Mučna sezona koja je donela mnogo briga u Humsku ima i lepih detalja. Jedan od njih je dolazak na veliku scenu Janka Jevremovića, momka rođenog 14. jula 2004. godine u Trsteniku. Dobija šansu i zaslužuje aplauze, pokazuje da može i te kako da bude lepa budućnost Partizana.
EURO U-17 Švajcarska i Holandija sastaju se u četvrtak (17:00), a u MaxBetu kvota na dvojku je 1.65.
– To je samo početak, izborio sam se za sve napornim radom i zalaganjem – priča mladi Jevremović za MaxBet Sport.
Svoj put na veliku scenu traži u sezoni u kojoj je Partizan ponirao, na kraju će da bude najverovatnije četvrti. Daleko od mesta na koje su crno-navikli.
– Sigurno je mnogo teže prilagoditi se, rezultati nažalost nisu najbolji. Želimo da sa dve pobede završimo sezonu, pa da se dobro pripremimo za sledeću u kojoj moramo da budemo mnogo bolji.
PORODICA NAJVEĆA PODRŠKA
Debitovao je za prvi tim 12. marta u Lučanima, to je dan koji će zauvek da pamti:
– Debi mi je ostavio poseban utisak zato što je moja porodica bila na utakmici. Posle utakmice sam otrčao prvo do njih, da se pozdravim, jer su mi oni najveća podrška i znaju koliko sam sve ovo želeo i koliko mi taj trenutak znači. Kad sam ušao u svlačionicu, telefon se „usijao“ od poruka drugara.
Sebe ne voli da opisuje. Nekima ponekad liči na Arjana Robena, ima onih koji ga porede sa Paolom Dibalom, a najviše ceni magičnog Argentinca:
– Volim brz fudbal, omiljeni igrač mi je Lionel Mesi. Ne znam kako bih sebe opisao kao igrača,ali kada bih morao da izdvajam neka to budu dobra leva noga i snalažljivost.
Navijači ove sezone protestuju protiv čelnika kluba, ali ne i tima, koji ima podršku bez obzira na rezultate koji su daleko ispod očekivanih.
– Sigurno nam dosta znači podrška navijača, pogotovo nama mladima koji nismo odigrali dosta utakmica pred publikom. To nam je dodatni vetar u leđa. Što se mene lično tiče, najviše pričam sa Sinišom Saničaninom, on mi daje najvoše saveta.
PUTOVAO IZ TRSTENIKA U BEOGRAD SA 14 GODINA
Jevremović dolazi iz fudbalske porodice, zasad je stigao najdalje.
– Deda i tata su takođe igrali fudbal u Trsteniku, tako da je u kući trenutno velika sreća i ponos što je jedan Jevremović stigao do prvog tima Partizana, što nije mala stvar. Svakodnevno smo u kontaktu, pružaju mi podršku i osećam tu njihovu sreću, koja je dodatni motiv da se dokažem. Da ne budem epizodista, već da iskoristim šansu.
Kao dečak imao je nekoliko ponuda, ali nije želeo da napušta Trstenik. Sve dok u igru nisu ušli crno-beli:
– Zvali su me Napredak iz Kruševca, Radnički iz Niša, ali smo pre bili za opciju da ostanem u Trsteniku, jer sam bio dete sa nepunih 14 godina. Kada je stigao Partizan, bio sam osmi razred i tada smo u porodici većali da li da pređem u Beograd da živim, upišem školu ili da putujem.
I odluka je bila negde na pola:
– Dogovorili smo se sa trenerom da završim školovanje, pa sam provodio tri dana u Trsteniku, a onda sredinom sedmice dolazio u Beograd, trenirao sa ekipom i igrao meč za vikend. Tako sam izgurao nekoliko meseci. Putovao sam samostalno, bio smešten u internatu kluba u Batajnici, nije moglo drugačije. Bilo je naporno, ali ne žalim se. Vredelo je svakog odricanja – objasnio je Jevremović za naš portal.
PROČITAJTE JOŠ:
ZAŠTO SE KASNI? Neozbiljno! Sedam dana pre finala Kupa ne zna se domaćin!
SLAVLJE POSLE UTAKMICE Gvardiola sa četiri prsta… U društvu i bivši predsednik Argentine
Decko je stopiran od bande Vazure i menadzera Jovica koji cele sezone pokazuje da nema kvalitet ni za 2 ligu …