Godinama nas je ceo svet nazivao “zemljom košarke”. Pet svetskih, osam evropskih i jedno olimpijsko zlato potvrđuju da smo to zaista i bili. Da li smo i dalje? MVP priznanje NBA lige našem čoveku kaže da jesmo. Da li ćemo to da budemo i ubuduće? Zlato juniora na Evropskom prvenstvu kaže da hoćemo. MaxBet Sport u serijalu “Čuvari košarkaške vatre” bavi se temom o budućnosti srpske košarke. Ko su glavni junaci svih prošlih, sadašnjih i budućih košarkaških uspeha u Srbiji? Ko su čuvari košarkaške vatre? To su klubovi koji su “pravili”, koji “prave” i koje će i u buduće da “proizvode” naše košarkaške asove. Ovo je serijal o njima!
„Blokovi“ su poznati kao mesto gde se igra čvrst, kvalitetan i fer-plej basket, a Novi Beograd važi za pretežno košarkašku opštinu, gde živi veliki broj legendi „igre pod obručima“. Samim tim, bilo bi neozbiljno da u sklopu serijala „Čuvari košarkaške vatre“ nismo posetili tamošnji najveći klub, koji sada već decenijama funkcioniše vrhunski i koji Srbiji daje mnoštvo sjajnih košarkaša, a povremeno i reprezentativaca. Reč je naravno o As Basketu.
Osnovan 1997. godine od strane legende jugoslovenske košarke i nekadašnjeg kapitena Crvene zvezde, Žarka Koprivice, As Basket je kroz svoju istoriju negovao jedinstven pristup radu sa mlađim kategorijama. Naime, filozofija kluba je da se prema deci postupa iskreno i pošteno, kako u vezi njihovog sportskog kvaliteta, tako i po pitanju takozvanih „životnih“ stvari, pa nije čudno što mu omladina ukazuje poverenje. Tako pogon Novobeograđana trenutno broji oko 300 članova, a tokom njihovog postojanja je prodefilovalo više hiljada mladih ljudi doba između šest i 18 godina.
Već pri ulazu u prostorije kluba je mogla da se vidi enormna količina čiste istorije, tradicije i ljubavi prema košarci. Memorabilije, trofeji, vredne fotografije… Sve ovo ukazuje na veličinu onoga što je postigao Žarko Koprivica kako individualno, tako i kroz projekat As Basketa, koji je našoj košarci dao igrače poput Marka Kešelja, Aleksandra Cvetkovića, Ivana Marinkovića, Brana Đukanovića, Luke Mirkovića… Naravno, tu su i sinovi osnivača kluba, Jovan i Nikola Koprivica.
SLAVNA IMENA IZ „RADIONICE“ AS BASKETA
Što se trenerskih imena tiče, tu je As Basket možda još uspešniji, pošto su u nekom momentu njegovog postojanja u njemu radili sledeći velikani: Darko Rajaković, Ivo Simović, Dragan Ivković – Tvigi, Vojislav Vezović, Mladen Maksimović – Žiža, Vladimir Jovanović, Milenko Babić, Milan Trivanović, Mirko Mijailović, dok danas funkciju „struke“ obavljaju licencirani treneri: Milan Belošević, Milan Cvetković i Milan Šulkić, dok je na poziciji sportskog direktora Marko Grujić.
Iako postoji godinama, As Basket se trudi da što više „proširi vidike“, pa će od ove godine da bude oformljena prva ženska selekcija, dok je i sa nekoliko srednjih škola i univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama oformljena sportsko-tehnička saradnja, koja će da pomogne mladima unutar kluba da se okušaju u pomenutoj zemlji kako sportski, tako i akademski.
Kada se sve uzme u obzir, jasno je da As Basket nismo mogli da izostavimo iz serijala „Čuvari košarkaške vatre“, a kako bi nam objasnio trenutno stanje u srpskoj košarci i kako je to danas raditi sa decom, kontaktirali smo Jovana Koprivicu, nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde, mladog reprezentativca SR Jugoslavije i suvlasnika i naslednika kluba sa Novog Beograda.
