Kako? Zašto? Odgovore na ta dva pitanja svi su tražili, ali ih niko nije našao… Mogao je još dugo… Nažalost, prerano nas je napustio Dejan Milojević. Veliki čovek, košarkaš i trener sahranjen je na Bežanijskom groblju u Beogradu.
Muk, jecaji, suze. Najteže je bilo njegovoj porodici, supruzi Nataši, sinu Nikoli i kćerki Maši, ali svima drugima je bila bar knedla u grlu. Od velikog Miloja oprostili su se brojni prijatelji.
Iz Amerike je stigao trener Golden Stejta Stiv Ker, zajedno sa ostalim članovima stručnog štaba. Poslednji put od Dekija su se oprostili Željko Obradović, Miško Ražnatović, Novica Veličković, Žarko Čabarkapa, Branko Lazić, Luka Mitrović, Darko Miličić, Nemanja Bjelica, Saša Pavlović, Zoran Savić, Igor Rakočević, Milan Gurović, Nemanja Dangubić, Žarko Paspalj, Ratko Varda, Slavko Vraneš, Mirosalav Nikolić, Aleksandar Džikić…
Koliko je ovaj dečko bio ozbiljno veliki čovek. Ja sam Zvezdaš,ali sam uvek prema njemu imao ogromno poštovanje kao igraču,kao čoveku,a posle i kao treneru. U nekom razgovoru s košarkaškim prijateljima,jednoglasno smo svi stali na stanovište, da bi Deki uz adekvatnu podršku trenera ,apsolutno prošao i u NBA ligi i kao igrač,a da ga sudbina nije sprečila ,svakako i kao trener.
Bez obzira ko zakoga navija, od Dejana su se svi pravi ljudi oprostili sa velkom tugpm i postovanjem koje je on kao sportista i covek zasluzio.Neka mu je vecna slava i ostace u secanju svima koji su ga poznavali i voleli.