U Sarajevu je u subotu sahranjen Ivan-Ivica Osim, nekadašnji as „Željezničara“, reprezentativac, kasnije istaknuti trener i nezaboravni selektor nekadašnje Jugoslavije.Ovo je moje sećanje na njega.
ABA LIGA, POLUFINALE: Sve kvote kladionice MaxBet za meč Budućnost – Partizan (20:45) pogledajte OVDE.
Prve prvoligaške utakmice gledao sam u Nišu. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li je bila 1964. ili 1965. ali to i nije važno. Te 1964. iz našeg Timoka (Zaječar) u Radnički je prešao najbolji zaječarski igrač Milorad-Mile Janković. Uprava Radničkog slala je za svaku utakmicu u Nišu 10 ulaznica upravi Timoka. Retko ko je od „matoraca“ hteo da ide do 100 kilometara. udaljenog Niša, put je bio loš, automobili retki, voz je išao tri sata…Onda su te karte nuđene nama, klincima iz podmlatka.
Obično smo dvojica-trojica u nedelju hvatali jutarnji voz (oko 6 sati) za Niš, tamo smo malo „gluvarili“ do odlaska na stadion, ručali s nogu, a posle utakmice trčali na železničku stanicu da uhvatimo večernji voz za Zaječar. Sutradan smo bili „glavni“ u gradu jer smo gledali Prvu ligu.
Prilikom jednog takvog izleta idemo ka „Čairu“ kad ispred nas neki momci sa sportskim torbama u rukama. Pogledamo bolje – fudbaleri Željezničara. Valjda je hotel bio blizu pa krenuli pešice na stadion. Pamtim da sam, po visini, prepoznao Osima. Sećam se da sam mu prišao i razmenio sa njim par rečenica.
Iako sam još tih gimnazijskih dana govorio da ću da budem novinar, i to sportski, nisam mogao ni da sanjam da ću dosta godina kasnije biti portparol reprezentacije Jugoslavije koju je kao selektor vodio Ivica Osim.
Posle te epizode u Nišu , kad sam otišao u Beograd na studije, gledao sam redovno Osima u dresu „Želje“ protiv Partizana, Zvezde i OFK Beograda a bio sam na stadionu i onog 24. aprila 1968. kada je Jugoslavija u četvrtfinalu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo deklasirala Francusku sa 5:1. Osim nije bio među strelcima, ali je na sredini igrao kao car. Driblao je Francuze kao na poljančetu, upošljavao saigrače, delio lopte kao rukom…Verovatno je tog dana sebi otvorio put ka Francuskoj.
UMETNICI I RADNICI
Pred Mundijal u Italiji 1990. dobio sam ponudu Fudbalskog saveza Jugoslavije da budem port-parol državnog tima. To mesto je, po pravilniku FIFA, bilo obavezno za Svetsko prvenstvo, a ondašnji FSJ nije imao profesionalnog -niti ikakvog- portparola. U to vreme bio sam urednik sportske rubrike „Borbe“. Bio sam pretplaćen na pariski sportski dnevnik „Lekip“ i madridski „As“, čini mi se i „Frans fudbal“. Mislio sam da poznajem evropski fudbal, ali kad god sam Osimu rekao nešto o nekom igraču dobijao sam odgovor:
– Da, opasan po život, igra po levoj strani…
Tokom dva meseca priprema za Mundijal u Italiji, od Poreča preko one sramne utakmice sa Holandijom u Zagrebu, kad je publika navijala protiv reprezentacije svoje zemlje, pa sve do penala u Firenci sa Argentinom, bio sam u svakodnevnom kontaktu sa Ivicom Osimom. Brzo sam se uverio da je za njega glavni protagonist fudbala – lopta. Fudbalere je delio na „umetnike“ i „radnike“. U prvoj kategoriji bili su Stojković, Savićevič, Sušić…u drugoj Katanec, Šabanadžović, Spasić… Znao je da jedni bez drugih ne mogu. Pamtim Osimove treninge, najviše „ševu“ kad dvojica uđu u krug, a 7-8 iz kruga, na prvi dodir, nastoje da ih što duže zadrže unutra.
