On je primer kako uspešan čovek može da ostane na zemlji. Kako i pored velikih rezultata neko može da bude ljubazan, fin i kulturan. Omiljen je gde god da se pojavi, a obožavan tamo gde je rođen. O njemu može da se priča samo u superlativu, on je neko ko ima rešenje za sve. Na terenu i van njega, u svemu što radi u životu je broj jedan!
Način na koji je došao na intervju za naš portal (biciklom) pokazuje skromnost, a izvinjenje što je kasnio čak čitava dva minuta – profesionalnost. Sve vreme dok smo sedeli sa njim na Ubu niko od meštana nije prošao, a da nije prišao da se pozdravi sa omiljenim sugrađaninom.
Odmah bi usledio Nemanjin osmeh i zagrljaj, a na njihovim licama oduševljenje što imaju tu privilegiju da im baš on bude komšija. Napravio je svetsku karijeru, ispunio sve dečačke snove, ali ne krije gde on i njegova porodica najviše uživaju. Na Ubu i u svom rodnom selu po imenu Vrelo, nekoliko kilometara dalje.
Imali smo tu privilegiju i čast da za MaxBet Sport priča dugogodišnji srpski reprezentativac Nemanja Matić. Intervju smo pravili, naravno, na Ubu, a glavna tema, razume se, bila je FK Jedinstvo.
Neverovatna je priča o tom klubu i celom gradu. Pored Nemanje Matića na Ubu su prve fudbalske korake napravili Dragan Džajić, Dule Savić, Radosav Petrović, Uroš Matić… Kao i Ratko Čolić, legenda Partizana.
PREUZEO SAM KLUB KADA SMO BILI U ČETVRTOJ LIGI
Pre tačno osam godina Jedinstvo je ispalo u četvrti rang. Bilo je teško, a onda je ogrejalo sunce iznad Uba. Pojavio se Nemanja Matić i preuzeo klub, pored svih obaveza koje je imao na fudbalskim terenima po najvećim ligama Evrope.
– Jedinstvo je i ranije imalo lepu istoriju. Veliki igrači ponikli su odavde, ali i bez njih Ub je uvek imao fudbalsku kulturu. Bilo je tu i igrača koji nisu uspeli da dostignu vrhunski nivo, ali su bili prepoznatljivi po Srbiji. Ub je uvek voleo fudbal… Odlučio sam da preuzmem klub 2016. godine kada je Jedinstvo ispalo u četvrtu ligu. Znao sam da ima fudbalski potencijal, da fali samo malo varnice da to sve bukne. Mnogo mi je drago da smo došli do Superlige i to je dokaz da je sve moguće uz veliku ambiciju i posvećen rad. Okružio sam se dobrim ljudima koji isto imaju velike ambicije i koji su vredni. Mnogo je važno da se kaže da smo se mi bavili samo fudbalom i da nas je zanimao samo teren. Kada nije išlo dobro uvek smo se prvo bavili nama, pa ako vidimo da je do nas sve bilo kako treba, onda smo se bavili suđenjem. Ovo je danas rezultat svega toga. Ovaj rezultat nije došao preko noći – rekao je Nemanja Matić na početku intervjua za MaxBet Sport.
Za njega Jedinstvo nije mali klub. Brzo nas je uverio koliko su oni ustvari veliki.
– Za mene ovo nije mali klub. Odavde sam i znamo koliko ljudi na Ubu vole Jedinstvo. Svakli klub kojeg bar 100 ljudi prati svaku utakmicu je veliki klub, da ne pričam za Jedinstvo koje ima 1.500 ili 2.000 ljudi u trećoj ligi. Možete tek sada da mislite u Superligi, svaku utakmicu ćemo da imamo 4.000 ljudi na tribinama. Velika je odgovornost da se vodi ovaj klub. Mi ćemo da imamo veću gledanost od 30 do 40 odsto superligaša. Moraju neke stvari da se promene da bismo imali gledaoce na stadiona širom Srbije. To mi radimo na Ubu, napravili smo zdravu sredinu gde se igra pošten i kvalitetan fudbal. Mi smo pravi primer kako bi trebalo da izgledaju srpski klubovi.
SANJAMO I RADIMO
Cilj nije opstanak, nego vrh tabele. Možda zvuči nerelano? Pogledajte prvo šta je sve ovaj klub uradio u prethodnih nekoliko godina, pa onda ponovo postavite isto pitanje.
