Fudbal je apsolutno najpopularniji sport na planeti. Nema tačke i toponima na svetskoj karti, a da se tamo „bubamara“ ne kotrlja. MaxBet sport napravio je intervju sa napadačem Urošem Stojanovim (32) koji fudbal igra na krajnjem severu Evrope na pola puta između Velike Britanije i Islanda.
Čudni su putevi fudbalski. San svakog fudbalera je da jednog dana obuče dres Real Madrida, Barselone, Mančester junajteda, Liverpula ili Bajerna. Malo ko razmišlja o tome da bi fudbalska lopta mogla da ga odvede na Farska ostrva, teritoriju pod upravom Danske koja je bliža Antartiku nego rodnoj Srbiji. Jedan od naših fudbalera koji je bukvalno zvezda na Farskim ostrvima je napadač Uroš Stojanov. Momak koji je u dresu IF Fuglafjordura postigao čak 24 gola, a potom u toku sezone prešao u slavniji B36 iz Toshavna i postigao još četiri pogotka.
Pozvali smo Uroša Stojanova da nas približi fudbalu na Farskim ostrvima i ovoj „rajskoj zemlji“ okovanoj Norveškim morem. Nesvakidašnja priča o zemlji koja je često bila rival Srbije u kvalifikacijama za svetska i evropska prvenstva.
Uroše, otkud ti na Fraskim ostrvima, zemlji koja fudbalski nije razvijena i daleko je od tvoje rodne Srbije?
– Pre nego što sam došao na Farska ostrva proveo sam tri god na Tajlandu, želeo sam da promenim destinaciju i onda je usledio poziv od Semira Hadžibulića, legende Novog Pazara koji je igrao za Klaksvik na Farskim ostrvima nekoliko sezona. Pitao me je da li bi želeo da dođem tamo, posle nekog razmišljanja prihvatio sam ponudu i nisam zažalio – počeo je priču za MaxBet sport, napadač B36 Uroš Stojanov.
Poslednjih godina fudbal na ostrvu napreduje, kako bi ocenio tamošnju ligu i reprezentaciju?
– Sigurno da je vidan napredak. Reprezentacija ne gubi više sa velikom razlikom, nedavno su u kvalifikacija minimalno poraženi od Škotske i Danske sa po 1:0 i to skoro na samom kraju utakmice. Što se klupskog fudbala tiče, Klaksvik je prošle godine ispao u plej-ofu od Dandalka iz Irske, da su ih prosli igrali bi u grupnoj fazi Lige Evrope sa jednim Arsenalom. U svakom slučaju napreduju iz godine u godinu i to dosta brzo.
Ljubitelji fudbala u Srbiji smatraju da je fudbal na Farskim ostrvima polu-profesionalan ili amaterski, da su fudbaleri uglavnom i radnici da pored treninga imaju i poslove. Da li je to tako i da li bi mogao malo da nam približiš fudbal na Farskim ostrvima?
– Većina igrača koji igraju su i zaposleni, tako i ja. Pod broj jedan to je dodatan izvor prihoda, a i dani brže prolaze. Radi se prepodne/popodne, a trenira nakon radnog vremena oko 17/18h. Svakom treningu pristupaju maksimalno ozbiljno i angažovano, iako je to poluprofesionalno dosta je ozbiljno – objasnio nam je Uroš Stojanov.
Sezonu si završio u trećem po veličini klubu na Farskim ostrvima – B36. Postigao si četiri gola, mada se klub nije proslavio u prvenstvu, mada je neuspeh opravdan osvajanjem Kupa Farskih ostrva?
– Na polusezoni sam IF zamenio sa B36, imali smo dosta pehova, povreda i kartona ali smo na kraju uzeli Kup i na taj način obezbedili Evropu, igraćemo u Ligi konferencija sledeće sezone. Završiti trofejem sezonu je veliki uspeh. Što se mene lično tiče završio sam sezonu sa deset postignutih golova, moglo je i bolje ali sam zadovoljan. Verujem da će naredna biti uspešnija.
Pred tobom je još godinu dana ugovora sa B36, koja su tvoja očekivanja u novoj 2022. godini?
– Tako je, imam ugovor još godinu dana, očekujem da sezona bude dobra, nadam se da ćemo uspeti da osvojim neki trofej, prvu priliku imamo u susretu Super kupa pred početak sezone krajem februara, nadam se takođe da ću biti dvocifren što se golova tiče, ambicije su da nastavim u ovom ritmu i da postignem bar 10 golova.
Pre dolaska u B36 briljirao si u dresu IF Fuglafjordura, postigao si 24 gola na 40 utakmica?
– Imao sam odličnih godinu i po dana u Fuglafjorduru, leglo mi je sve u potpunosti tamo, bilo je i Srba u ekipi tako da mi je privikavanje išlo dosta lakše, sa mnom su tada bili Miloš Budaković i Filip Đorđević. Prosle sezone sam bio i najbolji strelac lige sa 17 golova, to je bio veliki uspeh s obzirom da smo završili šesti na tabeli.
Kako je živeti na Farskim ostrvima, možeš li malo da nam opišeš samu zemlju i život u glavnom gradu Torshavnu?