MAJCI ODNEO PRVI NOVAC
Iz brojnih razgovora sa Osimom pamtim njegovu ideju koja mi se i danas čini zanimljivom. Smatrao je da treba uvesti neki „narandžasti karton“, nešto između žutog i crvenog. Mislio je da bi isključenje moglo da bude na ograničeno vreme od recimo 15 minuta uz pravo trenera na dodatne izmene u tom periodu. Ako igra sa čovekom manje mogao bi da pojača odbranu, ako ima igrača više mogao bi da uvede dodatnog napadača. Takođe je smatrao da bi bilo korisno, kao u rukometu ili košarci, vraćanje u igru fudbalera posle perioda na klupi.
Iza njegovog prividnog pesimizma i (vidljive) zatvorenosti krio se divan čovek, iskreni prijatelj i iznad svega stručnjak koji je razumeo fudbal. Osim je bio od trenera koji su pravili, a ne kvarili igru.
Pošto svako ima pravo na mišljenje (makar i pogrešno) ja ću moje izneti javno i napismeno:
– Ivica Osim je bio najbolji trener koga sam ja upoznao.
Osim je loptu otkrio i trajno zavoleo na livadama sarajevske periferije. Stadion „Željezničara“ na Grbavici nije bio daleko od kuće. Čuo je da „Željo“ zove pionire i juniore. Mamac je bilo i obećanje da će članovi dobijati besplatne ulaznice. Prijavio se na nagovor drugara. Bilo je preko 300 klinaca. Među 25 koji su pozvani da „sutra dođu na trening“ bio je i Ivica Osim.
Sa 18 godina potpisao je ugovor. Dobio je 8.000 dinara koje je ponosno odneo majci. To je bilo više od penzije koju je primao otac. Majka je imala zadatak da pojačanom ishranom „nabaci“ neki kilogram na nežno telo Ivice koji je prilično izrastao, ali ostao mršav.
Tokom 1959. bio je u drugom timu sa statusom „potencijalnog kandidata za prvu ekipu“! Šansu je dobio protiv Proletera iz Osijeka u Kupu. Povredio se Kokot, trener je odlučio da igra Osim.
Priznao je da se tada malo uplašio, jedva je vezao kopačke. Igrao je jedno poluvreme, prilično loše. Usledio je period „ni tamo ni ovamo“, više je bio u drugom nego prvom timu. Treneri su mu govorili da „treba da ojača“. Klub je ispadao iz Prve lige tri puta, ali se vraćao. Osim je pravu šansu dočekao kod trenera Zlatka Konjevoda. Bila je sezona 1961/62. u kojoj je „Željo“ kao prvak Druge lige Zapad izborio povratak među prvoligaše. Osim je igrao sve više i sve bolje. U „Želji“ je sa Mišom Smailovićem stvorio sjajan tandem. Osim je više „pakovao“, iako je i sam umeo da zatrese mrežu, Mišo je davao golove. U sezoni 1962/63. „Željo“ je bio treći u ligi, iza Partizana i Dinama. Smailović je sa 19 golova bio golgeter šampionata. Osim je odigrao svih 26 utakmica i dao osam golova.
U narednoj sezoni 1963/64. imao je identičan učinak ali je postao reprezentativac.
DEBI U TOKIJU
Posle odličnih igara u dresu Željezničara našao se na spisku putnika za Olimpijske igre u Tokiju. Bio je to veoma dobar tim (Ćurković, Fazlagić, Miladinović, Zambata, Lamza, mladi Džajić…) koji je sa klupe vodio Ljubomir Lovrić. Osim je debitovao 13. oktobra 1964. godine protiv Maroka (3:1) a prvi gol dao je dva dana kasnije protiv Mađarske u spektakularnom porazu 6:5. Gol je dao u prvom minutu.
U reprezentaciji je ostao do 30. aprila 1969. kada je u Barseloni u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Meksiku odigrao poslednju 16. utakmicu u državnom dresu. Dao je osam golova. Da se u prvim minutima polufinalnog meča sa Engleskom na EP 1968. nije povredio i statirao do kraja, možda bi Jugoslavija sa njim u timu-uprkos sudiji Godfridu Dinstu iz Švajcarske- bila prvak Evrope, ali nije mogao da igra u finalu protiv Italije.
