Lupulesku za MBS pred put u Pariz: Dosta zavisi od sreće i žreba! Stalno me pitaju da li ću da budem bolja od ujaka

Ostalo je manje od nedelju dana do početka Olimpijskih igara u Parizu. Boje Srbije braniće 112 takmičara, a među njima je i jedna stonoteniserka. Izabela Lupulesku je tek pre mesec dana obezbedila olimpijsku vizu.

U kladionici MaxBet je kvota 6 da će košarkaši Srbije da igraju u finalu Olimpijskih igara

Ona je rođena u Uzdinu, blizu Zrenjanina, 1999. godine i potiče iz stonoteniske porodice. Jedan ujak je Nikolae Lupulesku, koji je sada selektor naše reprezentacije, a drugi je čuveni Ilija Lupulesku, osvajač srebrne medalje u paru sa Zoranom Primorcem na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine. Ilija je i aktuelni predsednik Stonoteniskog saveza Srbije (STSS).

ROLERKOSTER EMOCIJA

Izabela je tako ostvarila san da se prvi put nađe na Olimpijskim igrama, a Igre u Tokiju su joj izmakle za dlaku. Ona je postala prva naša stonoteniserka na olimpijskim igrama posle 20 godina. Odmah po povratku sa priprema iz Rumunije dala je intervju za naš portal, a prvo pitanje je da li je uzbuđena zbog odlaska u Pariz.

– Do pre nedelju dana nisam bila svesna da idem. Bio je rolerkoster emocija. Ovo sam jurila tri godine. Za Tokio sam bila prva rezerva. Maksimalno sam se fokusirala na Pariz, nisam želela da prođe kao Tokio. Igre u Japanu su bile san, a Pariz je bio cilj. Proputovala sam ceo svet, išla sam na svaki kontinent kako bih obezbedila olimpijsku vizu. U stonom tenisu juriš bodove i najveće šanse imaš da se plasiraš preko rang liste. Stalno sam u žrebovima imala Azijatkinje u prvom kolu – rekla je Izabela Lupulesku za MaxBet Sport i dodala:

– Ovu godinu sam dobro otvorila na dva turnira dva četvrtfinala i pobedila sam pet Azijatkinja. Posle sam imala sve teže žrebove. U martu sam igrala Singapur smeš u drugom kolu sam izgubila sa 3:2, a u petom setu je bilo 11:9. Posle sam išla u Bejrut na dva turnira. Tu se nije prijavilo mnogo stonotenisera jer su se plašili. To sam gledala kao šansu, žreb me nije pogledao na oba turnira. Na prvom turniru sam išla na drugog nosioca iz Kineskog Tajpeha, a na drugom na prvog nosioca iz Južne Koreje. Tu sam se razočarala, mislila sam da su mi male šanse.

Ipak, niste se predavali?

– Ostalo je malo turnira, ali poslednj Grend smeš u Saudisjkoj Arabiji sam fenomenalno oodigrala, tri kola kvalifikacija sam pobedila sa po 3:0. Na glavnoj tabli sam dobila Dinu Mesref iz Egipta od koje sam izgubila tri puta. Tada je bilo oko 100 mesta razlike između nas na rang listi. Posle tog meča sam znala da ću sigurno da se kvalifikujem, a ja sam ušla među 32 na turniru. To mi je donelo 140 bodova.

GOČ, PA BUKUREŠT

Gde i kako ste se pripremali?

– Prvi deo priprema sam odradila na Goču, jer je kondicioni trener hteo da to bude na višoj nadmorskoj visini. Akcenat je bio na kondiciji i fizičkoj spremi. Sa mnom su bili savezni selektor Nikoale Lupulesku, kondicioni trener Tatjana Brtkova i sparing partner Pero Tepić. Posle toga sam bila u Bukureštu sa reprezentacijom Rumunije, tu je bio fokus na stonom tenisu. Velika mi je čast što sam trenirala sa njima, Rumunija je četvrti nosilac na Olimpijskim igrama. Pripreme su biile dosta ozbiljne.

Šta očekujete u Parizu i koliko poznajete rivalke?

– Znam skoro sve rivalke. Što se tiče očekivanja, daću jedan diplomatski odgovor. Dok ne izađe žreb nemam nikakvu predstavu. Kod nas nema grupa, odmah je na ispadanje. Dosta toga zavisi od sreće i žreba. Daću sve od sebe i nadam se da ću da imam dobar žreb i da to iskoristim. Želim da igram dobar stoni tenis, da predstavim Srbiju i svoj sport u najboljem svetlu.

Dolazite iz stonoteniske porodice. Koliko vam to znači, a koliko stvara pritisak?

– Definitivno je pritisak. Stalno imate ta pitanja hoćeš da budeš kao ujak, hoćeš da ga prestigneš. Samim tim što je poznato prezime to je jedan pritisak, a pošto su mi ujaci selektor i predsednik Saveza to je drugi prititisak. Imam rezultate iza sebe i nisam imala ružne komentare, ali sam uvek morala da budem primer drugima. Sa selektorom imam dobar odnos, pozanje me od kada sam bila mala. Sve je uz dogovor i uvek poštujem sve što mi se kaže, veliki sam perfekcionista.

STONI TENIS NIJE POPULARAN U SRBIJI, ALI JE LEP SPORT

Prvu seniorsku medalju ste osvojili u miksu sa Aleksandrom Karakaševićem u Portugaliji 2019. godine. Da li ste tražili neki savet od njega pred Olimpijske igre?

– Meni je ovo vreme proletelo, čuli smo se jer mi je čestitao. Poslednji turnir za kvalifikacije sam imala 10. juna, a potom plej-of u Nemačkoj. Sezonu sam završila 25. juna, a onda sam imala nekoliko dana odmora. Potom je krenulo spremanje za Olimpijske igre, davanje intervjua…

Spomenuli ste intervjue. Prija li vam pažnja medija?

– Drago mi je što imamo predstavnika u stonom tenisu, jer sport nije popularan u Srbiji. To je lep sport i ako će to da doprinse da još više ljudi sazna za stoni tenis biće mi jako drago. Ovo je prvi put da nemamo predstavnika u muškoj konkurenciji. Dimitrije Levajac i ja smo se trudili da se kvalifikujemo u miksu. Bili smo blizu, igrali smo turnire nižeg ranga. Trebalo je da igramo na višem rangu jer bismo imali veće šanse da uspemo – zaključila je Izabela Lupulesku.