Vošino je dete, ali je zbog komplikovane situacije u klubu u tom momentu morao da prebegne u omladinske kategorije Crvene zvezde. Kratko se zadržao u Grafičaru, odakle je na poziv Jovana Damjanovića, zanimljivo i sadašnjeg njegovog trenera, prešao u Voždovac što je, kako kaže, bio ključni momenat za razvoj karijere. Miloš Pantović, ove sezone udarna napadačka igla TSC-a, raširio je krila u gnezdu „zmajeva“, a onda na je poziv bivšeg stratega Topolčana Žarka Lazetića sleteo u Bačku Topolu i sa TSC-om ispisao istoriju u malom mestu na severu Srbije.
EVROLIGA: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Olimpijakosa protiv Žalgirisa (19:00) je 1.75.
Topolčani su prvi srpski klub, uz beogradske „večite“, koji je uspeo da izbori plasman u nokaut fazu jednog evropskog takmičenja, a izuzetno važan doprinos takvom uspehu dao je 22-godišnji ofanzivac „plavih lavova”. Pantović se u polusezoni za nama pretplatio na golove u Evropi. Dao je nekadašnji član Vojvodine i Crvene zvezde po dva pogotka Luganu (u pobedi od 4:1 u Bačkoj Topoli) i Sent Galenu u gostima (završen meč remijem – 2:2), a odlučujući pogodak, vredan naredne faze Lige konferencije, postigao je protiv Noe za veliki preokret i pobedu od 4:3.
U novogodišnjem intervjuu za MaxBet Sport Miloš Pantović je govorio o različitim temama. Dotakao se svojih fudbalskih početaka, pričao o istorijskom uspehu TSC-a, o tome zašto je odbio tri ponude Partizana, o saradnji sa Žarkom Lazetićem i Jovanom Damjanovićem, kao i o ličnim i klupskim ambicijama sa TSC-om u predstojećem periodu.
ŽRTVOVALI LIGU ZBOG EVROPE
Polusezonu ste završili na sedmom mestu sa 28 bodova. Jasno je da su ambicije TSC-a mnogo veće, pa kako ste zadovoljni učinkom ekipe?
– Ne možemo da budemo zadovoljni tom pozicijom, ako uzmemo u obzir da smo završavali kao drugi i treći u prethodne dve sezone. Podigli smo tako letvicu i apetiti su porasli, pa uopšte nije lako da se dobra izdanja održavaju u kontinuitetu, ali s druge strane nije to ni toliko loše jer smo malo žrtvovali ligu, kako bismo u Evropi napravili rezultat. Osetili smo da to možemo i plasirali smo se u nokaut fazu Lige konferencije. Takođe, prošli smo i u Kupu dalje, tako da možemo da time budemo zadovoljni. Što se tiče Superlige, verujemo da ćemo na kraju opet da budemo barem treći jer je pred nama još mnogo utakmica u drugom delu sezone – kaže Miloš Pantović na početku razgovora za MaxBet Sport.
Drugi ste na listi strelaca Lige konferencije sa pet pogodaka. Postigli ste veoma važne golove u Evropi, po dva puta ste pogađali protiv Lugana i Sent Galena, a onda ste dali, kako se ispostavilo, ključni gol protiv Noe za nokaut fazu Lige konferencije. Kako ste zadovoljni ličnim učinkom u polusezoni?
– Iskreno sam veoma zadovoljan, ne mogu da lažem. Pogotovo sam srećan zbog tih golova u Evropi jer je tamo visok nivo fudbala, pa treba da potvrdiš svoj talenat i rad. Mislim da možemo i ekipa i ja da budemo zadovoljni. Drago mi je što mi se sve ovo dešava, ali opet ne volim nikada da sebe stavljam u prvi plan. Mnogo je važnije da ekipa igra dobro i da beleži zapažene rezultate.
POKAZALI SMO U LIGI KONFERENCIJE DA MOŽEMO DA IGRAMO SA SVIMA
Koje su Vaše ambicije sa klubom?
