Da budem iskren, očekivao sam dobre vesti iz Košarkaškog saveza Srbije, odnosno od njegovog novog predsednika Nebojše Čovića. Ne zato jer ga nešto preterano „gotivim“, mada nisam ni mrzitelj istog poput navijača suparničkog kluba. Jednostavno, pratim čoveka decenijama, i uverio sam se da je uspešan u radu. Ponavljam, niti sam zvezdaš, niti pratizanovac. Ja sam dete Radničkog sa Crvenog krsta.
Na dobre vesti iz KSS nismo dugo čekali. Malo više od dve nedelje je Čović nagovarao Svetislava Pešića da promeni odluku, i ostane selektor, i na kraju je uspeo. Koliko se sećam, nešto slično uradio je 1995. pred Eurobasket u Atini. Istina, tada nije još bio predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije, ali je kao visoki funkcioner Saveza nagovarao, i na kraju uspeo da privoli Vladu Divca da igra za reprezentaciju, mada je ovaj dugo odbijao jer je imao neki sudski spor sa Lejkersima u koji je bio umešan i Partizan. Ponavljam, ako me sećanje ne vara.
FMP KAO PRAVI PRIMER
Na stranu sve što se priča i piše o Čoviću, i dobro i loše. Lično sam se uverio u neke njegove uspehe koje niko ne može da ospori. Kao na primer FMP. Godinama sam kao izveštač Evrolige išao u daleki Železnik na utakmice ovog kluba, i uvek sam se osećao izuzetno prijatno, među prijateljima. Trebalo je nekad davno osnovati taj klub u predgrađu Beograda (istina je da je osnovan u Novom Sadu) gde se ne zna da li ima više siromašnih ljudi ili divljih deponija. Pa je trebalo napraviti košarkašku halu, pa internat za mlade košarkaše, pa organizovati mrežu skauta koji su putovali Evropom uzduž i popreko i pronalazili mlade talente koje su dovodili na brušenje u FMP.
Osnovan davne 1970. kao Radnički, FMP je izbacio brojne reprezenttivce, ali i trenere. Jedan od trenera je bio pokojni Boško Đokić, moj veliki prijatelj, a Dušan Alimpijević je veliki prijatelj radio emisije „60 minuta sa Vladom i Acom“ koja se nedeljom pre podne emituje na MaxBet radiju. Kad se pomenu igrači teško ih je nabrojati.
Evo samo nekih: Nikola Bulatović, Ognjen Aškrabić, Dejan Milojević, Miloš Teodosić, Nemanja Aleksandrov, Bojan Popović, Milan Mačvan, Dejan Musli… Pa do nove generacije na čelu sa Dušanom Ristićem, Dejanom Davidovcem, Ognjenom Dobrićem, Markom Gudurićem, Borišom Simanićem, Aleksom Uskokovićem… I, da ne zaboravim, najbolje godine FMP-a bile su one kad je direktor kluba bio legendarni Rarko Raša Radovanović.
Vrhunac Čovićeve umešnosti pokazan je tokom 11 godina, koliko je bio predsednik Crvene zvezde. Došao je na to mesto kad su sa terena na Malom Kalemegdanu poverioci odnosili konstrukcije koševa, i kad je dug bio veći od deset miliona evra. Neću da ulazim u priče kako je taj dug izmiren uz pomoć nekog zakona koji se, ako se dobro sećam, zvao UPPR. Ili tako nešto. Ipak, ostaje činjenica da je pod njegovim rukovodstvom klub osvojio 25 titula, i iznedrio bezbroj reprezentativaca.
PREMALO IMENA U KONKURENCIJI ZA SELEKTORA
Samo takav Nebojša Čović je mogao da nagovori Svetislava Pešića da promeni mišljenje. Ne zato jer je baratao preterano važnim argumentima, nego zato jer se uopšte upustio u ubeđivanje inače prilično tvrdoglavog Piroćanca. Poznajući ranije predsednike Saveza (neću ih imenovai), ne verujem da bi se ijedan od njih ozbiljno bavio ovom problematikom, nego bi taj zadatak prebacio na Skupštinu, odnosno na neke druge ljude.
Kakvog je izbora imao Čović, osim da „obrađuje“ Pešića? Ko su ti potencijalni kandidati za mesto srpskog selektora? Malo, premalo imena je pominjano u javnosti. Najčešće Saša Đorđević, koji je upravo operisao kuk i trenutno se bavi sopstvenim oporavkom. Igor Kokoškov je već (prerano) potrošen, a Pešićev prvi asistent na Olimpijskim igrama u Parizu, Ognjen Stojaković ima lepo zaposlenje i sigurno lepu platu kao član stručnog štaba Denver Nagetsa.
Figurirali su još Dejan Radonjić i Dušan Alimpijević, dok se Željko Obradović uopšte nije pominjao jer je poznato da njemu ne pada na pamet da se vraća na funkciju na kojoj je već jednom bio. Dakle, izbor je bio samo jedan – ili Kari Pešić, ili… Ko zna ko. Čović je prihvatio tu nezahvalnu ulogu „nagovarača“, kao što je ranije prihvatao i različite političke uloge. Uspeo je, i to je dobar početak novog predsednika Košarkaškog saveza Srbije.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.