(Od izveštača MaxBet Sporta iz Antalije)
Primarna pozicija za zimski prelazni rok bila je napadač. Dobili su ga crno-beli tokom priprema u Turskoj, a on je u petak doputovao u Belek i priključio se saigračima. Radi se o mladom i veoma talentovanom napadaču koji je sa svega 17 godina otišao iz Vojvodine u Bundesligu. Sada, nepune dve godine kasnije, vraća se u srpski fudbal i to na jednogodišnju pozajmicu u Partizan.
U narednih godinu dana navalni red „parnog valjka“ trebalo bi da predvodi Jovan Milošević. Pored prezimenjaka Đorđa i Dušana Jovanovića, kao i Nemanje Nikolića, Milošević će definitivno da bude prva opcija na mestu napadača u prolećnom delu.
Vredno je počeo i prvi radni dan u novom klubu. Sa aerodromu je pravo otišao na trening, a zatim posle toga sedeo sa novinarima i strpljivo im davao izjave.
Kako ste reagovali kad ste dobili potiv Partizana?
– Naravno, pozitivno, kako drugačije mogu da reagujem… Mnogo emocija, srećan sam i pozitivan.
Kakvi su vaši prvi utisci po dolasku na pripreme u Tursku?
– Utisci su sjajni. Poznajem većinu saigrača i verujem da mi neće da mi bude problem da se adaptiram.
IGRAO SAM SA MNOGO SAIGRAČA U MLAĐIM SELEKCIJAMA
Koga poznajete od saigrača?
– Mnogo njih i mlađih selekcije reprezentacije. Najduže znam Nemanju Trifunovića, s obzirom na to da smo igrali zajedno u Čačku. Međutim, tu su još i Mihajlo Petrović, Mateja Stjepanović, Mihajlo Ilić…
Na društvenim mrežama su se pojavile vaše slike iz mladosti na kojima nosite dres Partizana?
– Kao mali sam igrao u Partizanu, ništa dublje od toga. Zaista je čast i privilegija da budete ovde.
Da li imate neke želje i snove koje ćete pokušati da ostvarite u dresu Parnog valjka?
– Želeo bih da se odužim na ukazanom poverenju sa što više golova, asistencija i pobeda.
Vest da biste mogli da dođete u Humsku se pojavila krajem prošle godine, da li ste u tom trenutku verovali da će posao da se realizuje, s obzirom na to da ste tada bili član Štutgarta na pozajmici u Sent Galenu?
– U tom trenutku je bilo teško, iako je postojala velika želja. Mnogo smo radili kako bi došlo do realizacije mog dolaska u Partizan. Međutim, želja mi se ispunila i mnogo sam srećan zbog toga.
Štutgart je imao plan za vaš razvoj, pa vas je zbog toga poslao u Sent Galen, kako biste se adaptirali na Zapadnu Evropu i tamošnji fudbal. Na početku ste dobili šansu, ali poslednjih nekoliko meseci ste propustili zbog povrede, kako je protekao taj period?
– Generalno, to je bio splet nesrećnih okolnosti. Imao sam mononukleozu, ali nisam ni znao. Zatim, na pripremama sam zaradio povredu i od tada je sve krenulo nizbrdo.
Partizan je želeo da vas angažuje dok ste igrali u mlađim selekcijama Vojvodine, kao i još mnogi kluboviu Srbiji, ali i Evropi. Kako ste se na kraju odlučili za Štutgart?
– Uvek idem srcem, a ono me je ponelo tamo.
SUPERLIGA NIJE ISPOD ŠAMPIONATA U KOJIMA SAM IGRAO
Kako gledate na povratak u srpski fudbal, kao priliku da povratite ono što ste izgubili zbog povrede preteklih nekoliko meseci ili kao korak unazad u vašoj karijeri?
– Nikako nije korak unazad. Partizan je veliki klub i to svi vrlo dobro znamo, a Superliga nije ispod šampionata u kojima sam igrao, što je TSC pokazao kad je igrao u Švajcarskoj. Počastvovan sam što imam ovako dobre prilike u karijeri.
Da li ste zacrtali neki cilj u narednih godinu dana?
– Idem korak po korak, najvažnije je da ostanem zdrav, a sve ostalo će doći.
Pre dolaska u Vojvodinu bili ste u Partizanu, ali niste dobili priliku?
– Ne mogu da kažem da nisam dobio šansu. Imao sam tada 11, 12 godina, bili smo klinci… Bio je to, takođe, splet nekih nesrećnih okolnosti, ništa loše ili čudno za taj uzrast.
Sa samo 17 godina dali ste dva gola Partizanu u dresu Vojvodine na „Karađorđu“, da li je to bio motiv više da jednog dana završite u klubu iz Humske?
– Apsolutno.
Da li ste spremi za pritisak koji dres Partizana nosi sa sobom?
– Naravno, uvek!
Kakva iskustva vučete iz Nemačke i Švajcarske?
– Iskustva su podeljena, sve što se tamo dešava je lepo da se vidi i proživi, ali tu je i druga strana, gde ste u drugom planu, jer ste stranac, pa vas gledaju drugim očima, ali to je život.
Da li biste mogli da uporetite sistem rada u Zapadnoj Evropi sa Srbijom, da li te zaista tolika razlika?
– Infrastruktura je mnogo bolja u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali što se sistema rada tiče, smatram da nije mnogo velika razlika
Šta su u Štutgartu zahtevali od vas i šta za njih predstavlja vaša pozajmica u Partizan?
– Plan za mene je jasan, trebalo bi da igram, skupljam iskustvo, pa na kraju da sednemo i sumiramo utiske.
Da li u ugovoru postoji klauzula, gde bi viceprvak Nemačke već na leto mogao da vas vrati?
– U to zaista ne ulazim, to je pitanje za neke druge ljude. Moj cilj je samo da igram – zaključio je Jovan Milošević.
Veliku šansu ćes dobiti ali trenutno Partizan je uništen spoljašnjim podmuklim igrama ..zbog toga ima samo par ozbiljnih igrača, pojačanja nema a to znači opet teško mučenje na proleće. p.s.nista se neće promeniti dok se crvena zmija ne eliminiše.Metla.
Sine,najveća je sramota u Srbiji biti član tog kluba ili navijač,svejedno. O kakvoj časti pričaš? Mogao si bolje da prođeš u životu i karijeri,da si se bar vratio u svoju Vojvodinu.