– Ambicije sa klubom su uvek najveće. Želimo da ponovimo rezultat od prošle godine i da budemo barem treći, kao i da prođemo u Kupu što dalje, odnosno do finala, pa da možda pokušamo da osvojimo i trofej. Naravno, u Evropi je cilj da probamo da napravimo još jedan korak unapred. Napravili smo već korak u odnosu na prošlu godinu i sada nas očekuje dvomeč s Jagjelonijom, pa ćemo da vidimo šta će da bude u februaru. Pokazali smo sebi i svima ostalim da možemo da igramo sa svima i da nismo došlu u Evropu da budemo samo statisti. Postigli smo deset golova i osvojili sedam bodova. Mogili smo uz malo sreće da imamo i veći bodovni saldo, ali svakako možemo da budemo zadovoljni i ovim.
Koji su Vam ciljevi na ličnom planu? Da li možda imate neki zacrtan broj pogodaka koje želite da postignete do kraja?
– Želim prvenstveno da pomognem ekipi da ostvari sve pomenute timske ciljeve. Kada je reč o mom ličnom učinku, iskreno sam zacrtao sebi cilj da oborim rekord iz prošle sezone, kada sam zabeležio 12 golova i devet asistencija. Što se tiče golova, već sam blizu da nadmašim brojke iz prošle godine, sa asistencijama malo zaostajem, ali verujem da ću da popravim i taj učinak u prolećnom delu.
UPUĆENI SMO U IGRU JAGJELONIJE
Za osminu finala najmlađeg UEFA takmičenja ćete da se borite u dvomeču s Jagjelonijom. Kakva su Vaša očekivanja od tih duela?
– Znali smo odmah posle meča da možemo da dobijemo na žrebu ili Jagjeloniju ili Šamrok. Meni je bilo apsolutno svejedno na koga ćemo da idemo jer smo pokazali da možemo da igramo sa svima. Pobedili smo i Lugano koji ima samo poraz od nas i završio je kao šesti na tabeli. Ako budemo pravi i ako se dobro pipremimo, mislim da imamo šta da tražimo protiv Jagjelonje. Nadamo se prolazu dalje. Možda je Šamrok bio malo lakši rival, ali poznajemo Jagjeloniju jer smo u pripremi meča s Legijom gledali i neke njihove mečeve. Upućeni smo svakako u njihove mogućnosti i ako budemo odigrali timski, verujem da možemo da prođemo dalje.
Kako Vam se čini trka u prvenstvu u ovoj sezoni? Pomalo neočekivano su neke ekipe u samom vrhu poput Mladosti iz Lučana i povratnika u elitu, OFK Beograda. Za mesta koja vode u Evropu će svakako da konkurišu i Radnički iz Kragujevca, kao i Čukarički i Vojvodina koji su imali turbulentnu polusezonu u ligi, slično kao i TSC?
– Svake godine je sve zanimljivija liga. Vidimo da su na trećoj i četvrtoj poziciji OFK Beograd i Mladost iz Lučana. To je neko osveženje jer veći broj klubova konkuriše za sami vrh. Mi želimo da opet izborimo Evropu. Tu su i Radnički 1923, koji ima kontinuitet sa trenerom što nije mala stvar, kao i Vojvodina koja je dobro organizovan klub i raspolaže dobrim igračkim kadrom, tako da njih niko ne sme da otpiše. Biće sigurno veoma zanimljiva i neizvesna borba za mesta koja vode u Evropu do poslednjeg kola.
Imate ugovor sa TSC-om do leta 2026. godine. Skrenuli ste na sebe pažnju dobrim partijama u ovoj polusezoni, pa kako vidite svoj dosadašnji period u Bačkoj Topoli?
– Od prvog dana se u TSC-u osećam sjajno i ni u jednom trenutku se nisam pokajao što sam došao ovde. Beležimo dobre rezultate i zadovoljan sam, pa ćemo da vidimo šta će da bude dalje.
OČEKUJEM PONUDE, ALI SAM SREĆAN U TSC-u
S tim u vezi, da li razmišljate i o odlasku jer će sigurno da bude ponuda posle veoma dobrih partija u jesenjem delu?
