Kako reče „da se ne lažemo, nisam bio loš“… Kakvi „nije bio loš“, bio je vrhunski golman. Svetski kalibar. Ti dani su prošli, sada je trener golmana. I u tom poslu se pokazao – Nenad Puljezević.
Sada je u Crvenoj zvezdi. Tamo gde je započeo meteorski uspon karijere. Posle pet godina rada u Kataru vratio se u srpski rukomet, a u Crvenoj zvezdi je prvi put posle 1998.
„POVRATAK KUĆI“
– U životu nisam ostao u dobrim odnosima s onima s kojim sam se razilazio. Čak i sa bivšim ženama. Zvezda je bila i pre nas, biće i posle nas… Lep je osećaj. Tu je Sneža, tu je Perun, došli smo zajedno 1990. u Zvezdu, on iz Jugovića, ja iz BASK-a. Tu je i Ognjen Kajganić, bivši igrač. Bilo mi je mnogo lepo, sedeo sam sa Perunom kod Dike Stojanovića u kafiću, pili kafu, došao je legendarni fudbaler Zvezde Vladimir Petrović Pižon. On je još s mojim ocem bio dobar, dolazio kod nas kad sam bio klinac. Zamislite, u to vreme, 80 i neke prošlog veka, dok je još igrao u Zvezdi, dođe kod nas. Ja to kažem deci u školi, a oni „ma daj, pali, bio Pižon kod tebe“. Dakle, Pižon me vidi i pita „vratio si se“, a Perun odgovara „vratio se kući“ – počinje Nenad Pulejezević razgovor za MaxBet Sport.
Imate li utisak da ste se vratili kući?
– Moja kuća je na Banovom brdu, ja sam veći lokal patriota, Beograd… Krenuo sam u BASK-u, a kad sam došao u Zvezdu, uhvatio sam ligu velike Jugoslavije, mislio sam da nikad neću da odem iz Zvezde. Drugačije sam gledao na sport. Prvi put kada sam otišao, otišao sam zbog tadašnjeg sportskog direktora Mladena Lakovića. Nije bio novac u pitanju, već odnos, neke stvari koje nisam mogao da razumem Posle Igora Butulije sam bio najmlađi kapiten Zvezde… Pokupio sam se i otišao u Partizan. Imao sam finansijski bolju ponudu Vojvodine, ali nisam mogao da poomislim da odem iz Beograda. Bilo je problema i sa navijačima, kad sam se vratio, trebalo je vreme da legnu neke stvari. I sa Zvezdom i Partizanom imali jako dobar odnos, treći takav klub je Lovćen. Sa ostalim klubovima nikad nije postojala ideja o nekakvom povratku.
Od preloma noge 1996. je prošlo mnogo godina, verovatno imate normalne odnose sa Đorđem Ćirkovićem koji je sada trener Partizana?
– Nemamo nikakve odnose. On je došao u bolnicu da se izvini, posle smo igrali jedan protiv drugog. Ja sam zbog toga imao ozbiljan problem. I neke druge povrede su time bile izazvane. Imao sam strašan zdravstveni problem, zakačio sam plučnu emboliju, tri dana sam bio na aparatima. Pretpostavljam da će pre našeg meča da se javi, na meni je da se ne javim ili šta već, nebitno je. Fokus je na igračima, mi smo propratno osoblje. Oprostio sam, ali nisam zaboravio. Kad mi se to desilo imao sa 23 godine. Mnogo su mi tada pomogli da se vratim Vlada Radulović i Marko Isaković. I Isaković je sada u Partizanu, ali on je brat, trenirali smo maj, juni i juli na 40 stepeni da bih se vratio. Tu su još Cvele i Džaja koji su me pustili da trčim na glavnom terenu Zvezde i Jovica Cvetković, tadašnji trener Zvezde. Skupio je ekipu pre početka prvenstva i rekao da će svi da pomognu da se vratim. Malo ko bi to uradio. I vratilo se, uzeli smo titulu te sledeće sezone.
Svenson dao najveći kompliment
Neke stvari se ne zaboravljaju i mnogo znače.
– Najveći kompliment u svom životu, a bilo je golmana s većom karijerom i boljim rezultatima, a da se ne lažemo nisam bio loš, udelio mi je Tomas Svenson, legenda Švedske. Dođe kod mene i kaže da bi voleo da jednu godinu budemo u istom klubu, da branimo zajedno, da vidi one moje odbrane s krila i pokazuje mi te pokrete. Ja ostajem bez teksta…
PERIĆEVI TRENINZI MORAJU DA BUDU OSNOVA RADA
Koliko se promenio način branjenja golmana u odnosu na promene koje su se dogodile u rukometu?
