Godinama nas je ceo svet nazivao “zemljom košarke”. Pet svetskih, osam evropskih i jedno olimpijsko zlato potvrđuju da smo to zaista i bili. Da li smo i dalje? MVP priznanje NBA lige našem čoveku kaže da jesmo. Da li ćemo to da budemo i ubuduće? Zlato juniora na Evropskom prvenstvu kaže da hoćemo. MaxBet Sport u serijalu “Čuvari košarkaške vatre” bavi se temom o budućnosti srpske košarke. Ko su glavni junaci svih prošlih, sadašnjih i budućih košarkaških uspeha u Srbiji? Ko su čuvari košarkaške vatre? To su klubovi koji su “pravili”, koji “prave” i koje će i u buduće da “proizvode” naše košarkaške asove. Ovo je serijal o njima!
Jedna od naših destinacija za epizodu serijala „Čuvari košarkaške vatre“ je bila beogradska opština Vračar, gde „žari i pali“ klub koji je vremenom postao maltene zaštitno lice rada sa mladima – Žitko Basket. Vlasnik ovog sportskog kolektiva je Dragan Jakovljević, poznati stručnjak koji je u orbitu lansirao veliki broj kvalitetnih igrača i koji se etablirao kao sinonim za pružanje šanse mladima. Upravo se ovom filozofijom vode i u prestoničkom „Golden Stejtu“.
Kao što mnogi znaju, Žitko Basket je klub u kome je stasao jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena, Bogdan Bogdanović. Pored njega, tu su bili i Stefan Marković, Marko Čakarević, Matija Belić, što dovoljno govori o tome koliko se na ovom mestu kvalitetno radi sa decom. U ovom klubu smatraju da je potrebno da dete stasa ne samo košarkaški, već i da je potrebno da postane čovek, da stekne radne navike i da se pošteno bori za svoje mesto u timu.
Što se istorijata Žitko Basketa tiče, osnovan je 1996. godine na teritoriji opštine Vračar pod nazivom Ciklon Basket. Vremenom je menjao ime, pa se kasnije zvao i Planet Basket, Alimenti Basket, dok je 2008. stekao današnje ime. Žitko Basket se, inače, zove po poznatom žitnom kombinatu.
POJAVA BOGDANA BOGDANOVIĆA
U žižu javnosti je dospeo 2010. godine i to pojavom Bogdana Bogdanovića, koji je svojevremeno važio za čudo od deteta što se tiče košarke. U vreme kada je popularni Bogi nastupao u mlađim kategorijama, bilo mu je potrebno konstruktivno usmerenje, a klub o kome danas pišemo mu je to obezbedio, što se vidi i po karijeri kakvu je kasnije napravio. Zanimljivo je da se pomene da je Žitko Basket i 2020. godine ponovo bio u centru pažnje, ali ovoga puta po redizajnu grba, pa su na njega stavili motiv Mosta na Adi, u stilu loga kakav imaju Golden Stejt Voriorsi.
Na temu razvoja dece, pričali smo sa direktorom Žitko Basketa, Brankom Jovčićem i koordinatorom za mlađe kategorije Pericom Bobićem. Za početak nas je interesovalo da li postoji razlika u radu sa decom nekada i sada?
– Nekada je u celom sportu bilo više dece, koja su se igrala napolju, a nisu bila pored telefona. Mnogo je lakše ranije bilo da se napravi selekcija, zato što na trening dođe jedno dete, pa povede još pet drugara iz odeljenja ili iz svog kraja. Sama ta neka psihologija ili kultura dece je bila drugačija. Sećam se ranijih generacija, deca su dolazila na trening i slušala su trenera. Niko ništa nije mogao da kaže. Nije bilo: „Boli me“, „povređen sam“ i ostalih stvari koja neka deca izmišljaju. Ranije su deca jedva čekala da dođu na trening, danas je nekima mnogo važnije da budu uz telefon. Sada je sve mnogo teže da ta deca budu motivisana za sport, da budu fokusirana… – rekao je Jovčić, pa dodao:
– Mi u Žitko Basketu dobijamo potvrdu da dobro radimo, pošto roditelji prepoznaju da smo ta ekipa koja će deci da napravi prvi „oslonac“ i da ih formira kao ličnosti i košarkaše u bliskoj budućnosti. Pre nekoliko godina smo vratili fokus na mlađe kategorije, da sve to odvedemo na viši nivo, pošto smo pokušali i sa seniorima i njihovim nastupom u „B“ ligi. Međutim, mnogo je teško, da klub koji je mali da prati i seniorsku košarku i da juri rezultate i da kvalitetno radi sa mlađim kategorijama. Tako da, eto, sada smo opet fokus bacili na mlade i vratili smo se na ono što je naš vlasnik Dragan Jakovljević radio, da stvaramo igrače i da imamo jake mlade selekcije.
IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST
Bobić je potom pričao o uticaju roditelja na razvoj dece. On smatra da oni često odlaze iz krajnosti u krajnost:
– Da se nadovežem na prvo pitanje, stvari su se promenile u odnosu na prethodna vremena. U ovom trenutku se menja iz krajnosti u krajnost. Dešava se da ima roditelja, nažalost moram da kažem i ružno je reći, bolesno ambiciozna, a ima i roditelja koji su nezainteresovani. Trenutno ne mogu nigde da nađem sredinu. Ili roditelji preteruju i previše očekuju ili ih nema uopšte. Sve češće se dešava da šalju decu na košarku sa rečenicom „da ga sklonim sa ulice“. Košarku volim i ceo život sam u njoj i ne dozvoljavam da je neko koristi kao izgovor da ga skloni sa ulice. Treba zaslužiti da se dođe na trening i da se bude deo ekipe. Dešava se i da u baš mlađem dobu, od 11. do 13. godine deteta, postaju veoma uključeni i kada napuni 15, 16 ili 17, kada vide da im dete nije u Zvezdi, Partizanu ili Megi, roditelj počinje da gubi zainteresovanost.
Na pitanje kako da se dopre do dece i da im se objasni šta je pravi put, Bobić je odgovorio:
– Pitanje je malo komplikovano, jer su se deca dosta promenila. Žargonski rečeno, decu moraš da nateraš ili da ih zamoliš da dođu na trening, a nekada je bilo privilegija da se skineš za prvi tim i igraš treću ili četvrtu ligu. Danas je neka vrsta moranja. Danas deca na to uopšte ne obraćaju pažnju. Gledaju da igraju samo sa svojim godištem, ne shvataju prednosti igranja sa ljudima koji su stariji i da je tu napredak. Što se tiče nekog rešenja… U Žitku se radi da svaka selekcija koja igra, igra dva takmičenja. Mi ih okupiramo sa mnogo treninga i mnogo utakmica. Što im dodatno daje dosta obaveza, a to je jedini način da se naprave u dobre košarkaše i dobre ljude. Da steknu radne navike. Ko ide popodne u školu, dođe ujutru na trening i uveče. Ko ide ujutru u školu, popodnevni i večernji trening. U moje vreme nijedan klub nije imao takve uslove, a deca danas to ne cene i smatraju da je to previše.
Naravno, neizostavna tema je bila Bogdan Bogdanović, koji je od ove godine kapiten reprezentacije Srbije i koji je ponikao u Žitko Basketu:
– Dragan Jakovljević je bio trener Bogdanu Bogdanoviću. I ne samo njemu, već i drugim kvalitetnim igračima iz te generacije. Danas deca komentarišu da je ovo klub u kome je bio Bogdan Bogdanović. Sećam se da me je jedno dete pitalo da li Bogdan Bogdanović dolazi i da li može da dođe da se slika sa njim. Naravno da nam puno znači to što je Bogdan ovde ponikao, jer jedno takvo ime je nosilo naš dres. Naravno, Dragan je bio surovi profesionalac u to vreme, kao i danas, želeo je da prvo od tih igrača napravi ljude, pa onda košarkaše. Sećam se njegovih priprema i koliko su bile zahtevne. Zbog svega toga je Bogdanu Žitko bila prekretnica, gde je stekao neke navike i ostalo je istorija. Tako da, moj odgovor je da nam puno znači. Sva ta deca dolaze u klub naravno prvo da bi igrali košarku i da bi zdravo živeli, ali imaju u svojoj podsvesti da žele da budu jedan novi Bogdan Bogdanović.
Za kraj nas je zanimalo konkretno, kakva je budućnost srpske košarke?
– S moje tačke gledišta, primetio sam da dosta dece odlazi na 3×3 basket, zato što je tu neka brza zarada. Odlaze u zemlje koje dosta plaćaju kao što su Kina i arapske zemlje na Bliskom istoku. Svedoci smo toga i plašim se da tu može da bude problema, jer su deca fokusirana na novac nego na svoju karijeru. Čini mi se da su tu puno nestrpljiva. Budućnost srpske košarke vidim da se po školama forsira sport i da imamo što više škola košarke i da se pazi na tu decu. Da se ona igraju, a ne da potpisuju ugovore sa menadžerima. Dolazimo do toga da profesionalizam dolazi do kadetske selekcije. Tu je problem što dolazimo do toga da oni razmišljaju o velikim novcima, da se postavljaju pitanja zašto je neki drug otišao negde za ove ili one pare, a on nije. Mada, šta god da pričali, mi smo zemlja košarke, talentovani smo za košarku, pa mislim da će to sve na kraju da bude okej. Svedoci smo da država puno ulaže u sport samim tim i u košarku. To moramo da iskoristimo da napredujemo u svim selekcijama i ligama kao što je na primer naša najjača KLS liga na čelu sa direktorom Aleksandrom Grujinom krenula velikom brzinom napred. Nadam se da će se naša košarka vratiti na staze uspeha gde joj je i mesto – zaključio je Branko Jovčić.
Bravo Zitkoooo🍀