NAJBOLJI NIŠKI BASKETAŠ Đorđević: Potcenjuju basketaše, a loše bi se proveli na terenu protiv njih

Popularnost basketa tri na tri je sve veća kako godine prolaze. Od same pojave tog sporta koji narod u praksi upražnjava mnogo više nego košarku pet na pet, ali ga nije bilo na listi sportova, poznato je da se u Srbiji igra sjajan basket. Priliku da to i zvanično dokažu srpski sportisti su dobili od 2012. godine kada je FIBA počela da organizuje Svetsko prvenstvo, a brzo posle toga „basket 3×3“ je postao olimpijski sport. U tom periodu krenuo je razvoj klubova u basketu po Srbiji, a oni su vremenom postali dominantni u celom svetu.

---

EVROLIGA: Od 20:30 igraju Monako – Fenerbahče, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 1.53.

---

I protekle sezone najbolji basket tim sveta bio je Ub, a jedan od njihovih članova je poslednje dve sezone Nišlija Vladimir Đorđević Furi, koji je, po sopstvenom priznanju, posle odlične košarkaške karijere sebe pronašao u basketu tri na tri. Đorđević se u basketu našao skoro pa slučajno, ali je u kratkom vremenskom periodu postao važan šraf šampionske ekipe.

– Fenomenalna godina je iza mene. Od avgusta pretprošle godine mi se promenio život, kad sam iz košarke prešao u basket. Pozvao me je Strahinja Stojačić tada, Ubu je bio potreban peti igrač, pa da budem rezerva. Da probam i ja kako mi ide, a i oni da vide da li im to odgovara. Nisam uopšte igrao basket do tada, ali svi iz Uba me poznaju i imali su poverenje u mene.

TOTALNO NESPREMAN STIGAO U NAJBOLJI KLUB NA SVETU

Poziv od Stojačića nije stigao prvi put.

– Strahinja me zvao i nekoliko godina ranije, ali ja nisam tada razmišljao da se odvajam od košarke. Ne kajem se, ali sam verovatno pogrešio što se ranije nisam oprobao u ovom sportu.

Loša sezona u Nišu je znatno uticala na njegovu odluku.

– Bio sam u Konstantinu i ispali smo iz Druge lige. Nisam ni očekivao previše ponuda posle toga, ali nisam bio načisto ni da li da nastavljam karijeru. Na nagovor Danila Tasića sam počeo da individualno treniram i posle nekoliko odrađenih treninga stigao je poziv iz Uba. U klub sam došao jako nespreman, što kažu treneri „vreća g…..“. Strahinja je ipak znao koga zove i ispalo je dobro.

PRVA SEZONA ZA UIGRAVANJE

Strahinja Stojačić i Vladimir Đorđević se poznaju iz vremena kada je Konstantin pisao neke lepe stranice košarkaške grada Niša, kada je u četiri sezone tri puta bio učesnik Superlige i dva puta učestvovao na Kupu Radivoja Koraća. Deo te ekipe bio je još jedan član Uba, Nemanja Barać.

– Na probi sam uspeo da se izborim za ugovor, ali su se planovi u hodu menjali, jer je sponzor Uba bio iz Kine i tu se pojavila još jedna ekipa u kojoj su bila dva Amerikanca i Kinez. Plan za mene je bio da igram sa njima u ekipi turnire u Srbiji da bih imao što više utakmica u nogama. Kako je sezona odmicala ja sam ulazio u formu i uspeli smo da osvojim državno prvenstvo Srbije i plasirali smo se na Masters u Parizu. Posle toga smo imali neke turneje u Americi i neke čelendžere, nismo baš slavno prošli, ali sam svojim igrama zadovoljio ljude iz Uba koji su me ostavili i za sledeću sezonu, ovu koja je iza nas.

Sezona koja se završila je za Ub istorijska po broju osvojenih turnira. Đorđević dao značajan doprinos rezultatima najbolje ekipe na svetu.

– Zgusnut raspored je menjao planove tokom sezone i zbog reprezentacije i zbog velikog broja turnira. U ekipi nas je bilo šestorica, startna četvorka koja je svetskoj javnosti izuzetno poznata, zatim Kinez koji je planiran za određeni broj turnira i ja, prvobitno u planu da odmorim nekoga tokom sezone kada bude potrebe. Taj plan je meni odgovarao, ali su se često dešavale sitne ili krupnije povrede poput Baraćeve i od polovine sezone sam bio u timu sve do samog kraja. Istorijska sezona, osvojili smo mnogo turnira, sedam mastersa za redom kao i finalni turnir. Moj ulazak u rotaciju nije ništa poremetio, a povreda Baraća ipak jeste. Siguran sam da bi bilo još osvojenih turnira sa njim, jer ono što je on radio za ekipu ne može niko da nadoknadi.