– Ne može niko da nam zabrani da sanjamo. Pre nekoliko godina sam rekao da će Jedinstvo da igra Superligu. Ljudi oko mene su bili skeptični, bilo im je nerealno, ali ja sam znao da mi to možemo. Kada jedan Hofenhajm iz jednog nemačkog sela igra Bundesligu i privuče po 30.000 ljudi na svoj stadion, zašto onda ne bi moglo i Jedinstvo da se bori za Evropu u budućnosti. Sanjamo i radimo, a radimo puno! Uz dobra pojačanja sve je moguće – smatra Nemanja Matić.
Odlično je Jedinstvo otvorilo prelazni rok. Zanimljiva imena stigla su na Ub. Među njima su Argentinci Tomas Perez iz Rasinga, kao i Pablo Fereira iz Deportivo Morona.
– Sad nam je lakše da privučemo atraktivne igrače nego ranije. Došli su Tomas Perez i Pablo Fereira. To su mladi momci, vrlo talentovani koji su željni dokazivanja. Sa njima je potrebno mnogo da se radi jer nisu formirani. Smatram da će oni da budu pravo osveženje za ekipu.
View this post on Instagram
OTAC ME PITAO: „ŠTA ĆE TI MATORI IGRAČI?“
Ljubitelje fudbala u Srbiji zanima i da li bi njihovim putem mogli Ubljani Radosav Petrović i Uroš Matić, Nemanjin rođeni brat.
– Moj brat je mnogo skup… (smeh). Razgovarali smo naravno, mediji su to malo drugačije preneli, kao „bombe sa Uba“. Rekao sam da su njima vrata otvorena i voleo bih da oni dođu u Jedinstvo, dok je moj otac rekao „Šta će ti matori igrači?“. Za svog sina je rekao da je mator i odslužen (ponovo smeh). Oni znaju da su uvek dobrodošli i da će uvek da imaju mesto u timu.
Jedinstvo je pre nekoliko dana napravilo najveću prodaju u istoriji kluba. Mlađani i brzonogi Ibrahim Zubairu obukao je dres Partizana i već je na pripremama sa crno-belima.
– Zubairu je potpisao za Partizan. Napravili smo lepu saradnju sa njima, bili su izuzetno korektni. Mislim da su dobili sjajnog igrača. Mlad i vrlo talentovan. Sa njim može još da se radi i da se nadogradi. Poseduje odlične predispozicije. Pravim pristupom i njega i kluba on bi mogao da napravi dobre stvari za Partizan. Veoma mi je drago zbog njega, to je bila i njegova želja. U ovom transferu mogu svi da budu zadovoljni.
Prethodnih nedelju dana još jedan fudbaler Jedinstva dovodi se u vezu sa velikim transferom. U pitanju je mladi Miodrag Pivaš, a klub je čuveni premijerligaš Njukasl.
– On je i dalje igrač Jedinstva i na pripremema je sa ekipom. Videćemo šta će u buduće da se dešava sa njim. Za sada nemam ništa novo da vam kažem za njega. Tu je i dalje Karikari. On je dobio više dana odmora, sa njim se razgovora, ima želju za neki veći nivo. To apsolutno razumem i videćemo da li ćemo da nađemo zajednički jezik i po tom pitanju.
Pored Nemanje Matića, ima još velikih imena u klubu. Tu su trener Ivan Radovanović, nekadašnji reprezentativac i igrač mnogih italijanskih klubova, kao i Slobodan Rajković, takođe fudbaler koji je nosio dres „orlova“, pa čak i Čelsija.
– Ivan je prošle sezone igrao, a od januar je postao trener. Slobodan Rajković radi zajedno u klubu sa mnom. Mnogo mi pomaže u organizaciji kluba. Mnogo mladih igrača došlo je na njegovu preporuku. Imamo odičnu saradnju. Njegovi saveti i iskustvo znače mnogo meni, kao i igračima u klubu.
DIBALA JE JOŠ SKUPLJI OD MOG BRATA
Prošle godine je u javnost izašao jedan veoma zanimljiv snimak. Na njemu su Paolo Dibala i Mile Svilar u dresu Jedinstva.
