Godinama nas je ceo svet nazivao “zemljom košarke”. Pet svetskih, osam evropskih i jedno olimpijsko zlato potvrđuju da smo to zaista i bili. Da li smo i dalje? MVP priznanje NBA lige našem čoveku kaže da jesmo. Da li ćemo to da budemo i ubuduće? Zlato juniora na Evropskom prvenstvu kaže da hoćemo. MaxBet Sport u serijalu “Čuvari košarkaške vatre” bavi se temom o budućnosti srpske košarke. Ko su glavni junaci svih prošlih, sadašnjih i budućih košarkaških uspeha u Srbiji? Ko su čuvari košarkaške vatre? To su klubovi koji su “pravili”, koji “prave” i koje će i u buduće da “proizvode” naše košarkaške asove. Ovo je serijal o njima!
Koliko se kvalitetna košarka igra u Zemunu, u ovoj beogradskoj opštini bi mogla da se napravi nezavisna liga. Jedan od klubova koji su njegov tipični predstavnik je Vizura, mesto gde je stasao veliki broj dece. Ono po čemu je ovaj klub specifičan je to što ima izvanrednu infrastrukturu za rad sa mladima, a poseduje i sjajan program za indvidualne treninge. Takođe, posebna pažnja se obraća na struku, koja je među boljima u Srbiji.
Zbog toga nije čudno što je Vizura „izbacila“ igrače kao što su Stefan Todorović, Dušan Beslać, Nemanja Popović, Filip Anđušić… Svi oni i dalje predstavljaju budućnost košarke. Sa njima su svojevremeno, a neki su i dalje treneri, radili čuveni stručnjaci poput legendarnog Žarka Vučurovića, Aleksandra Glišića, Aleksandra Bućana… Imaju veliko iskustvo u radu sa talentima.
Što se istorijata kluba tiče, Vizura su 2003. godine osnovala braća Goran i Zoran Radojičić. Sve je počelo u Sportskom centru „Vizura“ u ulici Tošin bunar na Novom Beogradu, da bi 2010. došlo do spajanjem sa KK Ušće. U trenutku kada se u Zemunu otvorila istoimena hala, uspostavljena je poznata saradnja sa Megom i ona je trajala oko pet godina. U tom periodu su stasale svetske vedete kao što su Nikola Jokić i Vasilije Micić.
Kada je saradnja okončana, Vizura se orijentisala na rad sa mlađim kategorijama, pa sada klub ima oko 10 školi košarke na teritoriji opština Zemun i Novi Beograd. Zanimljivo je da su joj sve selekcije „do vrha“ popunjene – od mlađih pinoira do juniora. Ipak, gro interesovanja Zemunaca je rad s najmlađima, tačnije kategorije mlađih pionira i pionira. Koliko su uspešni u radu sa njima govori i to da je generacija 2006 postala šampion Srbije 2021. godine, pošto je u finalu nadigrala Partizan!
NISU SVA DECA ZA KOŠARKU
Kako bi sa nama podelio svoja iskustva u radu sa decom, kontaktirali smo sportskog direktora Vizure, Darka Mateskog, koji je izneo nekoliko veoma zanimljivih zapažanja.
– Ranije faktički nije mogao svako da trenira košarku. Klubovi su selektirali igrače, kada igrač dođe i kaže da želi da trenira košarku, pa treneri koji su radili otvoreno govorili da neko nije za košarku, već za neki drugi sport. Takvi igrači su odlazili na rukomet, fudbal, odbojku… Sada smo u situaciji da se ne vrši selekcija tog tipa, nego mi sve okupljamo i kažemo svako ko hoće može da trenira, ali ih onda usmeravamo, pa ih delimo po selekcijama. I onda nam se dešava da imamo i decu koja nisu za košarku, ali postižu jako dobre rezultate u samoj košarci. Koliko je internet uticao na sve to, sigurno da jeste, jer deca određeno vreme provode za računarom, ali baš zbog toga smatram da je uloga klubova od velikog značaja jer je to jedini način da ih od toga odvojimo – počeo je Mateski razgovor za MaxBet Sport.
