Ne računajući sezonu koja nije završena zbog kovida, Crvena zvezda je poslednjh godina neprikosnoveni vladar ABA lige. Osvojene su tri uzastopne tutule. Cilj je, dakle, ispunjen. Nastavljena je dominacija u regionu i, što je najvažnije, niz učešća u Evroligi nije prekinut.
LIGA NACIJA: Kvota kladionice MaxBet na igru 3+ u meču Nemačka – Engleska (20:45) je 1.98.
Sve je onako kako su se nadali Nebojša Čović, ljudi oko njega, Dejan Radonjić sa svojim stručnim štabom i igrači. Svi imaju pravo na sreću i zadovoljstvo. Samo, ono ne bi trebalo da traje dugo. Za čelnika kluba i šefa struke, pre svih. Ne samo zbog toga što je Superliga Srbje pred vratima, nego zbog sklapanja tima za sledeću sezonu.
Što se ove sezone i nekih rešenja tiče – bilo, ne ponovilo se.
ŠKRIPI NA CENTRU
Iznela se sezona bez „prvog“ centra. Nije Ognjen Kuzmić ni bleda senka onog iz prvog mandata. Znao je da bljesne, ali uglavnom je njegova igra bila bleda. U odbrani je i mogao da odigra korektno, ali u napadu je uglavnom bio prilično nezapažen. Više se isticao po blokovima kojima je stvarao „livadu“ saigračima, nego što je bio opasan pod košem rivala.
Sasvim drugačije je kad je u pitanju Luka Mitrović, koji je bio prinudna petica, a nije klasična „četvorka“ jer ove moderne četvorke imaju šut spolja, dobri su u šutu za tri poena. Dakle, Luka je, za razliku od Kuzmića, mnogo efikasniji u napadu, s njim se dobijala „dubina“ i rešenje više, ali protiv fizički dominantnih centara, kakav je, recimo, Lesor, imao je ogromne probleme u odbrani.
Da se o Majku Cirbesu i ne troše reči. Najveće razočaranje ove sezone. Ne zbog toga što je povredio koleno neposredno po potpisivanju ugovora 31. januara pa nije igrao do kraja sezone, to može svakom da se dogodi, već zbog toga što ništa nije pokazao otkako se iznenada ponovo obreo u crveno-belom dresu.
Zvezdi je, dakle, potreban centar i fizički snažan i dovoljno kvalitetan u napadu. Razume se, takvi koštaju, ali videlo se koliko je muke imao tim s Malog Kalemegdana bez dovoljno dobre „petice“. Iako je u Evroligi bila konkurentna, verovatno bi sa boljim centrom i rezultati bili bolji.
Tražili su crveno-beli rešenja u doselekciji, ali ono što su pikirali (Petrušev, Noko), nisu i ostvarili. Sada, za sledeću sezonu, dolazak centra je pod moranjem, ako se želi iskorak u Evroligi i nova titula u ABA ligi jer je Partizan u naletu i treba očekivati da za sledeću sezonu bude pojačan.
BEZ PRAVOG „UBICE“
Malo koji tim osvaja trofeje bez klasičnog „šuterta-ubice“. Zvezda je čitavu sezonu odigrala bez „dvojke“. U toj ulozi su „glumili“ Ognjen Dobri i Ostin Holins. I uglavnom su isporučivali to što se od njih tražilo, ili obojica ili jedan od njih, ali na kraju Zvezda nije kažnjena zbog toga što u sastavu nije imala profilisanog igrača na poziciji dva.
Pokazao je Dejan Radonjić da može da se stigne do trofeja i bez „revolveraša“ kao što su poslednjih sezona bili Lojd, Beron i Panter. To je, međutim, prošlo sada, pitanje je da li će da prođe opet.
Sa dovođenjem nekog ko u rukama ima 15+ poena sigurno će da bude lakše i Radonjiću i Zvezdi.
SAČUVATI DVOJICU
Kad je igrački kadar u pitanju, Zvezda treba da učini sve da zadrži dva Amerikanca, Ostina Holinsa i Nejta Voletrsa. Njima ističu ugovori, pitanje je da li crveno-beli mogu da pariraju ponudama drugih klubova, ali obojica su bili „vezivno tkivo“ tima. Jeste Volters odigrao ovu finalnu seriju nešto ispod kvaliteta koji je demonstrirao većim delom sezone, ali je isto tako onom trojkom umnogome kumovao pobedi u majstorici s Partizanom. Za razliku od prvog mandata, sada je daleko zreliji igrač.
Nije Holins počeo dobro, mučio se u napadu, a onda je i tu kliknulo, sredinom sezone. Njegova igra u odbrani, međutim, nikad nije dovođena u pitanje. Igra je – majstorski. I ono što je važno kod obojice – podređeni su timu. Ne žele da pošto-poto budu u prvom planu, kao strani igrači nemaju potrebu da igraju za ličnu statistiku i otuda su i te kako bitni u sistemu Dejana Radonjića.
ODLASCI
Teško je verovati da će Crvena zvezda da pokušati da zadrži neke strance… To se pre svega odnosi na Majka Cirbesa kojem je bitisanje u Zvezdinom dresu bila „nagrada“, ali i na Erona Vajta.
Amerikanac je bio odličan na pripremama pred početak sezone, činilo se da bi mogao da bude jedan od glavnh igrača, ali sve se promenilo posle loma šake. Od tada nije bio primetan na terenu. Kod Radonjića je lako – ne moraš da pogodiš trojku da bi igrao, ali moraš da igraš odbranu da bi bio na terenu. Nije Vajt u oba segmenta bio „taj“. Otud i nije čudno što je u finalnoj seriji s Partizanom igrao nešto manje od 27 minuta (u mečevima kad je Zvezda bila domaćin igrao je samo 5:43 minuta).
U sledećoj sezoni navijači Zvezde neće da gledaju više ni Marka Simonovića. On je, uostalom, poslednji me u Zvezdinom dresu odigrao još 20. aprila, protiv Borca, u Čačku…
PROČITAJTE JOŠ:
PARTIZAN, DAN POSLE Ako dođe “zlatna pozivnica” dve pozicije su goruće
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.