KUP NE MENJA MESTO, ALI MENJA USLOVE Niš domaćin i ove sezone! Interesi košarke ili nešto drugo?

Ove godine se Kup „Radivoj Korać“ našao u centru pažnje javnosti nešto ranije nego obično. Razlog je nezvanična informacija da su u Košarkaškom savezu Srbije posle mnogo godina odlučili da organizaciju Kupa izmeste iz Niša, po svim glasinama, pravo u prestonicu. Od 2003. godine, od kada nosi ime legende naše košarke, Kup je 14 puta bio organizovan u Nišu. Od poslednjih deset završnica ovog takmičenja, samo je 2021. igran van Niša, u Novom Sadu, bez prisustva publike zbog pandemije korona virusa.

ITALIJA: Komo dočekuje Fjorentinu (15:00), a kvota naše kladionice na pobedu „ljubičastih“ je 2.12.

Mediji su doprineli uzburkavanju strasti, ne toliko košarkaške, koliko političke u samom Nišu, pa je lokalna vlast odlučila da se, ipak, prijavi na konkurs za organizaciju Kupa, a on je otvoren do 9. decembra. Odluku o uslovima za organizaciju Kupa „Radivoj Korać“ donela je „odlazeća vlast“ u granskom košarkaškom savezu na sednici 27. avgusta. Malo koji grad u Srbiji može i da odgovori zahtevima KSS jer je pored dvorane minimalnog kapaciteta 3.000 sedećih mesta potrebno da se uplati i kotizacija od 2.500.000 dinara.

Pored toga, potrebno je da se plati boravak i smeštaj za pet članova KSS, kao i za direktora UK KLS. Zatim, da se ustupi 10% karata kapaciteta dvorane i 30% VIP mesta KSS-u. Neophodno je i da se plate putni troškovi i takse službenih lica, da se obezbedi lokalni transport ekipama i još dosta doga. Organizatoru je dozvoljeno pravo na prihod od prodaje ulaznica, marketing prava i medijskih prava.

DOPUNA USLOVA ORGANIZACIJE

Kao što ste mogli da pročitate, organizacija nije uopšte jeftina i vrlo je kompleksna. Jedini grad koji je u 21. veku uspeo da to organizuje na način kakav dolikuje važnosti događaja, a i imenu Radivoja Koraća, je Niš.

Interesantno, posle kandidature Niša je Upravni odbor Košarkaškog saveza Srbije, koji radi punom parom u poslednje vreme, na sednici održanoj 19. novembra doneo odluku o dopuni uslova organizacije finalnih turnira Kup takmičenja. Pored gore navedenih finansijskih i ostalih uslova, domaćin takmičenja moraće da snosi troškove svih ekipa učesnica, kako seniorskih, tako i mlađih kategorija ukoliko budu učestvovali. Taj kriterijum važi i za muški i za ženski Kup.

Ova dopuna će, ionako ogromne troškove za organizaciju, mnogostruko da poveća i organizatoru ne ostavi prostora da računa na dobit. Očigledno je KSS našao odličan način da debelo naplati politički hir lokalne vlasti iz Niša koja ne želi da se dižu tenzije i započinju teme oko centralizacije države ukoliko ovo takmičenje posle dosta godina promeni lokaciju. Pod ovakvim uslovima, šanse da se još neki grad prijavi gotovo i da ne postoje.

PROJOVIĆ: KUP NEMA ROK TRAJANJA

Dušan Projović je ime koje se prethodnih, sad već decenija, vezuje za ovaj događaj. Doskorašnji potpredsednik za takmičenja u KSS, a pre toga generalni sekretar u Regionalnom košarkaškom savezu „Istočna Srbija“ bio je najbitniji operativac u organizovanju Kupa u Nišu. Bio je još potpredsednik kada je 27. avgusta objavljen konkurs, a istakao je da za dopunu 19. novembra nije znao pre našeg razgovora.

– Zatečen sam tom odlukom, nije se ranije dešavalo da organizatori plaćaju smeštaj i boravak klubovima, to povećava troškove organizacije. Nisam dovoljno upućen, od kada nisam na mestu potpredsednika u KSS, van košarke sam i ne pratim sva dešavanja na dnevnom nivou – izjavio je Projović za MaxBet Sport.

Istakao je da zna za napore čelnika Grada Niša da Kup „Radivoj Korać“ ne menja adresu i da mu je drago zbog toga.

– Najlepši osećaj vezan za tu manifestaciju je to da nema rok trajanja, da nije počela sa mnom i nije se završila sa mnom. Puno mi je srce kada vidim da su svi željni da se Kup održi u Nišu. Iako više nisam u košarci drago mi je da taj svojevrsni brend opstaje i, kao što sam svih godina pričao, najveća zasluga je Nišlija koji su to prepoznali i oni su najveća vrednost manifestacije. Svi ljudi koji su u prethodnom periodu vodili grad, a i ovi sada, prepoznali su značaj Kupa i imaju želju da se on održava u Nišu. Ne smeta mi što ja više nisam deo toga, naprotiv, imam još veću želju da se manifestacija održava u gradu u kome živim. – rekao je Projović i dodao:

– Nadgradnjom i održavanjem i muškog i ženskog Kupa u Čairu, Niš je postao prepoznatljiv košarkaški centar. Sada, sa aspekta posmatrača mogu da kažem da je bilo jako dobro za grad da organizuje ovo takmičenje, svaki uloženi dinar se vratio tri puta više. Negde oko 30 miliona dinara uđe u grad, što kroz ljude koji posete grad, kroz hotele, smeštaj, pokrovitelji su snosili organizaciju mini-kupa. Nišlije manifestaciju doživljavaju kao svoju. 