Komemoracija okupila Ex-Yu
Komemoracija u sarajevskom Narodnom pozorištu okupila je fudbalsku bivšu Jugoslaviju. Došli su njegovi (sa)igrači i prijatelji, neki i iz inostranstva: Safet Sušić, Mehmed Baždarević, Predrag Pašić, Duško Bajević, Dragan Stojković, Faruk Hadžibegić, Zvonimir Boban (ispred UEFA), Srećko Katanec, Savo Milošević, Nenad Bjeković. TV Bosne i Hercegovine direktno je prenosila komemoraciju u okviru specijalnog programa posvećenog Osimu o kome su govorili gosti, igrači, funkcioneri, novinari, iz cele bivše Jugoslavije.
Sahranjen je na groblju „Bare“. Sarajevo se svom velikanu odužilo onako kako je zaslužio. Nadam se da će neki teren, neka ulica ili neki trg u glavnom gradu Bosne i Hercegovine poneti njegovo ime.
Posle devet godina (1959-1968) u „Želji“ 1968. je otišao u inostranstvo, prvo u Holandiju, u Cvole, ali je odigrao samo dve utakmice. Za sezonu 1969/70. vratio se u „Želju“, odigrao 54 utakmice i dao devet golova. Onda je na red došla Francuska, prvo Strazbur od 1970. do 1972. sa učinkom 58/16, zatim Sedan (1972-1975) sa 16 golova na 105 mečeva, pa onda Valensijen sa jednim golom na 30 utakmica i na kraju karijere opet Strazbur (1976-1978) sa 32 utakmice, četiri gola i titulom prvaka u sezoni 76/77.
Suma sumarum – 447 utakmica i 102 gola, plus nebrojeno mnogo asistencija jer njegovo i nisu bili golovi, nego njihova priprema.
Igrao je sa lakoćom, elegancijom, sopstvenim stilom. Neki inspirisani novinar nazvao ga je „Štraus sa Grbavice“ jer je njegov dribling bio-najlepši valcer.
VELIKI TRENER
Po završetku karijere Osim je postao trener Željezničara . Stvorio je sjajnu ekipu koja je igrala lep fudbal i imao zapaženo mesto u jugoslovenskoj ligi. U sezoni 1984/85. Željezničar je blistao u Kupu UEFA.U prvom kolu eliminisao je bugarski Sliven sa 0:1 i 5:1, u drugom švajcarski Sion sa 2:1 i 1:1, u trećem je bio bolji od rumunske Univerzitatee iz Krajove 0:2 i 4:0 a u četvrtfinalu je savladan Dinamo iz Minska 2:0 i 1:1. Za ulazak u finale trebalo je proći još mađarski Videoton. U prvom meču bilo je 3:1 za mađarski tim, u Sarajevu 24. aprila 1985. golovima Bahtića u petom i Ćurčića u 77. minutu „Željo“ je bio u finalu, ali je Čušaj u 87. srušio snove igrača i navijača Željezničara.
Godine 1986. privremeno je, sa Ivanom Toplakom, preuzeo vođenje reprezentacije, a samostalno je na klupi debitovao 29. oktobra 1986. u Splitu protiv Turske (4:0) u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope.
Osimovo remek delo u reprezentaciji bilo je u kvalifikacijama za Mundijal u Italiji 1990. kao i ono učinjeno na njemu. Jugoslavija je u kvalifikacijama bila prva u grupi, ispred Škotske, Francuske, Norveške i Kipra.
U Italiji je loše počelo, poraz od 4:1 sa Nemačkom u Milanu, ali je nastavak bio bolji: 1:0 sa Kolumbijom u Bolonji i 4:1 sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U osmini finala u Veroni je sa 2:1 golovima Dragan Stojkovića-Piksija savladana Španija. Jugoslavija je zaustavljena u četvrtfinalu u Firenci, posle 120 minuta bilo je 0:0 iako je naš tim više od sat vremena igrao sa čovekom manje zbog prestrogog isključenja Refika Šabanadžovića. Argentina je sa penala bila bolja (3:2), a Osim te penale nije gledao. Odredio je ko će da šutira i otišao u svlačionicu.
Kasnije, kao selektor Japana, na „Kupu Azije“ 2007. takođe nije gledao penale protiv Katara. Rekao je:
– Nije dobro za moje srce…Ne želim da umrem kao trener Japana, želim da umrem u mom rodnom gradu Sarajevu.
Želja mu se nije ispunila, umro je u Gracu ali je, uz sve počasti, 14. maja 2022. sahranjen u svom Sarajevu.
