Godinama nas je ceo svet nazivao “zemljom košarke”. Pet svetskih, osam evropskih i jedno olimpijsko zlato potvrđuju da smo to zaista i bili. Da li smo i dalje? MVP priznanje NBA lige našem čoveku kaže da jesmo. Da li ćemo to da budemo i ubuduće? Zlato juniora na Evropskom prvenstvu kaže da hoćemo. MaxBet Sport u serijalu “Čuvari košarkaške vatre” bavi se temom o budućnosti srpske košarke. Ko su glavni junaci svih prošlih, sadašnjih i budućih košarkaških uspeha u Srbiji? Ko su čuvari košarkaške vatre? To su klubovi koji su “pravili”, koji “prave” i koje će i u buduće da “proizvode” naše košarkaške asove. Ovo je serijal o njima!
Neizostavna lokacija za naš serija „Čuvari košarkaške vatre“ je bila Niš. Centar u kome postoji velika baza talentovane dece prolazi kroz određenu krizu, pošto nema nijedan klub u nekom od elitnih rangova srpskih seniorskih takmičenja. Čak ni u drugom rangu. Ipak, deca su i dalje tu i ona su na nedavno održanom Evropskom prvenstvu za juniore u njihovom gradu pokazala koliko vole „igru pod obručima“ tako što su popunila mesta legendarne dvorane „Čair“.
Jedna od ekipa koja nastupa u ovoj hali je i OKK Konstantin, ujedno i tema naše nove epizode. Ovaj klub je nastao 2009. godine, ali pod imenom „Sinđelić“, da bi samo dve godine kasnije dobio sadašnji naziv, tačnije 17. januara 2011. Razlog zbog čega je preimenovan je proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, čime je slavni Car Konstantin Veliki doneo versku ravnopravnost i tako prekinuo progon hrišćana koji je trajao oko tri veka.
Od svog osnivanja, OKK Konstantin je „izbacio“ nekoliko mladih reprezentativaca i perspektivnih igrača kao što su: Zoran Paunović, Pavle Stošić, Aleksa Ristić, Ilija Petrović i Dušan Milosavljević, dok je od trenera koji je „lansiran u orbitu“ Marko Cvetković. Iako u konkurenciji seniora nema mnogo uspeha u poslednje vreme, mlađe kategorije se skoro redovno takmiče u kvalitetnoj srpskoj ligi, kako kadeti, tako i juniori.
Kako bi sa nama podelio izazove u radu sa decom, obavili smo razgovor sa Slavišom Stošićem, trenerom u mlađim kategorijama niškog kluba, koji je za početak istakao uticaj roditelja na razvoj talentovane omladine:
– Imam i loše i dobro iskustvo što se tiče roditelja. Ima onih koji su normalni, koji nisu opterećeni time šta će dete da im uradi u košarci, ali ima i onih koji su zainteresovani za dete, da po svaku cenu postane vrhunski košarkaš. To je lutrija, mi ne možemo da znamo ko će da postane vrhunski igrač. Mi imamo mnogo reprezentativaca mlađih kategorija koji su osvajali medalje da danas maltene ne postoje, a imamo i one koji nisu bili u tim selekcijama i kasnije su igrali vrhunsku košarku. Tu stvarno nema pravila. Što se roditelja tiče, nekada ih razumem, pošto sam i roditelj košarkaša i trener, pa pokušavam da budem objektivan. Znam da mnogo faktora utiče na to da mladi igrač kasnije igra vrhunsku košarku. Deca kada napune 18 godina imaju ogroman zid koji moraju da preskoče, a to je prelaz iz mlađih kategorija u seniorsku košarku. Treba da se bude strpljiv. Kada toga nema, onda se dešava da se tu igrači gube. Ne može svako da bude Luka Dončić.
Stošić je uspostavio i mehanizam eventualnih problema sa roditeljima:
– Kada se dogodi problem sa roditeljima, pokušavam da ga rešim razgovorom, primerom… Dajem im primer igrača koji su uspeli ili nisu uspeli. Znam roditelja koji su prodavali stanove da bi prešli u Beograd, jer su mislili da su rešili stvar time što su im deca otišla u veliki klub. Oni nisu svesni da je to samo jedan mali korak ka cilju. Normalno je da i roditelji ponekad malo maštaju kada im dete pređe u neki veliki klub, koliko god ste realni, međutim, oni odu predaleko, pa se desi da pad bude veoma težak. Nažalost, ima takvih stvari, kao i pozitivnih.
Naš sagovornik smatra da nema razloga da se deca drže pod „staklenim zvonom“, da je potrebno da imaju slobodu…
– Nekada roditelji nisu bili zainteresovani za to da im deca idu na trening. Danas je sasvim drugačije. Imam primer za to. Roditelj parkira auto na 10 metara od hale, a napolju pada slaba kiša. I on kišobranom juri dete da mu dete kojim slučajem ne pokisne. Zašto to radite? Neće ništa da mu bude, pustite ga. Oni misle da time rade dobru stvar i ja ih donekle razumem, ali to stvara drugačiju sliku i mentalni sklop tog deteta.
Problem je što određena deca i ne osećaju „glad“ za uspehom, za napretkom…
– Obično imamo uzrečicu da kažemo da „deca nisu gladna“. To su deca koju ne interesuje sport. Nemojte pogrešno da me shvatite, to su deca čiji roditelji žive normalnim životom. Dok ona druga, oni kroz sport pokušavaju sebi i roditeljima da stvore bolje uslove za život. Ta deca „grizu“ i imaju velike šanse. Danas, međutim, mnogo te dece nisu na tom nivou i sport ih ne interesuje. Ranije se treniralo da se kupe jedne patike, a danas maštaju o kolima, što nije zdravo za dete.
Potom smo Stošića upitali kakva je budućnost srpske košarke…
– Da ste me pitali pre 10 godina, znao bih. Malo sam skeptičan. Nisam pesimista. Poboljšanjem uslova moći ćemo da zadržimo decu u našoj zemlji, da ne moraju da idu inostranstvo. Ako to uradimo, imaćemo blistavu budućnost. Mi smo talentovana nacija. Ono što me brine je šta je sa decom kada napune 18 godina? Mi do 18 godina imamo dobre igrače i talente, ali posle toga, 90 posto te dece se gubi i nema ih nigde. Još jedna greška velika je da seniorski treneri nemaju vremena da razvijaju mlade igrače. Oni imaju pritisak da ako izgube dve utakmice zaredom da će da ode iz tog kluba. Tu mora da se baci akcenat, na razvoj mladih igrača. Primera radi, da svaki tim mora da ima po dva talentovana igrača koje će da „bace u vatru“.
Sin Slaviše Stošića, Pavle, trenutno se profesionalno bavi košarkom i to u Španiji, gde je još kao tinejdžer otišao kako bi potpisao stipendijski ugovor sa Real Madridom. I on je imao stav o budućnosti srpske košarke:
– Kad uporedim sa ostalim evropskim državama po kojima sam igrao. Mogu da kažem da imamo najtalentovanije igrače. Problem je što svi šansu traže da igraju u inostranstvu. Mislim da bismo bili mnogo uspešniji kada bi mladi ostali u Srbiji, dobijali bi šansu… Mislim da imamo dosta dobrih igrača i da je budućnost srpske košarke jako svetla – rekao je Pavle Stošić.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.