ISTO SE TRENIRA I U BASKETU I U KOŠARCI

Košarka je za njega završena priča, basket je opcija o kojoj razmišlja. Kako trenutno stvari stoje Đorđević naredne sezone neće da igra za Ub.

– Još ništa nije sigurno, ali najverovatnije neću da budem član Uba u novoj sezoni. Postoji šansa i da ostanem, ali nije velika. Trenutno tražim klub i spremam se individualno.

Đorđević je istakao da postoje velike razlike između basketa i košarke i da prelazak iz dvorana na basketaške podloge nije bio lak.

– To je osnovna razlika, igra se napolju po raznoraznim vremenskim okolnostima. Ali, to je samo jedna stvar, mnogo je više detalja bitno. Neke stvari se u košarci rade po automatizmu, godinama smo tako trenirali, a u basketu to ne sme da se radi. Ono što je šut za tri poena u košarci u basketu je „dvojka“, ali ona vredi duplo više od poena. To je dosta bitan detalj, ti kreneš odlično utakmicu, daš tri lagana koša, a protivnik tri puta pogodi za dva i već vodi sa 6:3. I tako, mnogo detalja pravi razliku. Moj slučaj je specifičan jer sam ja došao u najbolju ekipu na svetu, u razrađen sistem i samo sam sledio uputstva i gledao da se što pre uklopim.

Za vrhunske rezultate u basketu potrebna su ogromna odricanja i veliki rad.

– Greše ljudi kada misle da se u basketu radi manje nego u košarci. Isto se trenira, ali treninzi jesu opušteniji nego u košarci. Više zavisiš sam od sebe. Naravno, jako je bitan trener, a ja sam radio sa najboljima na svetu što se tiče basketa. Ljudi iz košarke često sa nipodaštavanjem govore o basketu, a kada bi došli da ga igraju nisam siguran da li bi se snašli.

NERAVAN TEREN U SPLITU

Sve više košarkaša paralelno igra i sezone u basketu, a svake godine veliki broj njih potpuno pređe u ovaj sport.

– Izuzetno cenim put koji basketaši prolaze. Oni igraju mnogo turnira na ulici po raznim gradovima i skupljaju bodove da bi napredovali, nema tu nikakvog ključa ni protekcije, sve je jasno. Igraš jedan dan protiv profesionalaca, a sledeći na nekom turniru protiv amatera, svako može da se prijavi i da igra basket. To je sa jedne strane dobro, ali je profesionalcima teško. Drugo, surov je sistem, pogotovo za ekipe koje se tek penju ka vrhu. Oni ne znaju ni termine utakmica, igraju ponekad po ceo dan, pretkvalifikacije, pa kvalifikacije… Čelendžeri traju dva dana, oni moraju da plate smeštaj za oba, a ne znaju da li će se uopšte plasirati za drugi dan.

Organizacija turnira je sve bolja kako vreme prolazi.

– Turniri su lepo organizovani, mada ima propusta, vidi se da tu ima mnogo prostora za napredak. Recimo, u Novom Sadu je čelendžer bio organizovan vrhunski, nigde nije bilo tako dobro. Dok je recimo u Splitu bilo propusta, teren nije bio ravan, tako neke sitnice… Ali sve ima svoje čari.

Takmičenja koja se igraju u Srbiji su kvalitetna, postoje čak tri lige u basketu.

– Kod nas se igra najbolji basket na svetu, nije to fraza. Sve ove ekipe koje igraju po inostranstvu čak i ne igraju turnire po Srbiji koji vode na čelendžere jer znaju da mogu da naiđu na Pirot, Krupanj i još mnoge koji će da te „nakantaju“ da ti ništa ne bude jasno. Tri lige su previše, dobro je za momke koji igraju, imaju izbor i mogućnost zarade, ali opet, trebalo bi da se nađe neko najbelje rešenje u interesu napredovanja ovog sporta. Beograd, Novi Sad, to su gradovi koji zaslužuju masters turnire.

PIROĆANCI NEPRAVEDNO KAŽNJENI

Kalendar je veliki problem zato što se početak košarkaške sezone poklapa sa završnicom basketaške koja je prepuna jakih međunarodnih turnira.

– Moraće ljudi koji su zaduženi za taj posao da nađu neko rešenje. Mislim da treba da se radi na odvajanju sportova, a za početak da se malo usklade kalendari.

Pisali smo o problemima koje su basketaši Pirota imali, a oni su samo jedan primer.