– Dibala je još skuplji od mog brata – našalio se Nemanja na pomen fudbalera Rome. – Bili smo na pripremama i dres Jedinstva se svideo Dibali i Svilaru. Rekao sam da mogu da uzmu, ali da ih snimim i da pošaljem mojima u klubu da okače na društvene mreže. Bilo je simpatično, dobili su po dres i rekao sam im da promovišu Jedinstvo.
View this post on Instagram
Tokom razgovora dotakli smo se i jedne Nemanjine izjave koje je loše preneta, a to je da bi mladi fudbaleri trebalo da izbegnu Zvezdu ili Partizan.
– Kada se pogleda taj moj intervju vidi se kako me pita novinar šta bih poručio malom Nemanji Matiću, a ja sam rekao da bi ga posavetovao da ne ide u Zvezdu i Partizan. Nisam savetovao decu da tamo ne idu, nego sebe kada bih znao sve ovo što znam danas. To sam pričao iz mog iskustva, mogu da kažem da je bilo možda i gubljenje vremena. Proveo sam četiri i po godine u Zvezdi i godinu i po dana u Partizanu. Kada pričamo o fudbalu to bi bio savet malom Nemanji Matiću. Sad ostavljam roditeljima da izaberu šta je najbolje za njihovu decu, to se nikada ne zna.
ŽELEO SAM DA IGRAM BESPLATNO U ZVEZDI
Nije ispunio san da debituje za Crvenu zvezdu, a pored crveno-belog dresa nosio je i crno-beli.
– Dok sam bio dete moj san je bio da zaigram u Crvenoj zvezdi. Da me je u tom momentu neko pitao da li bi da igraš 10 godina besplatno za Zvezdu, ja bih pristao. Tako da to je bio prirodan put, da me istrpe i da potpišem profesionalni ugovor. Pa kasnije da iz Zvezde napravim transfer. Ne samo ja, nego i ostali igrači. Bilo bi mi drago da je Vlahović napravio taj veliki transfer u Juventus iz Partizana, a ne Fjorentine. Zašto je Fjorentina veći klub od Partizana? Igrači bi trebalo da stasaju kod nas, pa da onda prave velike tranfere. Imamo mnogo potencijala koji ne koristimo…
Imao je Matić tu čast da sarađuje sa jednim od najvećih trenera svih vremena, Žozeom Murinjom. I to ne u jednom klubu, nego u čak tri – Čelsiju, Mančester junajtedu i Romi.
– Nekako ja ne razmišljam da je to stvarno. Kad sam bio mlađi, pa sam ga gledao dok je on bio u Portu, pa Interu.. Bila je 2009. godine prijateljska utakmica između Čelsija i Intera i to su sam ga video prvi put. Posle toliko godina mi je nestvarno da smo sarađivali u tri kluba. Kada sam došao u Čelsi iz Benfike, mi se do tada nismo poznavali. Kada sam potpisao ugovor tada sam i prvi put seo da popričam sa njim. Od tog trenutka napravili smo dobar odnos na terenu i van njega. Nije to uvek bilo sjajno. Znali smo i da se posvađamo, bilo je tu svega. Posle kad se pogledamo u oči znali smo da je to iskren odnos. Zvao me je da dođem u Mančester junajted, zatim i u Romu. Čujemo se i dopisujemo i dan danas.
Upoznat je Žoze i sa uspehom Jedinstva.
– Video je da stalno nešto pratim na telefonu kada sam bio u Romi. Govorio je: „Šta gledaš to?“. Pričao sam mu o Jedinstvu, zna da smo ušli u Superligu i drago mu je.
Iz Rome je prešao u Ren, a onda brzo i u Lion. Tamo ga je zatekla teška situacija, ali šampioni kao što je on brzo poprave atmosferu u ekipi i situaciju na tabeli.
– Igraćemo Ligu Evrope. Lion je veliki klub, navikao je kroz istoriju da osvaja trofeje i igra Ligu šampiona. Poslednjih godina nisu rezultati kakve bi želeli navijači. Došao sam kada smo bili pretposlednji na tabeli. Došao sam kada je bila loša atmosfera. Rekao sam saigračima da je bitno da se prvo ova nedelja dobro istrenira, da se sledeći vikend zabeleži pobeda, jer se dobra atmosfera lepi na dobre rezultate. Tako da smo malo po malo počeli da pobeđujemo i mi smo uhvatili taj talas. Izgubili smo u finalu Kupa od Pari Sen Žermena sa 2:1, ali na kraju možemo da budemo zadovoljni. Sledeći sezone želimo iskorak, teško je da se prognozira, ali je liga veoma jaka.
