Izuzetan sportski radnik i još bolji čovek. Veliki profesionalac u svom poslu. Došlo je vreme da se rastanu Miloš Subotin i njegova Vojvodina, ali samo kada je poslovni razlaz u pitanju. Ovo jeste kraj saradnje, ali ne i velike ljubavi!
Posle osam godina rada u klubu koji voli najviše na svetu, Miloš Subotin napušta mesto direktora marketinga i Fudbalski klub Vojvodinu. Rad u „staroj dami“ započeo je na mestu urednika sajta i menadžera društvenih mreža, da bi ubrzo dobio unapređenje na željeno mesto i postao PR kluba. Poslednje dve godine Miloš je bio direktor marketinga Fudbalskog kluba Vojvodina.
Posle odluke da krene u nove poslovne i životne izazove, Miloš Subotin je u razgovoru za MaxBet Sport sumirao period u Vojvodini, ali i pričao o radu u londonskom Arsenalu.
– Ko god da me i malo poznaje, prva asocijacija na mene mu je Vojvodina. Od malih nogu navijam za ovaj klub. Putovao sam kao navijač po celoj Srbiji i inostranstvu. Jedno vreme sam čak i skupljao ulaznice sa utakmica fudbalskog, košarkaškog, rukometnog i odbojkaškog kluba Vojvodine. Skupio sam ih oko 300, ali sam ih posle jednog bolnog poraza od Zvezde u Novom Sadu iscepao i zakleo se da nikada viće neću otići na utakmicu. Već naredni vikend sam ponovo bio tamo i veoma brzo skupio novih 300 karata sa mečeva voljenog kluba – započinje razgovor za naš portal Miloš Subotin.
VOJVODINA GA NIJE HTELA, ALI JESTE ARSENAL
Diplominari novinar i Master inženjer menadžmenta medija tokom studija osniva portal „Kapiten.rs“, da bi posle sticanja diplome odlučio da se javi čelnim ljudima Vojvodine u tom trenutku i ponudi im svoj volonterski rad u klubu, ali sa druge strane nije bilo razumevanja. Očigledno da u Milošu nisu prepoznali potencijal koji će u narednim godinama i te kako da dođe do izražaja.
– Kontaktirao sam tadašnju upravu kluba u želji da se volonterski uključim u rad, ali oni to nisu prihvatili. Pošto me u Vojvodini nisu hteli, odlučio sam da odem u London i probam da se zaposlim u Arsenalu koji je moj omiljeni strani klub. U Londonu sam radio kao vodič pri obilasku stadiona i muzeja Fudbalskog kluba Arsenal – objašnjava Miloš.
Ne krije da rad u Vojvodini i Arsenalu nije za poređenje, a pored ispunjenja svojih snova i stečenog velikog iskustva, Miloš je imao priliku da se upozna i radi sa nekim od najvećih legendi „tobdžija“.
– Razlika u radu je neuporediva. Od finansija do ostalih stvari. Tamo se zna da je plata svakog petka, što je kod nas ovde bilo nezamislivo da bude redovna. Želim da istaknem da su u Vojvodini sada redovne plate od kako je predsednik gospodin Zbiljić. Imao sam priliku da se upoznam i sarađujem sa nekim od najvećih legendi Arsenala, pa sam tako pričao sa Čarlijem Džordžom, živom legendom Arsenala, rekao mi je da zna Pižona. Takođe, imao sam priliku da upoznam i Najdžela Vinterburna, člana čuvene Arsenalove generacije.
U tom trenutku Miloš je živeo san mnogih muškaraca koji vole fudbal. Radio je u svom omiljenom stranom klubu i to jednom od najvećih na svetu, živeo u Londonu, a onda je usledio poziv koji nije mogao da se odbije. Stigla je ponuda da ispuni svoj najveći san u životu – rad u Fudbalskom klubu Vojvodina.
