DA LI JE DUDA IVKOVIĆ ŽELEO OVAKVE LIGE MLAĐIH KATEGORIJA? Konstantin i Niš posle prvog kola imaju zajedničku koš razliku minus 100!

Minulog vikenda započela su takmičenja u najkvalitetnijim srpskim ligama za kadete i juniore. Posle samo jedne odigrane utakmice, predstavnici dva košarkaška regiona u Srbiji, istočnog i južnog, imaju zajedničku koš razliku tačno minus 100! Juniori Konstantina su na svom terenu poraženi od Džokera sa 110:55, dok su kadeti Niša izgubili u Beogradu od Mege – 125:80.

EVROLIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Crvene zvezde protiv Bajerna (18:30) je 1.40.

Rezultati utakmica na samom početku prvenstva dovoljno pokazuju u kakvom košarkaškom stanju su najsiromašniji regioni u Srbiji, a pitanje koje muči ljubitelje košarke je šta da se učini kako bi se ovakvo stanje promenilo? Da li su Jedinstvene juniorska i kadetska liga Srbije ovako zamišljene kada su organizovane u ovom formatu?

NE POSTOJI VOLJA KLUBOVA ZA SARADNJU

Veliki deo krivice za nekonkurentnost u takmičenjima snose sami klubovi. Od te činjenice beže samo oni koji mogu da je promene i rade u klubovima. Nejedinstvo koje krasi sve ekipe u Nišu, ali i i drugim većim gradovima jugoistočnog regiona, dovodi do toga da najbolje lige ne igraju najkvalitetnije selekcije pojedinaca iz regiona, nego su oni raspoređeni u više timova. Da postoji malo dobre volje, trenutno najkvalitetnija deca bi po generacijama mogla da se rasporede u klubove koji igraju kvalitetna takmičenja i to bi odmah donelo neki rezultat, ne bi sigurno gubili tolikom razlikom od klubova iz prestonice i sa severa zemlje, a verovatno bi upisali i nekoliko pobeda u takmičenju.

Deo odgovornosti sigurno snosi i Košarkaški savez Srbije jer je veliko pitanje da li se lige mlađih kategorija razvijaju u pravcu u kom su zamišljene.

Pre 14 godina je na ideju i inicijativu legendarnog Dušana Dude Ivkovića formirana Juniorska liga Srbije. Ideja vodilja je bila da najbolji mladi igrači igraju zajedničko takmičenje na nivou države i da tako stiču iskustvo za seniorsku košarku. Seniorska takmičenja su trajala po šest meseci, mladi košarkaši nisu dobijali dovoljno minuta u njima i ovakva liga sa najkvalitetnijima iz iste generacije im je mnogo pomagala.

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA NE UČESTVUJE 12 NAJBOLJIH

Druga, još važnija prednost takvih liga bila je decentralizacija. Kao što ni na Olimpijskim igrama ne učestvuje 12 najboljih svetskih košarkaških reprezentacija, nego postoji ključ po kome svaki kontinent ima bar jednog predstavnika, tako je veliki Duda Ivković obezbedio svim regionima da imaju minimalno po jednog predstavnika u takmičenju. Na taj način je omogućio i klubovima iz siromašnijih regiona da duže zadrže najbolje igrače, da zaigraju za seniorske timove iz svojih gradova paralelno sa ligama mlađih kategorija. Dvostruku korist su imali i košarkaši i timovi, a najviše je profitirala srpska košarka.

Nusprodukt ovakvog takmičenja bili su kvalitetni klubovi iz prestonice. Ne dovoljno jaki da obezbede mesto među tri ili četiri kluba iz svog regiona u takmičenju, ali ipak kvalitetniji od klubova iz ostatka Srbije. Njihovo nezadovoljstvo je godinama tinjalo i KSS je brojnim odlukama pokušao da „amortizuje“ situaciju i napravi ravnotežu. Sve te odluke su uglavnom donete na štetu manje razvijenih regiona, a posledica je ono što gledamo danas u takmičenjima.

JEDNAKI I „JEDNAKIJI“

Počelo je tako što su neki „jednakiji“ klubovi iz Beograda imali adrese u drugim regionima i zauzimali su mesta za takmičenja klubovima iz tih sredina, a omogućavali su Beogradu predstavnika više. Svoje utakmice čak nisu ni igrali tamo gde su registrovani, nego u Beogradu. Sve odluke vezane za prelaske igrača u mlađim kategorijama donete su u korist bogatijih klubova. Jedna od njih je dovođenje stranaca u juniorske i kadetske timove, a stranca sigurno neće da dovede tim iz Leskovca, Niša, Bora ili Pirota…

U takvoj situaciji postalo je više nego očigledno da pojedini delovi Srbije ne mogu da pariraju prestonici i Vojvodini, pa su gubili mesta u jedinstvenim ligama, neka direktno, neka kroz dodatne kvalifikacije. Nisu se ni klubovi iz pogođenih regiona pretrgli da se bore za svoj status, njima je ta famozna prestonica uglavnom idealan alibi za nedostatak ambicija i slabiji rad. I tako smo došli u situaciju koju imamo danas. Hteli-ne hteli, ovakav sistem sada zahteva promene, zbog tog čuvenog interesa srpske košarke i dece koja se razvijaju.

Ako uporedite sastave finalnih turnira prvih nekoliko godina od kada su započele jedinstvene lige sa sastavima poslednjih nekoliko, biće vam jasno o čemu se govori u ovom tekstu. Svoje prvo pojavljivanje na velikoj sceni u Juniorskoj ligi imao je Nikola Jokić u dresu Vojvodine, pa se posle nekoliko kola preselio u Megu i ostatak priče zna ceo svet. Prvih sezona su širom Srbije svoje klubove predstavljali igrači poput Luke Mitrovića, Nikole Milutinova, Marka Gudurića i mnogih drugih. Pitanje je da li današnja takmičenja o kojima govorimo imaju takav potencijal, može svako lako da proveri sastave iz nedavno završenih sezona. Uz sve to, prvih godina, u fenomenalnoj konkurenciji, klubovi sa jugoistoka držali su se mnogo bolje i ravnopravnije nego danas. Neretko su bili i na završnim turnirima, a nisu završavali takmičenja sa „krompirom“ tamo gde treba da bude upisan broj pobeda.

Najbolji način za prosperitet je da vrhunski stručnjaci koji izuzetno dobro poznaju situaciju, a koriste i iskustva iz drugih sredina, urede takmičenja koja će dati optimalan rezultat za dobrobit najvećeg dela košarkaške Srbije. Međutim, za takav razvoj situacije neophodno je da se za bitne stvari pitaju ljudi poput Dušana Ivkovića. Drugi način je da se uči iz sopstvenih grešaka, a ako se nešto u tom pravcu ne promeni, kvalitetne lige mlađih kategorija će totalno da izgube svrhu.

BONUS VIDEO: