Čitam da je NBA liga povodom 75 godina postojanja objavila dve najbolje petorke od igrača koji nisu Amerikanci. U prvoj su Toni Parker (Francuska), Luka Dončić (Slovenija), Janis Adetokumbo (Grñka), Dirk Novicki (Nemačka) i Pau Gasol (Španija). U drugom kvintetu su Dražen Petrović,Toni Kukoč (obojica Hrvatska), Predrag Stojaković, Nikola Jokić (obojica Srbija) i Arvidas Sabonis (Litvanija).
Nije mi namera da komentarišem izbor, još su stari Latini rekli da se o ukusima ne diskutuje, ali hoću malo o tome kako smo stigli da region ima 5 od 10 najboljih Evropljana u dve petorke NBA. Jedan od njih, Nikola Jokić, bio je MVP prošle sezone a ozbiljan je kandidat da titulu ponovi i ove.
The All-Time NBA European 1st & 2nd teams, as voted for by you!🏅 #NBA75EuroVote pic.twitter.com/wWtX6al8W1
— NBA UK (@NBAUK) April 11, 2022
Početak priče vraća me 62 godine unazad, na Olimpijske igre u Rimu 1960. Jugoslavija je 1. septembra 1960. izgubila od SAD 104:42 (63:16).
Evo aktera tog meča:
SAD: Vest 16, Belami 8, Buzer 15, Dišinger 16, Haldorson 2, Imfoh 4, Lejn 8,Lukas 10, Smit 5, Arnet n4, Robertson 16. Trener: Pet Njuvel.
JUGOSLAVIJA: Nikolić 4, Kandus, Korać 16, Kristančić, Đerđa 4, Gordić 8, Daneu 4, Petričević, Dragojlović 2, Radović 2, Đurić 2.
Jedna anegdota kaže da „naš centar Nemanja-Neca Đurić još nije doskočio posle podbacivanja na početku a Ameri su već vodili sa 2:0“. Proveravao sam priču više puta kod mog prijatelja Radovana-Bate Radovića sa kojim sedim u „Maderi“. Rekao mi je da „nije bilo baš tako, ali da i nije bilo daleko od istine“. Obrazložio je:
– Mi smo se u toj utakmici prvi put sreli sa košarkom koja je bila potpuno različita od one koju smo mi igrali. Amerikanci su šutirali i pogađali, skakali, bacali kontre, dodavali loptu kroz noge ili iza leđa. Mi smo gledali u čudu, posebno Oskara Robertsona koji je sa loptom bio kao čuveni mađioničar Hudini.
Bata iskreno priznaje da tada ni on ni bilo ko od naših igrača nije mogao ni da sanja da će nekih 50-tak godina kasnije srpski i jugoslovenski igrači imati zapaženu ulogu u NBA.
ACINO OBEĆANJE SAMOM SEBI
Verovatno je isto mislio i profesor Aca Nikolić kada se 1963. posle šestomesečne turneje po SAD vratio u Jugoslaviju. Bio je potpuno zbunjen onim što je video na NBA i NCAA utakmicama. Lično mi je pričao da je sebi dao reč da ništa od viđenog neće probati da primeni za Olimpijske igre u Tokiju 1964. jer je bio uveren da je isuviše malo vremena da igrači ukapiraju i nauče šta se od njih traži. Priznao mi je da je ipak odlučio da proba primenu nekih manjih noviteta, ali igrači nisu uspeli da savladaju to što je od njih traženo i Aca je preuzeo krivicu za 5. mesto koje je u našoj javnosti ocenjeno kao neuspeh jer se od košarkaša – koji su 1961. i 1963. osvajali medalje na Evropskim prvenstvima a 1963. bili i vice-šampioni sveta – očekivalo više.
Mudri ljudi iz KSJ poslali su selektora na šestomesečno usavršavanje u SAD. Aca je učio na izvoru košarke. Investicija se isplatila, Nikolić je izrastao u jednog od vodećih trenera kontinenta.
Još jedan momenat uticao je na podizanje kvaliteta naše košarke i razvoj igrača: takozvane školske turneje. Znalo se: Liga se prekida u novembru na dvadesetak dana jer A reprezentacija ide na turneju u SAD. Igralo se protiv najjačih univerziteta, porazi su po nekad bili sa 20 ili više poena razlike, ali cilj turneje nisu bili rezultati već učenje, sticanje iskustva. Da nije bilo tih turneja Jugoslavija verovatno nikada ne bi bila višestruki prvak Evrope i sveta, olimpijski šampion.
DALIPAGIĆ NIJE HTEO
Kada je NBA počela da se otvara za igrače iz drugih delova sveta među prvima su bili Vlade Divac, Dražen Petrović, Žarko Paspalj… Pre njih, još 1976, Dražen-Praja Dalipagić je prošao kamp Bostona i dobio ponudu da ostane, ali se vratio jer bi izgubio pravo igranja za reprezentaciju.Pregled (otvara se u novom prozoru)
Pre Praje u NBA je mogao legendarni Krešimir Ćosić. Posle studija na Univerzitetu „Bringham Young“ (1969-1973) i igranja za isti u NCAA na „draftu“ 1972. bio je „pik“ br. 144. u 10. krugu. Naredne 1973. bio je na 84. mestu, izabrali su ga Lejkersi. Kažu da je bio prvi ne-Amerikanac na „draftu“. Nije se otisnuo u NBA vode. Krešo je imao znanje i talenat, ali ne i telo za NBA. Možda bi svojom genijalnošću kompenzovao nedostatak kilograma, ali nije želeo ni da proba.
U NBA nisu želeli ni Dragan Kićanović i Dejan Bodiroga. Mogli su po talentu i kvalitetu.
Da su igrači sa naših prostora dovoljno dobri da igraju u NBA kasnije su pokazali i dokazali Divac, Dražen, Kukoč, Rađa, Peđa, pa još kasnije Radmanović, Rebrača, Drobnjak, Marko Jarić, Danilović i mnogi drugi. Poslednjih godina isto dokazuju Jokić, Dragić, Dončić…
Dočekali smo i da imamo trenera u NBA (Igor Kokoškov). Poziv je imao i Dušan-Duda Ivković.
Ko je sve to mogao da zamisli 1960. u Rimu posle one katastrofe protiv Amera? Verovatno niko. Pardon, niko osim mudrih ljudi iz nekadašnjeg Košarkaškog saveza Jugoslavije. Nebojša Popović mi je davno pričao da su Bora Stanković, Raša Šaper i on davno shvatili da naša košarka može stići daleko. Bilo je potrebno samo vreme. I mudri ljudi. Imali smo i jedno i drugo. Danas nema potrebe da zamišljamo. Naši, sadašnji i bivši asovi, imaju zapaženu ulogu u najjačoj ligi sveta.
Čitam da se mladi Jović iz Mege prijavio za ovogodišnji „draft“. Neka mu je sa srećom ako od naredne jeseni uveća našu koloniju u NBA…
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.