SVIMA JE BILO ČUDNO DA SE VRAĆAM, ALI LJUBAV JE PRESUDILA
– U tom momentu nisam razmišljao o povratku u Srbiju, ali sam znao da jedino šta može da me vrati jeste povratak u moju Vojvodinu. Posle istorijske pobede Vojvodine protiv Sampdorije u Italiji 2015. godine, napisao sam jedan tekst koji je na društvenim mrežama bio veoma čitan i komentarisan. Upravo je taj tekst došao do tadašnjeg generalnog direktora Vojvodine koji me je kontaktirao i ponudio mi posao urednika sajta i menadžera društvenih mreža. Mnogima je bila čudna moja odluka, ali je ljubav presudila i da mogu da vratim vreme isto bih uradio – uverava nas Miloš u svoju ljubav ka klubu iz rodnog grada.
Odličan posao Subotin je uradio u klubu. Na čelu tima zaduženog za marketing sjajnim akcijama povećao je dolazak publike na stadion. Redovni odlasci po školama u Novom Sadu i okolini, deljenje flajera po ulicama, „Open Air“ studio pred početak svakog meča na „Karađorđu“, dolazak dece iz raznih delova Srbije i posebno sa Kosova i Metohije, samo su neke od uspešnih organizacija koje su dovele publiku na stadion u prethodnoj sezoni. Vojvodina je bila drugi najgledaniji tim na domaćem terenu u sezoni 2022/23, odmah iza Crvene zvezde.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kao i svaki veliki navijač jednog kluba i Miloš ima svog omiljenog fudbalera, kao i utakmicu koju ću da pamti do kraja života.
– Omiljeni fudbaler koji je nastupao za Vojvodinu mi je Milan Belić. Bio je karakterističan sa specifičnom frizurom, cenili smo svi što je bio i veliki navijač našeg kluba. Što se tiče utakmice, ona je bila na našem stadionu sa Crvenom zvezdom 2005. godine. Sećam se i datuma, nedelja 28. novembar. Bili smo u velikoj krizi, dok je Crvena zvezda bila na vrhuncu sa Valterom Zengom na klupi. Mi pre toga nismo imali pobedu protiv Zvezde punih 10 godina, od 1995. godine. Pobedili smo evrogolom Kizita u završnici meča. Slavili smo do jutra, a ja sam sutra dočekan kao heroj u školi, kao da sam ja bio junak te utakmice – sijaju mu oči dok priča o tom periodu života i Vojvodine.
O LALATOVIĆU GOVORE REZULTATI
Na pitanje ko je najbolji trener koji je sedeo na klupi „stare dame“ u periodu od osam godina njegovog boravka u klubu, Miloš apsolutno nema dilemu.
– Nenad Lalatović je obeležio istoriju Fudbalskog kluba Vojvodina. To je čovek koji je zabeležio najviše pobeda, a drugi je sa najviše utakmica na klupi Vojvodine. On je među top tri najuspešnija trenera koje je Vojvodina ikada imala, rezultati to govore. Ispred njega su samo Branko Stanković koji nam je doneo titulu 1966. godine i Ljupko Petrović koji je postao prvak Jugoslavije 1989. godine – zaključuje Miloš Subotin.
Od srede 19. jula Miloš Subotin više nije direktor margetinga i zaposleni član Fudbalskog kluba Vojvodina. Pred njim su sada novi izazovi, a verujemo i novi uspesi. Da je više ovakvih ljudi i stručnih radnika, ne samo u fudbalu, već uopšte u našem sportu, gde bi nam bio kraj.
Suba je jedan od ozbiljno kvalitetnih ljudi i ko ga poznaje zna sta je sve zrtvovao zbog Vojvodine. Jedan od retkih koji je u Vojvodinu mnogo vise uneo nego sto iz nje iznosi po odlasku.
Pozdrav od el kapitana.
Vojvodina je izgubila sjajnog čoveka i velikog profesionalca. Diskretni heroj kluba kluba, koji je bio uz Vojvodinu kada su svi bežali od nje. Voleti Vojvodinu, živeti za nju, a ne od nje… Budi ponosan na sve što si uradio za Vošu, a imaš mnogo razloga za to! Puno sreće direktore u nastavku karijere…zaslužio si! Samo borbeno… I Kapitenski!