– Očekujem da će da bude ponuda, posebno zbog dobrih utakmica i golova u Evropi, ali iskreno ne žurim. Srećan sam u TSC-u, pa ćemo da vidimo šta će da se desi ako stigne neka ponuda. Videćemo šta je najbolje za mene, ali i za klub. Tada ćemo da sednemo i razgovaramo o tome.
Još nisi imao nijedan inostrani angažman u karijeri. Naravno, to je cilj svakog mladog igrača, pa u kojoj ligi bi voleo da se oprobaš?
– Svakom je cilj da igra u najboljim evropskim ligama, kao i da igra u Ligi šampiona, Ligi Evrope, pa i Ligi konferencije, odnosno uopšte u evropskim takmičenjama. Voleo bih da moj naredni korak bude neka razvojna liga, a ne liga “petice” jer smatram da u ovom momentu nisam spreman na taj ritam, budući da nemam dovoljan broj takvih utakmica. Zato bih želeo da to bude, recimo, neka belgijska, švajcarska, austrijska liga odnosno lige koje su međustanica do liga “petice”.
U VOŽDOVCU SAM SE AFIRMISAO U POTPUNOSTI
Ponikao si u Vojvodini, zatim si prešao u omladince Crvene zvezde, pa si igrao i u Grafičaru. Potom je usledio transfer u Voždovac, pa prelazak u TSC. Gde si se osećao najbolje i koji period je bio ključan za razvoj tvoje karijere?
– Bio sam u Vojvodini od 10. do 15. godine i smatram sebe Vošinim detetom, ali su se tada dešavale u klubu neke stvari na koje nisam mogao da utičem. Došlo je novo rukovodstvo i desile su se promene u omladinskoj školi, pa se ta moja generacija 2002. godišta raspala nekako preko noći. Osetio sam da tu neće biti prostora da se razvijam i napredujem onako kako želim. Stigao mi je tada poziv od Crvene zvezde koji sam prihvatio i tamo sam proveo tri godine. Beležili smo veoma dobre rezultate sa trenerom Slavoljubom Đorđevićem i napravili smo najveći uspeh u našem omladinskom fudbalu. Prošli smo tada grupnu fazu u Ligi šampiona, gde smo igrali sa Bajernom, Totenhemom i Olimpijakosom. Osvojili smo i omladinsku i kadetsku ligu. Bio je to veoma lep period. Posle toga sam igrao u Grafičaru, gde sam krenuo dobro, ali su onda prednost dobili stariji igrači. U periodu korone nisam znao šta će da bude sa mnom i kakvi su planovi ljudi u Zvezdi. Dobio sam poziv iz Voždovca da dođem na pozajmicu, a želeo me je sadašnji trener TSC-a Jovan Damjanović. Prihvatio sam ga i nisam se pokajao. Igrao sam u Voždovcu tri godine i potpuno se afirmisao kao igrač. Tada sam imao 17,18 godina, a to je period kada se mnogi igrači izgube. Ja sam dobio priliku da igram u Voždovcu i svima u tom klubu sam zahvalan za sve što sam postigao posle toga.
Nije tajna da si bio i na radaru Partizana dok si nastupao za “zmajeve”. Šta imaš da kažeš na tu temu?
– Koliko znam bile su tri ponude od Partizana. Od toga dve nismo ni razmatrali zato što mi je bio u tom periodu potreban kontinuitet utakmica, a smatrao sam da u tom trenutku u Partizanu ne bih mogao to da dobijem jer znamo da je u takvom klubu bitan rezultat i da ne može baš da trpi mlade igrače. Smatrao sam da je bolje da, ipak, ostanem u Voždovcu što sam i učinio. Međutim, stigla je i treća ponuda od crno-belih, kada se za mene zainteresovao i TSC. Iskreno je prevagnulo to što mi je tadašnji trener TSC-a Žarko Lazetić predočio kako me vidi u svojoj filozofiji. Objasnio mi je sve i odlučio sam se zbog toga za TSC i nisam se pokajao. Naprotiv, ispostavilo se da je taj potez bio pun pogodak.
