Pravilo je da stranac treba da bude duplo bolji od domaćeg igrača kako bi zaista bio pojačanje, ali i opravdao visoku platu. Malo je takvih u skoro devet godina nosilo dres Crvene zvezde i ima baš mnogo skupo plaćenih promšaja.
LIGA KONFERENCIJE: Kvota naše kladionice na pobedu Bodo/Glimta protiv Lugana (18:45) je 1.48.
Lista je dugačka, a to stvara probleme u kasi, što ne bi mogli da izdrže ni finansijski jači klubovi u Evrpopi.
BEN BEZ PREMCA
Najbolji stranac u istoriji po učinku i osvojenim trofejima je El Fardu Ben. Igrač „zlata vredan“, koji je opravdao svaki dinar za tri i po godine. Mnogo velikih utakmica je rešio i baš se isplatio posle dolaska iz Olimpijakosa. Legenda bez dileme.
Dobro se profitiralo u dva mandata i sa Ričmondom Boaćijem. Pogotovo kada je od Kineza dobijeno 5,5 miliona evra ! Gelor Kanga je dugo deo tima sa kojim je dolazio do uspeha, a neki njegovi golovi su bili važni za napredak u Evropi.
GROF SKORO BEZ GREŠKE
Dominacija u domaćim okvirima počela je sa Miodragom Božovićem. Popularni Grof je skoro bez greške birao strance, a dubok trag su ostavili: Hugo Vieira (najbolji strelac), Mičel Donald (prvi stranac kapiten) i Damjan Le Talek. Izabrao je i Kangu sa kojim je saradjivao u Rostovu, a zajedno su osvojili Kup Rusije, i Luisa Ibanjeza.
Ova generacija se sa Vladanom Milojevićem i još nekim igračima plasirala u grupnu fazu Lige Evrope i zatim su igrali nerešeno sa Arsenalom u Londonu i pobedom nad Kelnom izborili evropsko proleće, kada su eliminisani od CSKA iz Moskve. Kasnije je dosta nastupa upisao i Seku Sanogo (blizu sto mečeva).
PROMAŠAJ DO PROMAŠAJA
Kada se vratimo u prošlost kreće „glavobolja“. Sve promašaj do promašaja: Bruno Matos, Vered, Van La Para, Parker, Tomane, Bakajoko, Dioni, Kulibali, Falko (još je u klubu), Žander, Rikardinjo, Kanjas, Kafu, Sumaila, Garsija (vraćen deo novca prodajom u Aris), Ebisilijo, Jirka, Babunski, Mouče, Ruiz, Fibel… Bila su i dva mlada igrača Viveros i Da Silva iz Brazila, pa Odada (Kenija) i ranije Mbodj (Senegal) i Morong (Gambija).
Epizodu je imao i Ibrahim Mustafa, a zatim je prodat LASK- u iz Linca, što je donelo zaradu. Bilo je tu i domaćih igrača, koji su imali kratak boravak poput Srđana Spiridonovića i Rišaira Živkovića. Pojedinci su kasnije tužili klub, pa bogato naplatili odlazak iz Ljutice Bogdana.
Sportski sektor nije puno naučio iz sopstvenih grešaka, a mnogo novca je potrošeno na ta „pojačanja“. Kao i ove sezone, pogotovo za Šerifa Ndiajaea, koji je plaćen čak 4,3 miliona evra, a još skuplji je In Bon Hvang, koji nije igrao u Olimpijakosu, a doveden je za pet miliona evra. Doduše, In Bon Hvang je više pokazao od Ndiajea…
Hvang je odličan igrač, a napišite do kraja zašto nije igrao u Olimpijakosu.
najvaznije da odu terzic, mrkela, marin i trener. onda ce sve biti bolje.
da je zakona pomenuta trojica da plate sve promasaje pa tek posle da odu.
Svačije i ničije,ne troši uprava svoje pare pa da bi 100 puta merili pre kupovine. Druga stvar oni se tu ništa i nepitaju jer u našoj zvezdi od Džajića pa na ovamo klub vode navijači,mafija i menadžeri,skauting služba samo na papiru. Tu posla za državne organe ima koliko hoćeš.