Za početak nas je interesovalo da uporedi rad sa decom danas, u odnosu na ono kako je bilo u neko ranije vreme:
– Kada se radi sa decom, to je u isto vreme i najlepše i najteže. Velika je razlika u odnosu na ono kada sam ja bio klinac i danas. Tada se roditelji nisu mešali toliko. Sada su deca prezaštićena i postoji mnogo pravila u vezi sa odnosom sa njima. Nekada su deca ćutala i slušala, a sada ako je malo jači trening, njima to smeta. Naši treneri u klubu znaju do koje granice smeju da idu, ali ako se desi da je malo napornije, roditelji odmah zovu i govore da ne radimo tako. Mislim da bi trebalo malo strožiji da se bude prema njima.
Koliki je uticaj roditelja na košarkaški razvoj dece?
– Veliki je uticaj. Uvek je i bio i u moje vreme. Roditelj ponekada da pravi savet, a nekada pogrešan. Ovde se sada sve vrti oko toga da su oni previše zaštitnički nastrojeni prema deci. Kada ona porastu, pa kada krenu menadžeri da se mešaju, onda tek kreću problemi. Onda roditelji svojoj deci zalude glave, počinju da pričaju o raznim ciframa i deca onda polete previše i onda ne znaju gde su. Tako se gube naši talenti. Samo zato što im prerano napune glavu i počne da se razmišlja o avionima-kamionima i to je to. Zato je bitan stručni kadar, da bude što kvalitetniji da mogu da utiču i na roditelje i na decu. Što bi se reklo, da ih drže pod kontrolom.
O PROBLEMIMA U SRPSKOJ KOŠARCI
Na pitanje da li bi nešto promenio u srpskoj košarci kako bi se unapredio rad sa mladima, Jovan Koprivica je odgovorio:
– Problem naše košarke je što ti dođe veliki klub i hoće da ti uzme klinca u koga si ti ulagao. U fudbalu to ne može, postoji jedan ugovor i kada igrač ode ti dobiješ procentualno nešto. Ovde ne. U košarci su smislili kako da ti uzmu igrača. Prvo klinac od u neki nižerazredni klub, odakle ode u veliki. Tako tebi taj iz niže lige igrača plati za 3.000 dinara, a ne više hiljada evra koliko bi platio veliki klub. Zato manji klubovi teže rade. To bi trebalo da se promeni ukoliko želimo da nastavimo kvalitetno da radimo sa mladima – rekao je nekadašnji košarkaš, pa dodao:
– Mi privatni klubovi nismo u mogućnosti kao profesionalni klubovi da pravimo selekcije. Kod nas ne možeš da praviš selekciju, tačnije da biraš koji igrač će da ti bude u klubu. Razlog je to što živimo od članarina. Primera radi, na pripremama na Tari smo imali dosta dece i sa nama je tu bio Teleoptik i tačno se vidi kako je tamo drugačije. Po tome kako stoje mirno, po disciplini… Prosto, oni su selektirani, a ovde moraš decu da držiš po svaku cenu i da ga maltene vaspitaš i učiš životnim stvarima koje nemaju veze sa košarkom. Tipa: „Sačekaj druge da pojedu“, „stani ovde“, „nemoj da lupaš u zid“ i tako te stvari. Jednostavno, potrebno je da možeš da napraviš selekciju od onih košarkaški naprednijih i onih koji su manje napredni.
Za kraj nas je zanimalo kakva je budućnost srpske košarke?
– Trenutno je kod nas neka smena generacija, iz koje je nastao određeni „čep“. Iskreno se nadam da će da bude dobro. Mi smo zemlja potencijala i mislim da možemo da se podignemo. Eto, mladi su osvojili zlatnu medalju u Nišu, pa to daje određenu nadu. Što bi se reklo, svetlo na kraju tunela. Inače, kako je do sada išlo, nije bilo dobro. Uteha je što smo kroz istoriju uspevali da se trgnemo i da se vratimo na staze stare slave – zaključio je Jovan Koprivica.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.