PRIJA MI NAPADAČKI STIL LAZETIĆA I DAMJANOVIĆA
Sezonu ste počeli upravo za Žarkom Lazetićem, koji je potom prihvatio ponudu Makabija iz Tel Aviva. Zatim su pod vođstvom Deana Klafurića krenule turbulencije i posle njegove smene je stigao Jovan Damjanović, s kojim si sarađivao i u Voždovcu. Sa kojim trenerom si ti lično imao najbolju saradnju?
– Žarku sam veoma zahvalan što mi je pružio priliku da dođem u ovako organizovan klub. Verovatno nikada ne bih ni došao u TSC da me on nije hteo. Prijalo mi je njegovo viđenje fudbala, što pokazuje i statistika iz pošle godine, kada sam po statističkim paramterima odigrao svoju najbolju sezonu do sada. Za Lazetića imam samo reči hvale. Sa Klafurićem sam imao dobru saradnju takođe, sve je funkcionisalo veoma dobro, ali se rezultati nisu poklopili, pa je došao trener Damjanović. Njega poznajem odranije i posebno sam mu zahvalan što me je uveo u seniroski fudbal. Imao sam 17 i po godina kada mi je pružio šansu u prvom timu i taj je potez za svaku pohvalu. S njim imam takođe veoma dobar odnos i to se vidi i na terenu.
Lazetić i Damjanović su mladi srpski treneri i vidi se da pokušavaju da primene neke novitete. Kolika je sličnost u pristupu njih dvojice?
– Da, imaju i sličnosti, ali opet i razlika u svojoj filozofiji. Mislim da su obojica dobri na neki svoj način. Meni prija sistem od obojice jer se i jedan i drugi zalažu za posed, kontrolu lopte i napadački fudbal.
Ove sezone je fudbalski svet zadivio Hansi Flik koji je s Barselonom usavršio hvatanje rivala u ofsajd zamku. Takođe i TSC ove sezone igra sa visokom postavljenim linijama, pa da li je trener Damjanović možda primenio neke Flikove zamisli?
– Jeste sigurno. Zato verovatno i primamo nešto više golova nego što bi trebalo, ali je sve to dobro dok možemo da damo gol više od protivnika. Problem je i što sa sadašnjim šefom nismo još prošli zajedno pripreme i mislim da ćemo posle priprema da budemo na još većem nivou. Rezultati su u Evropi tu, malo kaskamo u ligi, ali dok to daje rezultate mislim da ne treba ništa da menjamo. Smatram da je ovaj pristup osveženje za srpski fudbal. Verujem da će od polusezone da se slože sve kockice.
IGRAO SAM KAO MLAĐI KRILO, ALI SE ODLIČNO SNALAZIM KAO ŠPIC
Tvoja prirodna pozicija je krilo, ali od dolaska u Bačku Topolu praktično uvek igraš na poziciji klasičnog napadača. Koja uloga na terenu tebi više prija?
– Ja sam i u mlađim kategorijama igrao kao krilo, mada sam uvek u nedostatku prednjih veznih igrača ili napadača pokrivao i te pozicije. Prema tome, to mi nikada nije bilo strano. Moja prirodna pozicija jeste levo krilo, ali otkada sam došao u TSC ne znam da li sam na 10 utakmica ukupno odigrao na tom mestu. Čak sam i kod Žarka Lazetića češće igrao kao prednji vezni ili kao klasični špic. To mi više nije strano, osećam se prijatno na tom mestu, što pokazuje i statistika. Gde god me vidi trener mogu da igram i uvek ću da dam svoj maksimum za ekipu jer je ona uvek iznad bilo kog pojedinca – zaključio je Miloš Pantović praznični razgovor za naš portal.
Sine,kao neko ko je nekad igrao u Zvezdi,nisi ni smeo da razmišljaš o partizanu a kamo li da razmatraš ozbiljno tu opciju.Na tvoju sreću,izabrao si bolju opciju i sad imaš otvorene karte za dalju igru.Da si otišao u sektu,već bi bio propao igrač.