(Od izveštača MaxBet Sporta iz Niša)
Živa legenda niškog sporta. Ne radi se o fudbaleru, košarkašu, ali ni rukometašu. Nije se samo proslavio u mestu u kojem živi, za njega zna cela Srbija. Decenijama je zadužen za atmosferu u dvoranama širom naše zemlje. Vole ga odbojkaši, poštuju košarkaši i rukometaši. Ono što je on proživeo mnogi ne bi u tri života. Njegov život je za knjigu ili film. U pitanju je dugogodišnji spiker u dvorani „Čair“ Bratislav Tonić.
U toku je Kup Radivoja Koraća i to tradicionalno po 20. put u Nišu. Njemu je ovo 13. u nizu. Borba za „Žućkovu levicu“ ne može da se zamisli bez njegovog glasa.
Od 20:45 finale igraju Partizan i Crvena zvezda. Crveno-beli su osvojili poslednja četiri trofeja, dok su crno-beli bili najbolji u Nišu još 2020. godine.
Pred večerašnji spektakl pričali smo sa čuvenim Bratislavom Tonićem. Radi se o sportskom novinaru i komentatoru koji je postao čuven pre svega kao spiker.
Tokom duge i bogate karijere, pored Kupa Koraća, Braca je bio i zvanični spiker muške i ženske odbojkaške reprezentacije, kao i spiker tokom Evropskog prvenstva za rukometaše 2012. godine. Do sada je zabeležio više od 500 odrađenih utakmica u različitim sportovima. To je samo početak, krenimo od početka.
– Radio sam na televiziji nekoliko godina. Zvanični spiker postao sam sasvim slučajno, otkrio me je Dule Projović. Na sebe sam skrenuo pažnju komentarisanjem fudbala na televiziji. Bila je to možda 2002. godine kada je naša košarkaška reprezentacija igrala u Nišu. Radio sam kao pomoćni spiker na meču protiv Švedske i najavljivao njihov tim. Tokom poluvremena akrobatska grupa izvodila je zakucavanja u hali. Tu sam ostvario prvi kontakt sa publikom. Podigao sam celu dvoranu na noge tokom njihovih poteza. Nenormalan je osećaj kada shvatiš da te toliki broj ljudi sluša. Posle toga angažovan sam na više stvari ovde u dvorani u Nišu. Od malog fudbala do rukometa – rekao je Tonić na početku razgovora za naš portal.
OVAJ POSAO JE VELIKA PRIVILEGIJA
Prema rečima Tonića, ovaj posao je pre svega velika privilegija i zadovoljstvo.
– Moram da naglasim da imam mnogo veliku privilegiju zato što ovo radim i da budem toliko blizu mnogih velikih sportista. Dok sam radio u Kragujevcu dolazili su tu sa Megom Micić, Jokić, bio je Nurkić. Sa ove distance imam priliku da velike zvezde koje još nisu postale toliko velike budu u mojoj blizini. Dolazili su mnogo velika imena. Moja pozicija uz teren mi omogućava i da slušam trenere kako je komunicaraju sa igračima, objašnjavaju taktike. To je velika privilegija. Bez obzira na moje godine, da budem pored njih je privilegija. Ljudi ovo obično gledaju preko televizora, nekada kupe kartu pa im bude doživljaj, a ja sam uvek tu. Na priper sada u polufinalu kada se Kuzmić povredio mogao sam da vidim reakciju Stefana Lazarevića na to, dok drugi nisu. Nenormalno volim ovaj posao, ne bi bilo teško da radim i 10 utakmica zaredom.
OTPUSTIO KUMA DA BI MENE ZAPOSLIO
Prvi Kup Radivoja Koraća radio je 2008. godine, sve ostalo je istorija.
– Prvi Kup Radivoja Koraća radio sam 2008. Ponovo je za to bio zadužen Dule Projović. Od tada sam odradio 13 Kupova u Nišu i jedan u Kragujevcu. Posle prvog Kupa su me zvali ljudi iz Vršca, pa sam jedno vreme radio košarku tamo. Tada je čovek koji me je pozvao odlučio da otpusti svog kuma kako bi ja došao na njegovo mesto, to u Nišu nikada ne bi moglo da se dogodi. Posle toga sam radio kao spiker u Radničkom iz Kragujevca pet godina.
Imao je angažman i u Odbojkaškom savezu Srbije. Podizao je Arenu i Pionir na noge, sa odbojkašicama se popeo na krov Evrope.
– Usledio je angažman i u Odbojkaškom savezu Srbije. Uvek smo u paketu išli moj tonac Mića i ja. Napravio sam „Meksičke talase“ u Areni 2009. godine na završnom turniru Svetske lige. U finalu protiv Brazila smo nekoliko puta odbili da pustimo „Marš na Drinu“ i čekali smo pravi momenat. To je bilo u četvrtom setu kada se lomio ceo meč. Hala je „eksplodirala“. Bilo je ludilo. Moraš da pronađeš momentum. Ne možeš silom da napraviš spektakl. Moraš da imaš osećaj za trenutak. Radio sam 2011. kada su odbojkašice osvojile zlato. Pravili smo i tu vrhunske atmosfere. Bio sam „vođa navijača“. Imao sam trikove sa publikom. Kada navijam servis protivničkom igrača, to je bio znak za navijače da zvižde. Bila je tu anegdota sa Aleksandrom Boričićem koji me je zamolio da to ne radim. To pokazuje da nije bitna samo pobeda, već ima i nešto više od toga. Ta količina njegovog fer-pleja je neverovatna.
