenimo i nadamo se daće nastaviti da nas podržavaju. Do onih koji nas podržavaju samo kad ide dobro, a pričaju loše kada ne ide kako treba, do njih mi stvarno nije stalo. Mi smo fokusirani i naporno radimo svaki dan u pokušaju da postignemo željene rezultate. Sve što možete da tražite je šansa i zaista verujem da smo dobili dobru šansu.

Za kraj, pošto je početak nove godine vreme odluka, koja je vaša novogodišnja odluka, neka želja na ličnom planu?

– Da nastavim da rastem kao čovek, da budem bolji u svim aspektima mog života kao otac, kao brat i da donosim pozitivu u svet na najbolji način na koji mogu. Da budem štit za svoju porodicu, da držim glavu podignutu i nastavim da guram napred jer su bolji dani pred nama – zaključio je Ajzea Kenan na kraju eksluzivnog novogodišnjeg razgovora za MaxBet.