– Torshavn je grad u kom je sve smešteno, broji oko 17.000 stanovnika i u njemu možete naći sve što vam treba. Od bioskopa, restorana, kafića pa sve do kulturnih dešavanja. Farani rade preko dana i večernje sate provode sa porodicama, subotom se najčešće izlazi, nedelja služi za odmor i razonodu. Svaka nedelja je ista. Vole da se druže, igraju, pevaju, moram priznati da su dosta pristupačni kao narod, voljni su da pomognu, da učine uslugu – kaže Uroš Stojanov.
Da li ti je bilo teško da se adaptiraš na klimu, vreme i bele noći koje vladaju na krajnjem severu Evrope?
– Iskreno nije, zimi temperatura ne ide ispod nule, a leti ona ne prelazi 17-18 stepeni. Ima dosta vetra i kiše. Ume da bude dosta prijatno vreme, ali se dešava da se tokom dana menja, kiša pa sunce pa opet kiša i tako nekoliko puta. Što se tiče belih noći, to je jedan lep fenomen, 21. juna je dan najduži, bukvalno pada sumrak oko ponoći i to je to, najviše što će se smračiti. Nakon toga dan kreće da se skraćuje.
Kakva je hrana na Farskim ostrvima, da li su to uglavnom morski specijaliteti i kolio se razlikuje od srpske kuhinje? Da li se daleko od kuće uželiš specijaliteta tvoje majke?
– Hrana im je raznovrsna, dosta ribe i ovčetine, jedu naravno i piletinu, testeninu, povrće.. Ja naprimer obožavam lososa da jedem, to je nešto što će mi najviše nedostajati sa farskog menija. Dosta dobro se snalazim u kuhinji, pa često i sam spremam hranu. Što se majke tiče, naučila me je dosta toga, sigurno da mi njena sarma najviše zafali ali kad sam na odmoru to i nadoknadim – iskren uz osmeh je bio Uroš Stojanov.
Kako provodiš slobodno vreme na Farskim ostrvima?
– Do sad sam upoznao dosta naših ljudi na ostrvu tako da je subota rezervisana za druženje sa nekima od njih, viđamo se i na utakmicama, bilo je uvek naših igrača i trenera. Preko nedelje nemam mnogo slobodnog vremena, uglavnom je to uveče kada se vratim sa treninga. Nekad izađem, a kada to ne učinim onda gledam neki film, slušam muziku, provodim vreme na telefonu kao i većina.
Kažu da sletanje avionom pri dolasku na Farska ostrva nije lako?
– Istina, zbog kratke piste i dosta vetra nemoguće je da neki veliki avion sleti. Zato je potrebno veliko iskustvo pilota.
Da li su stanovnici Farskih ostrva gostoprimiv narod?
– Jesu, zaista vrlo su srdačni i gostoprimivi. Upoznao sam dosta ljudi iz raznih sfera života i stekao dosta prijatelja. Vole strance i čine sve da se osetiti dobrodošlim.
Koliko ljudi vole fudbal i koji je još sport popularan na ostrvu?
– Obožavaju fudbal, to je pored veslanja, rukometa i odbojke najzastupljeniji sport. Dosta publike dolazi da gleda derbi utakmice i tad je pravo uživanje. Recimo za njihov najveći praznik Olavsoku je najlepši ambijent, ispune stadion u nacionalnim nošnjama. To je nešto stvarno posebno.
Da li tamošnji fudbalski radnici i ljubitelji fudbala znaju nešto o Srbiji i našem fudbalu?
– Znaju za naše klubove Crvenu zvezdu i Partizan, isto tako i za igrače koji igraju u Premijer ligi Engleske, prate engleski fudbal, znaju dosta igrača koji igraju za našu reprezentaciju. Sećaju se vremrna kad su nas dres nosili Stojković, Mijatović, Savićević i drugi.
U svetu je poznat ritual kada se na Farskim ostrvima ubijaju kitovi i delfini, da li si prisustvovao tom događaju?
– Nisam lično prisustvovao, ali znam šta je. To je ranije predstavljalo izvor hrane i zato su činili to, sad je više neka „zabava“, nešto što rade zbog tradicije. Postoje razna mišljenja što se toga tiče, ali oni to rade svake godine i to je nešto što ih na neki način simboliše – zaključio je na kraju razgovora za MaxBet sport, Uroš Stojanov, napadač B36.
„MALA ŠUMADIJA“ NA FARSKIM OSTRVIMA
Nažalost broj stanovnika u Srbiji je iz godine u godinu sve manji. Ljudi iz naše zemlje odlaze trbuhom za kruhom. Naravno, za to nije kriv naš sagovornik, ali smo želeli da napravimo poređenje. Tipa, u Srbiji se svake godine ugasi jedno malo selo.
Srpski fudbaleri bi po broju mogli da formiraju jedno na Farskim ostrvima. Naši fudbaleri su pravo bogatstvo tamošnje lige. U Klaksviku igraju Pavlović i Došljak, u TB-u su Đorđević i Stoisavljević, Vestur 07 ima Vujovića i Jeremića, dres AB-a nosi Budaković. Terner Jovević radi u B68, dok je trener Vestura i ženske reprezentacije Ivan Stojković.
Mala Šumadija usred Farskih ostrva.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.