Interesovanja za organizaciju bilo je i iz drugih gradova u prethodnom periodu, dešavalo se da se on i održi u nekom drugom gradu, ali nigde nije bila atmosfera kao u Čairu.

– Bilo je interesovanja i drugih gradova ranije, znam sigurno za Zrenjanin i Novi Sad, ženski Kup je bio na više lokacija. Posebnu draž, ipak, daju Nišlije, igrači se osećaju kao zvezde, klubovi imaju želju da dođu, ne predstavlja im problem izdatak boravka ovde, na kraju krajeva, njih u najvećem delu država finansira. Jedino u hali Čair su dva naša najtrofejnija kluba podeljeni po pola u istoj dvorani. Velika je stvar da se u Nišu gledaju evroligaši. Košarkaška smo zemlja, drugi smo na svetskoj rang listi, prvi u Evropi, želja mi je da tako i ostane – zaključio je Dušan Projović.

TAKMIČENJE ŽRTVA DVA KLUBA

Ni ove godine, kao ni prethodnih, nijednom gradu nije zabranjeno da se prijavi na konkurs KSS, a retko kada se dešavalo da to neko i uradi. Ako se i dešavalo, nuđeni su slabiji uslovi nego što ih je ponudio grad na Nišavi. Niš se vremenom vezao za ovaj događaj. U nedostatku košarkaških, a u poslednje vreme i drugih sportskih kolektiva, koji igraju ozbiljna takmičenja, Kup je bio jedini susret Nišlija sa elitnim sportom u Srbiji i prilika da se četiri dana pretvore u mali festival košarke na kome su građani, osim timova učesnika, mogli da sretnu i mnogobrojne zvezde svetske košarke koje tih dana borave u Nišu. Uz to, grad je uvek bio pun i gostiju iz gradova Srbije i regiona koji su došli da prate ovaj događaj i po pravilu su iz Niša nosili najlepše utiske.

Sasvim je legitimno da se i neko drugi prijavi za organizaciju, zašto da ne i Beograd, ako može da ponudi bolje uslove od Niša. Šta je ovde stvarno problem?

Osnovni je taj što se ovde najmanje vodi računa o interesu košarke, već se još jedno takmičenje gleda kroz prizmu samo dva kluba, Crvene zvezde i Partizana. Upravo je njihov eventualni  susret jedino Niš u 21. veku organizovao uspešno, sa navijačima obe ekipe u podjednakom broju na tribinama. Reč uspešno bi mogla i pod navodnike, ali je stvarno uspeh organizovati takav događaj bez velikih incidenata, pa čak i žrtava.

ČAIR RASTEGLJIVOG KAPACITETA

Kako niko od odgovornih decenijama ne čini korak u pravcu pomirenja najboljih, istovremeno i najbogatijih srpskih klubova, „večitih rivala“, stvarno je veliki rizik da se uđe u organizaciju takvog meča u dvorani koja prima 4.500 gledalaca. Istovremeno, za taj meč je interesovanje deset puta veće i uvek je na utakmicama Zvezde i Partizana u Čairu bilo više ljudi od dozvoljenog kapaciteta. U takvim okolnostima, možda je i bolje da se utakmica organizuje u Beogradu u najvećoj dvorani gde će da bude sve lakše za organizaciju.

Tu dolazimo do suštine. Kompletan ovaj događaj se pominje samo u kontekstu eventualnog „večitog derbija“. Da li smo mi došli do tačke da srpsku košarku čine samo oni? Interese ostalih i njihov pogled na situaciju, niko nije ni pomenuo. Podsećamo, pored Crvene zvezde i Partizana, na Kupu „Radivoj Korać“ učestvuje još šest ekipa. Upravo je u konekciji niške publike i tih klubova razlika koju grad na Nišavi pravi u odnosu na sve ostale koji bi eventualno mogli da organizuju ovaj turnir. U Nišu to nije samo turnir, to je praznik.

Da li bi u nekom drugom gradu Dunav iz Starih Banovaca, Dinamik, Sveti Đorđe ili Hercegovac iz Gajdobre odigrao utakmicu pred više od četiri hiljade ljudi? Jedino su u Nišu na svim četvrtfinalima pravi sjajna košarkaška atmosfera i dvorana Čair u februaru je ono što vezujemo za smisao bavljenja sportom, a nije direktno vezano za Crvenu zvezdu i Partizan. Utakmice u ABA ligi u dvoranama gleda po par stotina ljudi, a što se KLS tiče, tu ni najbolji poznavaoci sporta ne umeju da kažu koliko klubova učestvuje u tom takmičenje, a tek da ih nabroji – nema šanse.

DA LI SE KOŠARKA IGRA ZBOG PUBLIKE?

Kažu da se sport igra zbog publike, zbog mladih i njihovog pravilnog razvoja, a svi mogu da vide u kom pravcu se kreće srpska košarka koja nije elitna. Osim naših evroligaša, naravno i seniorske reprezentacije preko leta, sve što nije dobro za promociju i neku vrstu marketinga (političkog, ličnog i bilo kog drugog) nikoga ne interesuje. Kup u Nišu, izuzev te jedne utakmice, bio je upravo ono o čemu se samo govori u teoriji, sport u najlepšem obliku, gde su sportisti prave zvezde, a publika zadovoljna.

Imamo borce za košarku i „borce za košarku“, a na svakom ponaosob je da napravi razliku između njih. Jedno je sigurno, publika u Nišu iskreno voli igru pod obručima i nikada nije izneverila očekivanja kada je u njenom gradu održan Kup „Radivoj Korać“.