– Imali smo tu situaciju sa Pirotom, uprava ih je kaznila jer su igrali u Vuksiju za vreme sezone. Bio sam i ja tamo sa Ubom. A momci su predstavljali grad Pirot, taj grad finansira i košarkaški i basket klub. Igrali su olimpijski sport na najvišem mogućem nivou i suspendovani su dok su predstavljali grad. Stvarno je nelogično. Plus ti igrači, kada u Srbiji kažete KK Pirot, prve asocijacije su Dule Filipović i Nikola Đonlić.

Košarka u nižim rangovima u Srbiji gubi bitku sa basketom kada su prioriteti igrača u pitanju.

– To je dobra tema za razmišljanje za sve koji su u košarci i po klubovima, a posebno za trenere mlađih kategorija. Kada dete počinje da trenira ono želi da igra pet na pet, niko ne razmišlja o basketu, još uvek ne postoje škole basketa niti treninzi u nekim mlađim kategorijama. Ali, kada dođe sezona svi košarkaši zaigraju basket što samo po sebi objašnjava dosta stvari i govori u kakvom su stanju domaća takmičenja.

Reprezentacija Srbije je magnet za mlađe generacije i najbolja reklama za ovaj sport.

– Svaka čast tim momcima koji igraju za nacionalni tim, težak je taj dres, svi kažu. Ja sam reprezentativcima bio sparing partner na jednim pripremama. Kakvi su to treninzi, to treba da se vidi, to pršti, nema ni po babi ni po stričevima, samo forma je bitna. Rezultati to i pokazuju. Napredovale su mnog reprezentacije, mi smo imali zaista neke neizvesne završnice a osvajali smo zlata. Biće teško to da se nastavi, ali očekujem od naših basketaša i dalje samo najbolje, očekujem zlatnu medalju na Olimpijskim igrama.

Đorđević se trenutno priprema u Nišu i prati košarku u ovom gradu. On je kao kadet bio član generacije igrača Ergonoma koji su osvojili titulu prvaka Srbije i Crne Gore i to je jedini trofej niške muške košarke, a seniorsku karijeru su mu najviše obeležile partije u Konstantinu, koji je prvo sa trenerom Boškom Đokićem, a kasnije i Markom Cvetkovićem imao nekoliko sjajnih sezona. Niška košarka je trenutno mnogo stepenica ispod tog nivoa, ima šest klubova u Prvoj regionalnoj ligi, nijedan u višem rangu takmičenja.

NIŠKI KOŠARKAŠKI RADNICI GODINAMA BEZ REZULTATA

– Pratim košarku u Nišu, nemam neki poseban komentar, ne bih da se neko uvredi. Smatram da Niš ima mnogo klubova za jedan grad. Vidim da KK Niš ima najveće šanse da uđu u Drugu ligu, želim im sve najbolje i ako uđu ne želim da budu epizodisti kao poslednja dva puta kada su igrali nego da budu drugoligaš koji će da napada KLS. Jer kao grad to zaslužujemo, a ne da se košarka ovde svodi na Kup Radiovja Koraća četiri dana. Lepo je i to naravno, ali lepo je da i jedan konkurentan učesnik bude iz Niša.

Problem višedecenijskog tavorenja u proseku niške košarke je objasnio sledećim rečima.

– Trebalo bi da se malo zapitaju ti ljudi koji su u svim tim klubovima. Od kada sam počeo da treniram vrte se isti ljudi po klubovima a rezultata nigde nema. Par bljesaka, ali neka standardna priča nikada. Ne bi trebalo da su toliko sebični, ako već nemaju rezultate neka prepuste drugim ljudima koji to hoće da rade na neki drugačiji način. Ako najveći uspeh niških klubova treba da bude plasman u Drugu ligu i ne treba nam košarka u gradu.

Niš nema ni jaku basket ekipu.

– Basket bi imao potencijal u Nišu, Niš kroz grad može da se prezentuje, a sigurno ima potencijal za respektabilan tim. Niš ima aerodrom, infrastrukturu, može da organizuje velike turnire, uslovi postoje. A da li je to realno, ne znam. To je ozbiljan posao i ako neko hoće da ga radi od mene ima podršku – zaključio je Vladimir Đorđević, najbolji basketaš iz Niša.

Vladimir Đorđević je najduže u kraijeri igrao za niški Konstantin, a u Srbiji je još branio boje Pirota u sezoni kada su bili članovi KLS. U inostranstvu je igrao u Rumuniji i Slovačkoj, a jednu sezonu je proveo i u prvom šampionu Evrope iz bivše Jugoslavije, ekipi Bosne iz Sarajeva. Đorđević je iskusan košarkaš, ali je u basketu tek dve sezone i može još mnogo da pruži. Trenutno je rangiran kao 41. na svetskoj FIBA listi.