– U moje vreme nije bilo interneta i jutjuba, da nađeš neku utakmicu na VHS kaseti je bila misaona imenica. Ja sam odrastao na jugoslovenskoj školi branjenja. Na stvarima koje je postavio Abaz Arslanagić, a nastavili Zlaja Arnautović, Mirko Bašić i Dejan Perić. Sa Abazom nisam radio, a sa ostalima jesam ili sa igrao protiv nekih, kao što je bio Bašić, moj idol… Tako su stvari bile postavljene i mi smo tako branili. Drago mi je što tako sada brani i Dejan Milosavljev. Ti kroz njega vidiš Dejana Perića. Zato se i sprda u Bundesligi. Ružno je tako da se kaže, ali on upravo to radi. Ubedljivo je najbolji golman. Ne mogu da kažem da Landin i Volf nisu dobri golmani, ali tako se nije postavljalo branjenje kod nas. Ne treba da izmišljam toplu vodu. Ima dva-tri vrlo lepa Perićeva treninga sa seminara u Kragujevcu. Nacrtao je neke stvari i objasnio kako, šta, zašto… Zar to ne treba da bude osnova rada za bilo koga ko je trener u reprezentaciji? Ti ćeš ovako da radiš. Ne, nego treba da pričamo kako rade Španci… Da na trenige dolazimo sa teniskim lopticama, da neko ide na privatne treninge kod Žike, Mike, Pere. Dakle, ko neće da radi tako, onda nije tu. Tako mora da se radi, ako hoćeš da nekog imaš i posle Milosavljeva.
Da li promena postoji u načinu komunikacije?
– Promenilo se vreme, promenile su se generacije. Ja sam stara škola, pusti me te demokratije koju su uveli Skandinavci. Trebalo je puno vremena da prođe, da uradiš nešto, da bi došao u priliku da izneseš mišljenje. U Zvezdi su me treniralii Jurij Solomko, pa Tuta Živković, Nikola Jevremović, Branislav Pokrajac i Jezdimir Stanković. Imao si trenere koji su bili „haj level“. Oni nisu razmišljali, kao danas što je slučaj, kako da mi saopšte informaciju. To je tako, kraj priče i razgovora. Ako ne možeš da prihvatiš, onda batali, brate… Ti sada nekome kažeš da radi ovako i onako, a posle on ode kući i na internetu gleda Landina i Volfa. Potpuno drugačiju školu branjenja. Onda moraš da se boriš sa tim argumentima i na kraju učinkom razuveriš da to što radi pije vodu.
PROBAĆU DA IZVUČEM MAKSIMUM IZ ZVEZDINIH GOLMANA
Vlada utisak da je uloga trenera golmana ne tako bitna pošto na kraju ne snosiš odgovornost za neuspeh jer nisi prvi trener. Kolika je, međutim, vaša moć da nešto promenite kad počne utakmica?
– Sve zavisi od relacije trener golmana – glavni trener. Imam jako lepu saradnju sa Markom Krivkopićem i mislim da će da funkcioniše. Imao sam slučajeva da te glavni trener ne ispoštuje sa idejama koje imaš. Ne kažem da su sve te ideje bile ispravne. Kažem ko treba da počne, glavni trener kaže drugačije. Ako je tako što si me uopšte doveo, ako ne poštuješ moje mišljenje. Sa Markom su postavljene stvari veoma jednostavno i jasno. Videćemo koliko će na kraju da bude uspešno.
Kako vam se čine golmani Zvezde?
– Tek smo počeli pripreme, tu su Radule Radulović, Miloš Kovačević, Aleksa Bogunović. Najiskusniji je Radulović, imao je neki peh s povredom, tek treba da uđe u sistem. Pre sam trenirao Aleksu, sa Kočom je sasvim dobro krenulo. Rano je još da pričamo. Svidelo mi se kako su momci odreagovali na početak priprema i promenu stručnog štaba. Ne samo kad su u pitanju golmani, nego cela ekipa. Ukazali su ti poverenje i poštovanje, a na tebi je da im vratiš duplo.
Šta očekujete od golmana?
– Probaću da izvučem maksimum iz njih. Još ne znam koji je taj maksimum. Bio bih zadovoljan da napreduju tokom tog vremena dok rade sa mnom. Da jednom kad se budu setili tog vremena rada u Zvezdi budu srećni i kažu bilo je dobro to i to… Voleo bih da budu konstantni i vidim da napreduju. Ne moraju da odbrane 25 lopti da bi napredovali.
Evo šta je Nenad Puljezević rekao za rad sa šefom stručnog štaba Marka Krivokapića i ciljeve Crvene zvezde u sledećoj sezoni.
Pa šta da radi,da se ubije?Došao je,izvinio se…Mrš..
Cirkovic je autistican
Socijala
Što ga novinar nije pitao kako je pevati himnu Mađarske?