SMENILI ME PRED POLUFINALE SA HRVATIMA
Tokom Evropskog prvenstva za rukometaše 2012. godine bio je oficijalni spiker, a onda je usledio šok pred polufinale.
– Nisam ja prvi kojeg su oni smenili. Organizaciju EHF ne zanima ko je domaćin i ne dozvoljavaju da se neko favorizuje. Grupne faze igrale su se u „Pioniru“, a nokaut u Areni. Tada sam čak učio osvnove stvari iz jezika ostalih reprezentacija i obraćao im se. Napravio sam sjajnu atmosferu na meču Makedonija – Poljska, jer je našoj reprezentaciji bila potrebnija pobeda Makedonije. Bilo je 12.000 Makedonaca, pa su se bunili rukometaši Poljske. Ovi iz EHF su provalili. Podizao sam publiku na noge tokom mečeva naše reprezentacije. Na nekom sastanku pred polufinale sa Hrvatskom doneli su odluku da me smene. Posle toga smo imali velikih problema da uopšte uđemo u dvoranu da gledamo. Dolazila je čak žandarmerija da nas izbacuje…
Tokom karijere sakupio je mnogo sjajnih anegdota, a jedna je vezana i za Duška Vujoševića.
– Uvek imam ovaj „pilot“ mikrofon. Uvek se tokom večitih derbija u Kupu vređaju navijači. Opominjem ih kada mi kažu sudija ili delegat. Bilo je na toj utakmici jedno upozorenje, drugo, treće… „Grobari“ iza mene nisu hteli da reaguju na opozorenje. To je dovelo dotle da mi Dule Vujošević priđe i kaže za mikrofon „daj to g****o“. Moj „pilot“ mikrofon mi je bio na obrazu. On ga je ščepao i krenuo da se obraća navijačima dok je bio obraz uz obraz sa mnom. Oni su prestali, ali eto, ostala je ta anegdota kada sam bio sa Duškom na tolikoj blizini.
Dotakli smo se i finala Kupa 2014. godine u Kragujevcu, koji je prekinut zbog velikog incidenta na tribinama.
– Kup u Kragujevcu je bio na ivici da bude mnogo veći incident. U to vreme sam radio kao spiker na utakmicama Radničkog iz Kragujevca. Tu je problem u hali, možda oni nisu bili ni potpuno spremni na to šta ih čeka. Već duže vreme derbiji su se igrali bez gostujućih navijača i to je bio idealan momenat da se oni obračunaju. Tačan povod početka sukoba ne znam, tragedija je izbegnuta u desetak sekundi. Najveći broj policajaca je bio iza koša, na desetak, petnaest metara od tribina. Na sreću uspeli su da zadrže navijače da ne uđu na teren. Bila je velika frka, velika rasprava i pitanje šta sada. Nastavilo se sutra veče pred praznim tribinama.
SALE ĐORĐEVIĆ SE NALJUTIO ZBOG MOG LAPSUSA
Ko radi, taj i greši. Pa je tako bilo i nekih lapsusa.
– Nedavno sam napravio veliki laspus. Bio je gost u dvorani Sale Đorđević, a ja sam rekao Obradović. Nažalost, Sale se naljutio. Probao sam kasnije da mu se izvinim, ali on je samo prošao pored mene. To je košarkaš uz čije sam utakmice odrastao…Problem je to što moju grešku svi čuju. Neko drugi i može da pogreši, ali ja ne smem. Kod mene su greške svedene na minimum. Dešavalo se da ih bude, pa da skoči zapisnički sto. Potrebna je velika koncentracija za ovaj posao. U ovom poslu ne može da se folira emocija, ne može ni od loše utakmice da se napravi spektakl.
Radio je Tonić i juniorsko prvenstvo za košarkaše na kojem su bili neki budući asovi.
– Radio sam pre 20 godina juniorsko završno prvenstvo u Nišu. Tada su za FMP igrali Miloš Teodosić, Nemanja Aleksandrov i Dragan Labović. Sa druge strane za Beovuk je igrao Vladimir Štimac. Nisam baba Vanga, ali razumem igru. Već tada se videlo da je Teodosić nenormalan talenat, to se odmah videlo. Zanimljivo, da je MVP bio Štimac. Davao je za njih po 15, 20 poena. Nažalost, ispalo je da je od njih samo Teo napravio veliku karijeru. Aleksandrov je bio neverovatan, upoređivali su ga sa Kukočem.
NIJE SAMO LJUBITELJ KOŠARKE, NEGO I POKERA
Zaista Bratislav Tonić ima životnu priču o kojoj bi mogao da se napravi serijal, a jedan deo nje vezan je i za klađenje.
– Bio sam preteča živog prenosa, ali i klađenja. To sam krenuo u Nemačkoj dok ovde kladionice nisu ni postojale. Volim da se kladim u MaxBetu. Porodično se kladimo. Moja žena uvek sve tačno napiše na tiketu, ali onda ili igrači ne poslušaju ili ekipa iz MaxBeta umeša prste. Ona u pisanju tiketa ne greši, ali više sila to zaustavi. Zbog toga njeni tiketi budu promašeni – našalio se Braca Tonić.
Preko MaxBeta je uspeo da ode na dva velika pokeraška turnira.
– Zahvaljujući MaxBetu koji je na aplikaciji imao poker otišao sam na dva velika turnira, u Monte Karlo i Malagu. Jedini sam srpski igrač koji je uspeo da ode na dva različita turnira – zaključio je Bratislav Tonić u razgovoru za MaxBet Sport.
Ajde uozbiljite se, kakva živa legenda