Ostao je selektor do 1992, Jugoslavija je bez poraza završila kvalifikacije za EP u Švedskoj u koju je otputovala bez Ivice Osima. Zbog početka rata u Bosni i Hercegovini, kao moralni čin, podneo je ostavku. Jugoslavija je otišla u Švedsku, ali je posle uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija 30. maja 1992. bukvalno isterana sa Evropskog prvenstva koje je osvojila Danska, pozvana kao rezerva jer je bila druga u grupi iza Jugoslavije.
ČUDO U GRACU
Osim je prihvatio poziv Partizana sa kojim je 1992. osvojio Kup. Sledeća etapa bila je Grčka, sa Panatinaikosom je osvojio Kup i Superkup 1993. Možda je najveći uspeh na klupskom nivou ostvario u Gracu jer je „mali“ Šturm, posle dominacije u prvenstvu Austrije, više puta uveo u Ligu šampiona. Šturm je sa Osimom, osim titule prvaka Austrije, osvajao austrijski kup tri puta, 1996,1997 i 1999, ima i tri Superkupa Austrije. U Grac su, sa strahom, dolazili i najveći evropski klubovi. Posle smrti Ivice Osima iz Graca je stigla vest da gradske vlasti razmišljaju da Osim dobije ulicu ili neki trg.
Trenerski put odveo ga je u Japan gde je sa Džef Junajtedom (2003-2006) bio prvak, što ga je preporučilo za klupu reprezentacije Japana. Zamenio je Brazilca Zika.
Evo njegovog trenerskog učinka:
Željezničar 1978-1986 (301 118 81 102)
Selektor 1986-1992 (51 27 10 14)
Partizan 1991-92 (42 29 5 8)
Panatinaikos 1992-94 (71 47 11 13)
Šturm 1994-2002 (383 207 81 95)
Jef United 2003-2006 (142 69 40 33)
Japan 2006/07 (20 13 2 5
Ukupno: 1.010 510 230 270 50,50%
ORDEN „IZLAZEĆEG SUNCA“
Za Osima je najveća nagrada bila zahvalnost igrača kojima je pomogao da naprave karijere, ali nisu izostala i ona zvanična priznanja. Dobitnik je, 1990,, nagrade „Šesti april“ koja je najveće priznanje Sarajeva dok je u Japanu zaslužio „Orden izlazećeg sunca“ koji postoji od 1875. U obrazloženju priznanja japanske vlade stoji da se dodeljuje za doprinos razvoju fudbala u Japanu i promociju razumevanja i poštovanja Japana i Bosne i Hercegovine.
O njegovoj popularnosti u Japanu svedoči podatak da je knjiga sa njegovim mislima o fudbalu, izdata 2005, bila best-seler, prodata je u 400.000 primeraka. U Japanu je 16 .novembra 2007. dok je gledao prenos utakmice Austrija – Engleska doživeo težak moždani udar. Bio je u komi do 3. decembra. Kada se osvestio pitao je suprugu Asimu koji je rezultat… Nikad se nije fizički sasvim oporavio, ali je još uvek mogao da pomogne bosansko-hercegovačkom fudbalu.
U jeku neke upravljačke krize u Nogometnom savezu BiH bio je pozvan da kao neprikosnoveni autoritet-pomiri sukobljene strane.
Bio je čovek čija se reč slušala jer je autoritet izgradio znanjem. Bio je trener- stvaralac, stvarao je ne samo igrače i timove nego i igru. Umeo je da svakome nađe pravo mesto u ekipi, da uspostavi neophodan balans između „umetnika“ i „radnika“. Bio je pošten, principijelan, odan prijateljima i -fudbalu.
Nadimak „Štraus“ tačno oslikava Ivicu Osima fudbalera-kompozitora fudbala. Taj fudbalski valcer nije se igrao na lepom, plavom Dunavu nego kraj Miljacke, na Grbavici i svuda gde je moj prijatelj Ivica Osim igrao ili radio kao trener.
PROČITAJTE JOŠ:
EKSKLUZIVNO Skariolo za MaxBet sport uporedio Teodosića i Pikasa
Stojaković za MaxBet sport: Spremili smo Jokiću plan rada tokom leta, a tu je uključeno i jahanje
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.