Koja je najveća fudbalska prevara?

Pre nekoliko dana osvanula je u medijima priča o „prevari veka“. Bar što se fudbala tiče, i bar što se obaveštenosti novinara tiče. Prevara se dogodila u Rumuniji, gde je bukureštanski Dinamo doveo španskog fudbalera Edgara Ijea.

SUPERLIGA: Kvota na pobedu Partizana protiv Čukaričkog u našoj kladionici je 2.65. Utakmica počinje u 18:30.

Dinamo nije kupovao mačku u džaku, već igrača koga je Barselona još kao osamnaestogodišnjaka otkupila od lisabonskog Sportinga za 1,75 miliona evra. Kasnije ga je prosledila u portugalski Belenenses, koji ga je za 3,5 miliona ustupio francuskom Lilu. Odatle ga put vodi u Nant, Trabzonsport, Fejenord, Bačakšehir, i najzad se kao 30-godišnjak obreo u prestonici Rumunije. S tim što Rumuni sumnjaju da u Dinamo nije stigao Edgar Ije, nego njegov brat blizanac. Zove se Edelin Ije. I on je počeo u Sportingu, ali je brzo propao i igrao po Litvaniji, trećoj, čak i četvrtoj ligi Portugalije.

SLUČAJ EDGAR

Odalo ga je to što su Rumuni posle tri meseca shvatili da ovaj njihov „Edgar“ ne zna ni reč engleskog. Pravi Edgar je, u to su sigurni, znao dobro da govori taj jezik. Uostalom, igrao je u Španiji, Francuskoj, Turskoj i Holandiji.

“Nadrealno. Pitao sam se da li sanjam. Počeo sam da okrećem telefone, da razgovaram sa prijateljima i vest je tačna, ne mogu da verujem. Niko nije demantovao. Saznao sam da Edgar ima brata blizanca koji je takođe fudbaler“, rekao je Florin Prunea, nekadašnji igrač i predsednik Dinama. tima koji se sada bori za opstanak u rumunskoj prvoj ligi.

Dinamo je na kraju tražio od igrača da dokaže da je on zaista Edgar tako što će im pokazati vozačku dozvolu. On je odbio i sve se više čini da je bukureštanski klub nasamaren. Samo je pitanje da li će smeti da prizna. Jer ne samo što bi ugled kluba stradao, već bi Dinamo mogao i da bude kažnjen oduzimanjem osam bodova u pet utakmica u kojima je Edelin igrao.

SLUČAJ KAJZER

I dok Rumuni brinu svoju brogu sa fudbalskim prevarantima, prisetio sam se nekih slučajeva iz prošlosti. O nekim sam i pisao u ovoj rubrici. Kao, na primer, o Karlosu Enrikeu Raposu, Brazilcu koji je igrao za Flamengo, Fluminense, Vasko de Gamu, Botafogo, iako ovo „igrao“ nemojte shvatiti doslovno. Nadimak mu je Kajzer. On će reći – zato što je ličio na „pravog“ Kajzera, Franca Bekenbauera, a drugi bi se zakleli da ga je dobio jer nalikuje na bocu „Kajzer“ piva okrenutu naopako.

On sam kaže da je sedam dana posle rođenja otet, i da ga je nova majka kao dete terala da igra fudbal kako bi je prehranio, iako o tome nigde nema nikakvih dokaza. To u Kajzerovom životu nije nikad bio problem jer, kad su mu dokazi trebali, on bi ih lažirao. Uostalom, sam će reći da je čitav njegov život – laž.

Kao i svaki klinac od devet godina, Kajzer je 1972. počeo da igra fudbal u lokalnom klubu, a njegov je bio Botafogo. Ili Flamengo, ni on nije siguran. U jednom od njih su perspektivnog 16-godišnjaka zapazili skauti meksičke Pueble. Ti ljudi jedini su u Kajzerovoj karijeri koji su u njemu videli neki igrački potencijal, što nije ni preterano čudno s obzirom na to da su se tih godina grčevito borili za opstanak u prvoj meksičkoj ligi.

Dogovorili su mu probu u Meksiku, ali je sam Karlos još tada neuporedivo bolje procenio svoje igračke sposobnosti. Znao je da će ga, ako Meksikanci shvate koliko je loš, otpisati i biće mu sve teže da pronađe angažman u nekom ozbiljnom klubu.

Par meseci bio je u Puebli, gde su ga treneri uporno terali da počne konačno da trenira, ali Kajzera je stalno nešto bolelo. Prvo loža, pa prepona, pa leđa. Nije to bilo doba kad je svakom klubu bio dostupan rentgen, a kamoli magnetna rezonanca, i Brazilac je vešto izbegavao treninge, što će kroz „karijeru“ dovesti do savršenstva.

