Već prvo kolo fudbalske Superlige Srbije donelo je niz čudnih, bolje rečeno komičnih sudijskih odluka. Neke su bile čak na nivou skeča, a ljudi koji duže prate fudbal u ovoj zemlji skoro da se ne sećaju kad su poslednji put videli sudije koje rade ono što su neki u ovom prvom kolu.
Neka se ne naljute navijači Crvene zvezde i Partizana, ali ovom prilikom neću konkretno o sudijama koji su vodili njihove mečeve. Kompletno kolo bilo je ravno najboljim Nušićevim komedijama, a prvi naslov koji mi pada na pamet je „Sumnjivo lice“.
Međutim, kad sam malo bolje promislio, shvatio sam da sve to nije bilo nimalo slučajno. I zato postavljam javno pitanje: da li su naše fudbalske sudije donosili komedijaške odluke zato jer su u štrajku? Da li je ovo njihov vid protesta?
Naime, štrajk fudbalskih sudija najavljen je početkom jula iz dva razloga: male plate i izanđala sudijska oprema.
O prvom zahtevu potencijalnih štrajkača baviću se u nastavku, a što se tiče opreme koju zadužuju, i u kojoj sude utakmice – ona je godinama stara, i nije zamenjena ni pred početak novog državnog prvenstva. Možete samo zamisliti kakav autoritet kod fudbalera uživa sudija koji se pojavi u pocepanom šortsu, ili isflekanoj majici…
Ipak, prvi zahtev sudija odnosio se na novac. Njihov kolektivni zahtev bio je da se u narednoj sezoni glavnom sudiji plati 75.000 dinara za svaku utakmicu koju vodi, mahačima po 50.000, glavnom u VAR sobi 40.000 a njegovim pomoćnicima po 20.000. Čim su izneli svoje zahteve iz Fudbalskog saveza Srbije predočeno im je da novca za tako nešto – nema.
Neko je izračunao da bi, ako bi se usvojili ovi zahtevi, to bilo oko 400 hiljada dinara po utakmici samo za sudije, plus dnevnice za delegate i posmatrače. Sve zajedno, to bi bilo oko 5.000 evra po superligaškoj utakmici, a kad se zna da u našem elitnom rangu igra 16 ekipa to je cifra od 40.000 evra po jednom kolu. U celoj sezoni to je čak 1,2 miliona evra koje bi klubovi trebali da plate samo sudijama. A postoji i jedna druga računica, koja je neuporedivo gora i poražavajuća: u Srbiji ima oko dve hiljade fudbalskih klubova koji svi zajedno imaju dugovanja od oko pola milijarde evra!
NEMA PROFESIONALNIH SUDIJA
I još nešto, ne manje važno: u Srbiji ne postoji nijedan profesionalni fudbalski sudija. Svi su oni redovno zaposleni negde gde im teče radni staž i gde primaju redovnu platu. Suđenje im je na nivou hobija, što se na brojnim utakmica lako i lepo vidi. Naravno, u okviru hobija im je i inkasiranje dnevnica za svaku utakmicu, pa čak i mogućnost da u tom svom hobiju stupe u štrajk. Koji nimalo ne ugrožava njihovu egzistenciju, jer su zaposleni na nekom drugom mestu.
Zanimljivi pregovori vođeni su neposredno pred početak nove fudbalske sezone u Fudbalskom savezu Srbije. Na jednoj strani bili su potencijalni štrajkači predvođeni inetrnacionalcem Srđanom Jovanoviće, a na drugoj potpredsednik Saveza Nedimović i predsednik Sudijske komisije Dejan Filipović. Nasuprot svim očekivanjima, pregovarači su maltene otišli na piće da proslave dogovr, a Jovanović je slavodobitno izjavio da će sudije u nastupajućoj sezoni dobiti 25 odsto veće honorare, dok će se o ostatku njihovih zahteva razgovarati za godinu dana.
I još nešto – konačno jedna lepa vest: sudije će se odreći prvih taksi u sezoni i novac iz zajedničkog fonda uplatiti u humanitarne svrhe.
… A sa kolikom radošću su uplatili svoj novac u humanitarne svrhe videlo se u tom prvom kolu našeg prvenstva.
I jedan detalj što se tiče upotrebe opreme iz fundusa: arbitri će i narednu sezonu voditi u staroj opremi. Potrošena je, izbledela, ali nema potrebe da se menja. Dovoljno se crni… Najodgovorniji, Dejan Filipović, na jasno pitanje mlađih kolega o mogućnosti osvežavanja ekonomata dao je razočaravajući negativan odgovor.
ODGOVOR UMESTO ŠTRAJKA
A nezadovoljne sudije su sastavile svoj odgovor umesto najavljenog štrajka. U njemu, između ostalog, stoji: „Naše takse su najmanje, a uspeh klubova i reprezentacija daleko bolji od većine. Naš posao ne zahteva samo od nas da dođemo na utakmicu u zakazano vreme, da je odsudimo i odemo kući. Mnogo aktivnosti imamo do utakmice. Moramo da uklopimo privatan život i posao sa svim što se od nas očekuje, a zahtevi se iz godine u godinu povećavaju. Skoro svi smo zbog ovog poziva bili u situaciji da propustimo važne trenutke u privatnom životu.
Nekad su se utakmice igrale samo vikendom i ponekad radnim danom, a sada svakog dana… Novac je sastavni deo svakog posla, ali nije naš motiv. Mi smo ovo počeli da radimo, jer smo zavoleli ovaj poziv još kao deca. Prirodno je da se trudiš, učiš, napreduješ i želiš da postigneš više. I, onda kad dođeš na najviši nivo, a malo nas uspe, sve postaje mnogo ozbiljna stvar. I mi više nismo deca tada, nego odrasli ljudi koji se bave ozbiljnim pozivom, i još više ulažemo jer se stalno povećavaju zahtevi“.
Kome verovati posle svega? Lakrdijašima koji su u prvom kolu skoro obesmislili fudbalsku igru, ili, kako kažu sudije „njima, koji su ovaj poziv zavoleli još kao deca“?
Ili možda ipak Branislavu Nušiću, koji je davne 1887. napisao svoje „Sumnjivo lice“, koje je i danas itekako aktuelno?
Onaj ko je pisao ovaj tekst nema pojma. Prvo, da li znate koliko dobijaju sudije po utakmici u Evropi? I u Crnoj Gori su veće dnevnice sudijama a liga im je lošija od naše.
Drugo, u trenutne dnevnice je uključen i put. Šta mislite koliko ostane sudiji koji putuje iz Subotice do Niša? Spavanje, hrana itd… Zato je zahtev za povećanjem dnevnica opravdan! Koliko taj kako bi kažete „hobi“ oduzima vremena? Edukacija, trening, oprema se kupuje, kotizacija za seminar, lekarski pregledi… Uzmite gospodo koja ovako potcenjivački pišete o sudijama samo jednom pištaljku ili zastavicu u ruke pa da vidite kakav je to „hobi“ i da su te pare smešne, pogotovo u nižim ligama.