ŠTA JE OVO? Napadačka ili odbrambena Zvezda? Ni prvo, ni drugo… Ko je kriv?

Crvena zvezda polako gubi svaku šansu da se domogne takozvanog plej-ina, uoči ove sezone umotvorine kreatora sistema takmičenja u Evroligi. Jednu od poslednjih prilika, oduzela je sama sebi, užasnom, hajde da kažemo i sramotnom partijom u Berlinu protiv višegodišnjeg dželata, ali i najslabije ekipe u eligi – Albe.

Naša kladionica nudi kvotu 1.90 da će na meču Anadolu Efes – Monako biti ubačeno više od 168 poena.

Hajde da ostavimo po strani sve što se dešavalo uoči i posebno tokom meča na berlinskom parketu. Crvena zvezda je u nemačku prestonicu došla bez Miloša Teodosića, a prema izjavama njenih ljudi, rešena da zadrži šansu da se nađe u borbi za nokaut fazu.

Umesto toga, šta su videli navijači crveno-belog tima? Nemuštu, nesnađenu na obe strane terena tokom tri četvrtine utakmice protiv, ponovimo, najslabijeg tima u ligi. Tek kada je sve bilo gotovo, pojavili su se znaci života. Prekasno…

Dakle, Alba je, zvanično, do ovog meča, bila najslabija u ligi. Realno, to i jeste. A, šta je Zvezda? Ekipa koncipirana zbrda-zdola, pokazala je da u ozbiljnom evropskom društvu, u ovakvom sastavu, ne može – ništa.

REDOVI ZA KARTE

Šta se dešavalo letos? Zvučna imena koje je birao tadašnji trener Duško Ivanović (verovatno), uz saradnju ljudi zaduženih za sastav, a njih su, uz sada već bivšeg trenera bila samo trojica: predsednik Nebojša Čović, direktor Nemanja Vasiljević i sportski direktor Milan Dozet, proizvela su samo gužvu u redovima za sezonske ulaznice.

I, ništa više od toga.

Jer, Zvezda je, prvi put u istoriji, istog leta dovela dvojicu igrača iz dva najveća evropska kluba: Reala i Barselone, Adama Hangu kao vladajućeg prvaka Evrope i Majka Tobija, čiji se svaki koš tokom Mundobasketa pratio kao da ga je postigao Miloš Teodosić lično. Usput, Amerikanac je za ozbiljnu košarku, krater u odbrani.

ULOGA ČOVEKA OD 37 GODINA

Tu dolazimo baš do Teodosića. Kao čovek od 37 godina, otac dvoje dece, verovatno ni sam nije sanjao da će u tim, poznim igračkim godinama da bude ključni igrač tima. Projektovan je za drugačiju minutažu, ali se, ni kriv ni dužan, našao u takvoj ulozi. Na stranu njegova (i dalje) košarkaška genijalnost, ali se ispostavilo da ekipa dve ključne utakmice u Evroligi gubi zbog njegovog izostanka.

Bilo je sasvim jasno da u odsustvu takođe povređenog Nikole Topića, momka koji je nečijom odlukom na početku sezone prosleđen na pozajmicu Megi, pa u trenucima panike vraćen, Crvena zvezda nema rešenje na poziciji plejmejkera. Tamo se našao Jago dos Santos, solidan košarkaš, ali nedorastao za ovaj nivo takmičenja.

Trener Janis Sferopulos koji je takođe, u trenucima panike, postavljen na klupu, svakako ima alibi u činjenici da nije birao ovaj tim. Verovatno ga ne bi izabrao ni posle noćnih mora. Ipak, nema alibi za ovo što je njegova ekipa pokazala u Berlinu.

MITROVIĆ NI KRIV, NI DUŽAN

Nema Zvezda plejmejkera, a to je svakome ko se iole razume u košarku jasno, ni igrača na pozicijama dva i četiri, odnosno beka šutera i krilnog centra. Ni kriv ni dužan, Luka Mitrović se pod Sferopulosovom komandom vratio na „četvorku“ koju nije igrao već dve godine, a to je mesto za koje je školovan. Na meču u Berlinu je postigao NULA poena za 15 minuta na parketu. Da li je kriv za to? Teško… Čovek je od dolaska iz Budućnosti bio isključivo „petica“, a to mu nije prirodno mesto.

Naravno, bilo je tu i takozvane „doselekcije“. Doveden je Fredi Gilespi koji je u večitom derbiju pokazao da može da igra samo sa klasnim plejmejkerom. Inače, baš „tanak“, na obe strane. Posle njega, stigao je i Džavonte Smart, koji se, logično, još traži. I on spada u kategoriju ni krivih, ni dužnih.

Pred početak sezone, Crvena zvezda je krajnje neoprezno i zbrzano, najpre proglašena za izrazito napadačku ekipu. Potpuno suprotno u odnosu na filozofiju košarke koju su na ovim prostorima odavno usadili prof. Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica, a njihovim putem krenuo Dušan Ivković.

Posle svega, Zvezda nije sasvim napadački, a još manje je odbrambeni tim. Neko je baš debelo promašio.

Pitanje je – ko?