Iz Meksika se vratio u Botafogo i tada počinje njegova filmska priča u kojoj će se isprepletati najveći brazilski fudbaleri u istoriji, najbolje brazilske žurke, prevare, hiljade i hiljade devojaka, nula utakmica, nula asistencija i nula golova. Centarfor koji je trebao postizati golove bio je u doslovnom značenju – lažna devetka.

Sedeća stanica u Karlosovoj karijeri bila je – Evropa. Dogovorio je transfer u francuski niželigaš Ajačio, i na Korzici je dočekan kao megazvezda. Mali stadion napunio se na predstavljanju kako bi navijači videli svog novog heroja, a razdragani Kajzer je sve lopte koje su mu doneli ispucao na tribine kao suvenire navijačima i trčao je po terenu ljubeći grb na dresu.

Za Ajačio, naravno, nije odigrao nijedan minut, iako je po povratku u Brazil tvrdio da je na Korzici briljirao. Objavljeni su i tekstovi potplaćenih novinara koji su hvalili njegov učinak u nižim francuskim ligama, iako niko nije mogao da dođe ni do kakvih dokaza, osim jedne fotografije Kajzera u dresu Ajačija.

Kad se vratio u Brazil, svi su već bili svesni kakav je Kajzer prevarant, ali im to nije smetalo. Potpisao je za Flamengo na „preporuku“ svojih poznatih prijatelja, a pošto se povredio, klub je čak pozvao eksperta za crnu magiju ne bi li izlečio Kajzera.

Godine 1989. ugovor mu je ponudio Vasko de Gama, još jedan u nizu najvećih brazilskih klubova, koji je iz nekog nepoznatog razloga želeo baš Kajzera u svojim redovima. Karijeru je završio posle 13 promenjenih klubova, nula odigranih minuta, nula asistencija i nula golova. Posle igračke, otpočeo je karijeru trenera, ali onog za fitnes i – pogađate – isključivo za žene!

Karlos Enrike Rapozo, poznatiji kao Kajzer, nije izmišljena, stvarna je osoba koja i dalje uživa u životu u Brazilu.

SLUČAJ ORŠIĆ

Još jedan fudbalski prevarant mnogo je bliži ovim našim prostorima. Reč je o Mislavu Oršiću, bivšem hrvatskom reprezentativcu, koji je otišao u engleski Sautempton i tamo toliko razočarao da su ga engleski mediji uporedili sa Senegalcem Ali Dijem, koji važi za najvećeg fudbalskog prevaranta koga Englezi pamte.

Taj Dija se 1996. godine u telefonskom razgovoru sa tadašnjim trenerom Sautemptona Grejemom Sunesom pretvarao da je Žorž Vea, osvajač Zlatne lopte. Lažni Vea rekao je kako ima kvalitetnog igrača, svog nećaka Ali Diju, i Sunes je tog Alija pozvao na probu. Senegalac je dobio ugovor na mesec dana, i debitovao u utakmici s Lidsom tako što je ušao umesto klupske legende Mata Le Tisijea u 32. minutu. Trener Sunes, stručni štab kao i saigrači već na treningu su se uverili da Dija nije ni izbliza tako dobar, ali dobio je priliku jer u tom trenutku zbog povreda nije bilo drugih opcija. Dija je protiv Lidsa ostao na terenu do 85. minuta, odnosno igrao je 63 minuta, koje „Dejli Mejl“ opisuje kao – „sramotne“. Ugovor mu je raskinut posle dve nedelje, a zaradio je ukupno dve hiljade funti.

Naravno, Mislav Oršić nije totalno usporediv sa Dijom. Hrvatski fudbaler došao je u klub u najgorem trenutku, odnosno u vreme borbe za opstanak. Treneri Sautemptona Nejtan Džons i Ruben Seles jednostavno mu nisu verovali. A konačni potpis na njegov otkaz bio je srpskog reprezentativca Aleksandra Mitrovića, koji je svojim golom na utakmici Fulam-Sautempton poslao Oršićev klub u drugu diviziju. A Oršića u Tursku, ali prethodno je morao da prođe „toplog zeca“ britanskih tabloida koji su ga čerečili kao jednog od najvećih fudbalskih prevaranata koji su viđeni.

SLUČAJ TARIBO VEST

Na kraju, dođosmo i do Beograda. Tačnije, do Partizana koji je 2002. potpisao čuvenog nigerijskog fudbalera Taribo Vesta. Navodno je on tada imao 28 godina, ali kasnije su se pojavile vesti da je falsifikovao krštenicu, i da je u Beograd stigao sa skoro 40! I, što je najinteresantnije, Vest uopšte nije igrao loše, naprotiv. Ostao je u Partizanu dve godine, a karijeru je okončao 2007. u klubu Pajkan iz Irana. U ko zna kojoj godini…

Poznato je da je 2012. Žarko Zečević, tada generalni sekretar Partizana, izjavio da je Vest bio punih 12 godina stariji nego što piše u njegoim dokumentima. Danas taj prevarant radi kao sveštenik u nigerijskoj prestonici Lagosu, u crkvi koju je sam osnovao