Za mesec dana Nemanja će da napuni 36 godina. I dalje je u jednoj od najjačih liga i jednom od velikih evropskih klubova.
– Rekao sam da ću fudbal da napustim kad odem na trening i vidim da nemam volju da treniram. Za fudbal je potrebno da si spreman, da imaš znanje i dečačku energiju. Kada jedan fudbaler prestane da bude dečak, tada više nema šta da traži na vrhunskom nivou. Imam i dalje dečačku želju, kao i moj sin. To me nosi i dok je tako mislim da ću moći da igram na vrhunskom nivou.
Ipak, sebe ne vidi u srpskom fudbalu na igračkom nivou. Čak ni u Jedinstvu, ali je razlog jasan.
– Mislim da ne bih mogao da se motivišem. Ne verujem da bi to mogao da pronađen ovde. Jedino gde bih mogao jeste Jedinstvo, ali mislim da me je prošlo da igram u jednom od dva najveća kluba. Možda ovde na Ubu, ali sa druge strane je to nerealno jer ja pravim ekipu, doveo sam trenera, organizujem klub i kako sad da igram sa njima… Da je neko drugi u klubu onda možda i bih, ovako mislim da ću da završim karijeru u inostranstvu.
SRBIJA IMA POTENCIJAL ZA JEDNU OD NAJJAČIH EVROPSKIH LIGA
Partizan i Crvena zvezda ne mogu da naprave transfere slične Dinamu iz Zagreba. To je jedan od problema našeg fudbala.
– Žao mi je zbog svih nas koji smo pravili velike transfere iz stranih klubova, a ne naših. Ne zbog mene, nego da se gradi taj „imidž“ našeg fudbala. Mnoge fudbalere smo propustili iz Zvezde i Partizana da naprave transfere od 30 ili 40 miliona i da nam to bude normala. Sada naši klubovi zavise od države, sponzora, ne želi niko da ulaže novac gde ne vidi profit. Moramo da promenimu tu sliku. Srbija ima potencijal da bude jedna od najboljih liga u Evropi. To je moje mišljenje i možda zvuči nekome nerealno. Svima koji ne veruju samo ću da kažem da je Jedinstvo bilo u četvrtoj ligi pre nekoliko godina. Sve je moguće!
Za kraj, smatra da nema mnogo razlika u srpskom fudbala sada i kada je on počinjao. Infrastuktura je jedan od najvećih problema u našim ligama.
– Nije se mnogo promenilo. Veleo bih da jeste, ali ja ne vidim. Možda će neki reći da nisam u pravu… Verovatno u nekim stvarima napredujemo, ali u nekim drugim državama se mnogo brže napreduje. Možda nam je fudbal bolji nego pre 20 godina, ali smo mnogo zaostali za Evropom. Igrao sam u Kolubari, ti tereni gde sam igrao su i dalje isti. Mi smo ovde mnogo uložili u stadion, pre osam godina je bilo jedno drvo na sred tribine. Mi moramo i dalje da ulažemo u to. Meni je žao što vidim stadione na kakvom su nivou po Srbiji… Moramo da imamo stadione kao što je Loznica, Zaječar ili Leskovac. Ipak, takve stadione bi morali da imaju superligaši. Naravno i Loznica, ali prvo moraju da imaju klub da bi to iskoristili. Zato bih voleo da nam ovaj stadion bude još lepši. Moramo da popravimo estetski naše stadione. Možemo svi zajedno mnogo bolje, sve je do nas – zaključio je Nemanja Matić za naš portal.
vidim da ljudi i dalje koriste frazu u superlativu…superlativ je naj*****…znaci moze da bude najgori, najlosiji, najjadniji, najbedniji..
I nama je žal ostao zbog neigranja velikog Nemanje Matića,Srbende u najsrbskijem kraljevskom klubu u Srbiji i jednom od najvećih na Balkanu i šire! Ali je puno srce kad vidimo još jednog Zvezdaša u Nemanji Matiću. Navijati za Zvezdu je stvar dobrog kućnog vaspitanja i pravog srbstva!