Na to koliki roditelj imaju uticaj na razvoj dece, odgovorio je sledeće:
– Veliki uticaj, što ranije nikako nije bilo. Ranije roditelji maltene nisu znali kada su nam utakmice i treninzi. Ne smatram to kao a priori nešto loše. Ne mora to da bude loša stvar jer se roditelji sada interesuju gde su deca, ali imamo situacije kada to prevazilazi neke granice i onda to počinje da stvara problem samoj deci. Mi u klubu kada to prepoznamo, znamo kako to da rešimo ili na kraju krajeva da dignemo ruke od toga. Postoje oni roditelji, a to je najproblematičnija grupa, koji vide rešavanje svoje egzistencije zahvaljujući deci i onda je to preveliki teret na samo dete, on prestaje da se igra i trening počinje da vidi kao posao. Drugo je gde ima roditelja koji, malo teži rečnik da upotrebim, imaju bolesnu ambiciju, ne vide svoje dete pravim očima i onda tu još nastaju ozbiljni problemi u radu. Ukoliko dete ili igrač ima realnu podršku roditelja… Oni nikada ne mogu da budu realni u pogledu svog deteta, ali ako ga sagledaju na pravi način, ako puste klub da sa njihovim detetom radi kako treba, onda može da bude pomoći na tom putu. Ako se dešavaju ove stvari koje sam rekao na početku, onda imamo ozbiljne probleme. Imali smo situacije da talentovani igrači zahvaljujući velikom pritisku roditelja nisu uspeli da dostignu svoj maksimum.
Interesuje nas šta je ključno da bi dete postalo košarkaš.
– Talenat, predispozicije, genetika… To je moje mišljenje, naravno. Moje viđenje je takvo, ne može košarkom svako da se bavi, kao nijednim drugim sportom. Predispozicije su jako bitne. Ne kažem da dete koje nema neće da uspe, ali to je jako bitno. Posle toga dolazi upornost, koliko je dete radno, koliko na kraju krajeva, ono hoće ili neće. Može ono da ima sve predispozicije, a da ono neće da igra košarku, ako ga to ne zanima. I naravno, ne da li njegovi roditelji to hoće.
DA SE IGRA PO REGIONIMA
Za kraj je izneo nekoliko predloga kako da se unapredi rad u mlađim kategorijama:
– Mi klubovi koji radimo sa mlađim kategorijama imamo svoje probleme koji nam otežavaju rad. To su stvari koje se prevashodno tiču samog Saveza, ključne dve su Registracioni pravilnik i sistem takmičenja. To su stvari za koje mislim da bi Savez mogao bolje da ih organizuje, koje bi nama kao klubovima pomogli da lakše, ne toliko opstanemo, već da bi pravila bila jasnija. Dosta se priča da Registracioni pravilnik ne može da se menja zbog Zakona o sportu, ali imamo situaciju u kome on mislim da nije dobar ni za male klubove, one koji rade sa mlađim kategorijama, a nije dobar ni za ove velike. Jednostavno, imamo mnogo nedefinisanih stvari koje nam prave probleme u radu. Kada pričamo o takmičenju, mislim za ekipe iz Beograda, pionirski sistem takmičenja je odličan, nama utakmice van Beograda nisu potrebne. Razumem da ostalima jesu, ali smatram da je taj sistem najbolji i moje mišljenje je da jedinstvena kadetska i juniorska liga ne bi trebalo da postoje uopšte. Mislim da treba da se igra po regionima, kao što se igra u pionirskoj konkurenciji. Dakle, Registracioni pravilnik i sistem takmičenja mora da se popravi. Mislim da u KSS rade na tome, ali te stvari idu jako sporo. Mislim da je potrebno odmah to da se donese i popravi.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.